7
Dvadesetak uglednih evropskih ličnosti je u manifestu "za ponovnu humanizaciju društva" oštro osudilo "opasan model selektivnog zdravstva koji u epidemiji koronavirusa nastaje u mnogim zemljama, gde se životi starijih smatraju manje vrednim" i pristupa "odabiru" u prilog mlađih i zdravijih građana.
„Dramatične brojke preminulih u ustanovama za starije građane izazivaju pravu jezu“, ističe se u Manifestu potpisanom na poziv rimske hrišćanske Zajednice Sent ’Eđidio i kaže da „tako šta ne bi moglo da se dogodi, a da se ne učvršćuje misao da njihovi životi mogu biti žrtvovani za račun drugih“.
Apel su, između ostalih, potpisali nemački filozof Jirgen Habermas, bivši predsednik Evropske komisije Romano Prodi, nobelovac za ekonomiju Džefri Saks, bivši predsednik Evropskog parlamenta Hans Georg Petering, ranija direktorka UNESCO-a Irina Bokova, bivši predsednik Španije Felipe Gonsales, nadbiskup Bolonje Mateo Zupi, direktor poljskog lista Gazeta viborča Adam Mihnjik.
„Miriti se s takvim rešenjem je sa čovečnog i pravnog stanovišta neprihvatljivo jer temelj demokratske i humanitarne etike se sastoji od toga da se ne pravi razlika među ljudima, ni kad je njihova starosna dob u pitanju“, kažu ugledni evropski intelektualci i političari.
Oni skreću pažnju da su to „načela koja su sastavni deo verskog viđenja života, ali i ljudskih prava i lekarske deontologije“ i predočavaju da se ne može prihvatiti nikakvo ‘nužno stanje’ koje bi opravdalo ili bilo pokriće za nesprovođenje ovih načela“.
U Manifestu se stavlja do znanja da „teza o proceni manjeg životnog trajanja sadrži i ‘pravno’ umanjenje vrednost tog života, a time predstavlja varvarstvo sa pravnog stanovišta“.
Ugledne evropske ličnosti ukazuju na činjenicu da je doprinos starijih predmet stalnih razmišljanja u svim kulturama i kažu da bi prihvatanje da oni nisu podjednako važni značilo „razbiti društvenu potku solidarnosti između generacija i celo društvo“.
„Ne možemo prepustiti smrti generaciju koja se borila protiv diktatura, koja je radila na obnovi posle rata i koja je izgradila Evropu“, navode potpisnici Manifesta.
„Prihvatiti ‘najavljenu’ smrt starih za račun profiterskog mentaliteta je“, zaključuju oni, „hipoteka za budućnost jer cepa društvo na životna doba i unosi opasno načelo da nisu svi isti“.
„Verujemo da je nužno snažno potvrditi načela jednakosti postupanja prema svima i univerzalnog prava na zdravstvenu pomoć, koja su stečena u proteklim vekovima“, kaže se u Manifestu i poziva na „moralnu pobunu“.
Ističe se da je „vreme da se posvete sva nužna sredstva za zaštitu najvećeg mogućeg broja života i uvreži čovečnost u zdravstvenim uslugama za sve ljude“.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
