0
Lideri koalicije Za budućnost Crne Gore (ZBCG) Andrija Mandić i Milan Knežević, obećali su mandataru za sastav vlade Milojku Spajiću da će potpisati principe njegovog Pokreta Evropa sad (PES) o tome da će, kao potencijalni konstituenti buduće vlasti, u potpunosti slediti spoljnu politiku države, saznaju nezvanično Vijesti.
Potpis Mandića i Kneževića na dokument o principima, Spajićev je uslov za ulazak ZBCG u aranžman o manjinskoj vladi.
“Uslov je da podrže princip stoprocentne usklađenosti Crne Gore sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU”, rekao je sagovornik iz vrha PES-a.
Nakon agresije na Ukrajinu u februaru prošle godine, EU je uvela više paketa sankcija Rusiji, kojih se crnogorska Vlada do sada uvek pridržavala.
Koalicija ZBCG bi, prema poslednjim informacijama, trebalo da iz parlamenta, bez učešća u izvršnoj vlasti, podrži kabinet PES-a, Demokrata, Socijalističke narodne partije (SNP) i dve koalicije albanskih stranaka – Albanskog foruma i Albanske alijanse. Zauzvrat bi, između ostalog, trebalo da dobije funkciju predsednika Skupštine.
U principima koje je PES usvojio sredinom jula i odmah potom poslao potencijalnim saveznicima na potpis, ne pominju se pitanja NATO-a, nezavisnosti Kosova, genocida u Srebrenici i sankcija Rusiji, koja su sporna za ZBCG i zbog kojih je taj savez nakon izbora predlagao uvođenje moratorijuma. U dokumentu piše da će spoljnopolitička orijentacija nove vlade biti utemeljena “na aktivnom i kredibilnom članstvu” države u NATO-u, ubrzanom procesu pristupanja EU, jačanju uloge u multilateralnim inicijativama i organizacijama.
Izvor iz vrha PES-a tvrdi da su Mandić i Knežević takođe obećali Spajiću da će ZBCG glasati u parlamentu za predloge njegove partije, za najavljeni ekonomski program “Evropa sad 2”, te da će biti deo tropetinske većine za izbore u pravosuđu, koju mandatar treba da obezbedi.
Sagovornik Vijesti rekao je da bi ZBCG, osim funkcije prvog čoveka parlamenta “po njihovom izboru”, a za koju je najizgledniji kandidat Mandić, trebalo da dobije 20 odsto od ukupnog broja političkih imenovanja u upravnim odborima kompanija u državnom vlasništvu, kao i oko 12 odsto od ukupnog broja ambasadora koji se biraju politički.
Spajić je, nakon junskih izbora, pregovarao sa ZBCG, ali dogovora nije bilo jer su odbili njegovu ponudu koja je uključivala mesta potpredsednika vlade, ministra prosvete, turizma, sporta i mladih, mesta potpredsednika Skupštine iz parlamentarne većine i reda žena. Međutim, razgovori su obnovljeni pre nekoliko dana, pošto su Demokrate prošle sedmice odbile da šef parlamenta i vlada budu izabrani odlučujućim glasom predsednika Demokratske unije Albanaca (DUA) Mehmeda Zenke.
Problem za mandatara moglo bi da bude to što je upitno da li će međunarodni partneri Crne Gore, prvenstveno SAD, prihvatiti njegov aranžaman sa ZBCG. Ambasada SAD-a je u više navrata poručivala da im ta koalicija nije saveznik. Dodatni problem je i to što je šef Skupštine po funkciji član Saveta za odbranu i bezbednost, što znači da će predstavnik ZBCG, ako dobije poziciju u parlamentu, imati uvid u tajne podatke, uključujući i one NATO-a. O tome je juče govorila i Demokratska partija socijalista (DPS), koja je saopštila da bi izborom Mandića došlo do kompromitacije NATO članstva.
“Ako bi Mandić postao predsednik parlamenta, to znači da bi na čelo te institucije došao čovek koji je hteo da je bukvalno spali pre četiri godine, i time je javno pretio, pozivajući svoje ‘ratne drugove’ da pripomognu”, poručili su.
Na pitanje hoće li biti problema sa SAD-om zbog toga što će neko iz ZBCG biti u Savetu, sagovornik iz vrha PES-a je odgovorio da je ta koalicija obećala Spajiću da će slediti spoljnopolitički kurs Crne Gore.
“Ovo je nezavisna država, a Spajić će biti garant evroatlantske orijentacije vlade”, naveo je.
Drugi izvor, blizak najužem rukovodstvu PES-a, tvrdi da će saveznici prihvatiti ZBCG jer koalicija neće biti u izvršnoj vlasti.
“Pozicija u Skupštini je ipak druga priča. Mandić neće biti sam u Savetu, te stoga neće imati autonomnost da ugrozi NATO i EU put”, dodao je.
Iz ZBCG se juče nisu zvanično oglašavali o toku pregovora sa Spajićem, a izvor iz te koalicije tvrdi da postoji raspoloženje da prihvate ponuđeni aranžman. Prema saznanjima Vijesti, danas bi o tome trebalo da odlučuje Kneževićeva Demokratska narodna partija (DNP), jedan od konstituenata ZBCG.
Sagovornik iz tog saveza kaže da misli da će međunarodni partneri prihvatiti da ZBCG dobije mesto u Skupštini. Navodi da misli da ta ponuda ne bi bila upućena da neko sa Zapada nije dao prećutnu podršku za to.
“Jer teško bi PES i Demokrate ušli u ovu priču… Nećemo biti u vladi, u kojoj će Zapad imati većinski paket, preko kog nas može kontrolisati. Ovo je neka vrsta testa”, ističe izvor.
Spajić računa da će za izbor vlade imati podršku 48 poslanika. Očekuje da ga podrže svi poslanici sa liste PES-a osim isključene poslanice Jevrosime Pejović, njih 23 ukupno, 13 poslanika koalicije ZBCG, sedam Demokrata, po dva SNP-a i Albanskog foruma, te jedan predstavnik Albanske alijanse.
Visoki funkcioner te albanske koalicije, koja ima jednog poslanika, rekao je Vijestima da su prihvatili Spajićev poziv i da će se buduća vlada baviti prvenstveno ekonomskim pitanjima i ubrzanjem evropskih integracija.
“Veoma je važno da se nastavi inkluzivan proces s nacionalnim zajednicama, kao i očuvanje dobrih odnosa sa svima u regionu”, rekao je.
Van vlade će, prema poslednjim informacijama, ostati Bošnjačka stranka (BS) i Hrvatska građanska inicijativa (HGI), koje su se ranije protivile saradnji sa ZBCG.
Iz BS-a su Vijestima nezvanično kazali da su iznenađeni Spajićevom odlukom da dogovori kabinet bez njih.
“Imali smo ponudu da se izjasnimo o manjinskoj vladi, ali nismo stigli ni da održimo odluke partijskih organa o tome”, saopštili su.
S druge strane, izvor iz vrha PES-a tvrdi da je BS odbio da bude u vlasti sa ZBCG i da je tražio da se u nju ubace Socijaldemokrate (SD).
Iz HGI-ja nisu odgovorili na pitanja Vijesti.
Osim paketa za ZBCG, zasad je poznata još samo Spajićeva ponuda Demokratama, koju je ta stranka prihvatila preksinoć, a koja uključuje mesto zamenika premijera, jednu potpredsedničku funkciju u vladi, četiri ministarstva, te poziciju potpredsednika parlamenta iz reda žena.
Spajić je pre mesec dana tvrdio da ima većinu za izbor vlade, ali je podrška počela da mu se osipa odmah po najavi da namerava da formira vladu bez ZBCG-a, a sa bivšim saveznicima DPS-a. Zbog toga je izgubio i glasove nekih poslanika sa liste PES-a.
On je mandat za sastav vlade dobio 10. avgusta, a rok da završi taj posao ističe mu 8. novembra.
Spajić je u utorak poslao poruku premijeru Dritanu Abazoviću da se sastanu tog dana i da se i šef Građanskog pokreta (GP) URA izjasni da li prihvata učešće u novoj vlasti, do uveče, kad je isticao rok za izjašnjenje ostalih potencijalnih konstituenata, saznaju “Vijesti” od izvora u vrhu PES-a.
Navodno je Abazović u komunikaciji telefonskim porukama odgovorio da ne može da se vidi sa Spajićem i “poželeo mu sreću”, nakon čega su se dogovorili da se vide u sredu.
“Spajić je iz odgovora Abazovića shvatio da GP URA ne želi da uđe u vladu”, rekao je sagovornik Vijesti.
Njihov zakazani jučerašnji sastanak je odgođen na zahtev i uz izvinjenje Spajića, da je morao da se sretne “sa nekim strancima” i saglasili su se da se dogovore o novom terminu susreta, potvrdili su Vijestima izvori iz vrha PES-a i GP URA.
Spajić je sinoć u prostorijama PES-a u Podgorici održao sastanak s potencijalnim konstituentima, kom nisu prisustvovali jedino predstavnici Albanske alijanse, nakon kog je kazao da postoji većina za sastav vlade.
“Sad radimo na sledećem koraku, odnosno kreiranju (koalicionog) sporazuma”, izjavio je.
Međutim, on nije želeo da precizira ko će sve biti u vlasti.
“Ne bih govorio o subjektima, ali imamo veću većinu nego što je očekivano… Vrata su i dalje otvorena, nećemo ih zatvarati”, dodao je.
Više učesnika sastanka reklo je da su Milan Knežević i čelnik Saveza građana CIVIS Srđan Pavićević tražili od Spajića da o vladi pregovara i s GP URA. Jedan izvor tvrdi da je Knežević pitao mandatara zašto ZBCG ne može da dobije makar jedno ministarstvo u vladi, na šta mu je Spajić navodno odgovorio da bi to bio prelazak “crvene linije”.
Mandatar je, prema saznanjima Vijesti, najavio potencijalnim partnerima da će im danas biti dostavljen predlog koalicionog sporazuma.
Pročitajte još...
Osim NATO podacima, šef Skupštine ima i pristup “bezbednosnom biltenu”, koji svakog dana dobijaju još i predsednici države i vlade. Agencija za nacionalnu bezbednost (ANB) ima obavezu da ih izveštava o podacima od značaja za sprečavanje delatnosti usmerenih protiv nezavisnosti, suvereniteta, teritorijalnog integriteta, odbrane, bezbednosti i Ustavom utvrđenog poretka Crne Gore.
Pored toga, predsednik Skupštine jedan je od onih koji ima dozvolu za pristup tajnim podacima bez dozvole za to.
On je, takođe, ovlašćen za određivanje najvećeg stepena tajnosti podataka – “strogo tajno”.
