Francuski predsednik Emanuel Makron osudio je danas ulogu ruskih plaćenika u Libiji, nekoliko dana nakon što je otkriveno da su oni, zajedno sa drugim plaćenicima, prošle nedelje ušli u libijsko naftno polje Šarara.
Libijska Nacionalna korporacija za naftu saopštila je u petak da su ruski i drugi strani plaćenici ušli u Šararu i sastali se sa predstavnciima snaga koje osiguravaju bezbednost na naftnim poljima, podseća Rojters
Libijska korporacija ocenila je da je to pokušaj da se spreči ponovno poketanje zaustavljene proizvodnje nafte u toj ratom razorenoj zemlji.
Iz libijske naftne kompanije dodaju da su se „ruski plahenici prvi put sastali sa stražarima velikog libijskog naftnog polja Šarara“, koje je pod kontrolom boraca međunarodno nepriznatih snaga generala Kalife Haftara na istoku, u četvrtak uveče, preneo je AP.
U podeljenoj Libiji, Rusija je vodeći oslonac Haftarove Libijske nacionalne armije (LNA), koja vodi rat protiv međunarodno priznate vlade u glavnom gradu Tripoliju, a koju uglavnom podržava Turska.
Ranije ove godine, milicija poznata pod nazivom Straža naftnih postrojenja, koja je pod upravom Haftarovih snaga, pomogla je u gašenju proizvodnje nafte kada su plemena u savezu sa Haftarom vodila blokadu libijskih naftnih luka, što je bio izazov administraciji u Tripoliju.
Dok Haftarove snage sa istoka kontrolišu libijski naftni polumesec, vlada Tripolija na zapadu kontroliše nacionalne rezerve Centralne banke, uglavnom crpljene iz prihoda od nafte.
Iako Libija ima najveće rezerve nafte u Africi, ona nije u mogućnosti da izvozi naftu otkako je Haftarova blokada započela u januaru, a to je koštalo državnu korporaciju preko šest milijardi dolara izgubljenog prihoda.
Libijske kompanije su proizvodile preko 1,2 miliona barela dnevno pre gašenja.