0
Starije orke, majke u menopauzi, čuvaju odrasle sinove od nevolja, pokazuju nova istraživanja, piše BBC njuz. Studija je ispitivala tragove zuba na telima životinja, zadobijene u sukobima sa drugim orkama. Otkrila je da, kada je majka odraslog mužjaka posle menopauze sa njim, mnogo je manja verovatnoća da će on biti povređen.
Ali, dok mužjaci od četiri ili pet tona dobijaju ovu vrstu zaštite od majke, ženski potomci ne dobijaju istu pažnju.
Šefica istraživača Čarli Grajms sa Univerziteta u Ekseteru rekao je za BBC njuz da je zaštita od ovih starijih majki veoma ciljana:
„Mama definitivno, na neki način, pokušava da zaštiti sinove“.
Tokom istraživanja, objavljenog u časopisu Savremena biologija, naučnici su koristili fotografije orki u populaciji koja živi na pacifičkoj obali Severne Amerike.
Grajms i njene kolege otkrile su da je bilo mnogo manje „nanetih povreda“ od pripadnika iste vrste na telima muških potomaka koja su bila sa sopstvenim majkama, ali samo kada su bila starosti posle reproduktivnog perioda.
Rad je deo dugotrajnog istraživanja ovih „južnih kitova ubica“.
Jedno od ključnih pitanja koje postavljaju biolozi je zašto ženke ove vrste prestaju da se razmnožavaju tokom dugog života.
Prestanak reprodukcije – ili menopauza, kako se to naziva u ljudskoj biologiji – veoma je neobično u životinjskom carstvu.
PROČITAJTE JOŠ:
0
2
0
Ograničen je na ljude i nekoliko vrsta kitova.
Ženke kitova ubica žive do 90 godina u prirodi, a većina živi više od 20 godina posle menopauze.
Decenije istraživanja o stanovnicima juga sugerišu da su, umesto da se takmiče sa svojim ćerkama u razmnožavanju, ove starije ženke kitova ubice evoluirale tako da igraju vitalnu, matrijarhalnu ulogu dugo pošto prestanu da imaju mladunce.
Posebnu pažnju posvećuju sinovima.
„Mužjaci mogu da se razmnožavaju sa više ženki, tako da imaju veći potencijal da prenesu gene svoje majke“, objasnila je Grajms.
Ovo je dovelo do toga da se zreli mužjaci orke od pet tona drže blizu majki i veoma zavise od njih.
„Ovi sinovi se zaista oslanjaju na mame za opstanak“, rekla je Grajms.
„Majke će čak direktno hraniti sinove lososom koji ulove.
„Dakle, takođe moguće je da mama bude prisutna tokom sukoba i tako signalizira sinovima da izbegavaju rizično ponašanje u kojem bi mogli da se nađu“.
Tekuću studiju ove ugrožene populacije kitova ubica, koja živi u priobalnim vodama između Vankuvera i Sijetla, započeo je Ken Balkomb.
U početku je želeo da ispita pretnje njihovom opstanku, posebno zato što je populacija bila na meti lovaca koji su ih prodavali akva-parkovima.
Pošto su zvanično postale zaštićeni stanovnici, naredne godine posmatranja južnih kitova ubica su pružile uvid u život ovih životinja koji je mogao isplivati samo kroz decenije proučavanja.
Studije su otkrile, na primer, vitalnu ulogu baka kitova ubica i koliko se ženke žrtvuju da bi izdržavale sinove.
Profesor Daren Kroft, takođe sa Univerziteta u Ekseteru, objasnio je da postoje hipoteze, ali da čekaju potvrdu.
„Moramo da ih testiramo tako što ćemo videti šta se dešava pod vodom kada ove različite grupe komuniciraju.
„Već smo mnogo naučili od ove populacije, ali imamo još mnogo toga“.