0
Mađarski premijer Viktor Orban već je preživeo mnoge krize koje su ugrožavale njegovu moć - unutrašnju i spoljnu, privrednu i društvenu. Ipak, sada je Orban suočen s najvećim izazovom u poslednjih trinaest godina svoje vladavine. Stoga bi ova godina mogla da postane odlučujuća i sudbonosna godina za političara čije se ime vezuje uz uspon neoliberalizma u Evropi.
Mađarska trenutno proživljava najgoru ekonomsku krizu od međunarodne finansijske krize 2008. godine kada je skoro bankrotirala. Nacionalna valuta forinta poslednjih meseci znatno je izgubila na vrednosti, a visoka inflacija od preko 20 odsto sve više ljudi u zemlji baca u egzistencijalnu bedu. Ograničenje cena hrane i benzina do sada je samo malo pomoglo i rezultiralo je nestašicama po prvi put od kraja socijalizma, piše DW.
Upravo u ovoj teškoj socio-ekonomskoj situaciji, EU je u Mađarskoj ukinula veliki deo milijardi subvencija zbog nedostatka u vladavini prava. A dalji rezovi su neizbežni – sve do i potpunog otkazivanje svih isplata iz Brisela. Osim toga, Orbanova vlada izolovanija je nego ikada pre u Evropi zbog svojih proruskih stavova.
„Zapravo, Orbanova vlada nikada nije bila u tako težoj situaciji nego sada. Vidite to i po anketama prema kojima raste nezadovoljstvo ili po protestima radnika koji traju već mesecima“, rekao je politikolog Peter Kreko iz levo-liberalnog budimpeštanskog instituta Politikal Kapital.
Sa druge strane Konzervativni ekonomista Laslo Čaba, koji je nekoć pripadao neformalnoj grupi Orbanovih savetnika i predaje na Srednjoevropskom sveučilištu (Budimpešta/Beč), aktuelni mađarski krizu vidi prvenstveno kao „krizu Orbanovog modela“.
Pročitajte još:
„Iza ovog modela stoji politika jeftinog novca, labave monetarne politike i izdašne potrošnje. Da se sada više ne može održati. Sveukupno je situacija u kojoj se nalazi vlada teška, ali ne i katastrofalna. Mađarska se suočava s recesijom, ali nije na rubu ponora kao što je bilo pre 15 godina tokom finansijske krize“, rekao je Čaba.
Takođe, za Mađarsku će u nadolazećim mesecima mnogo toga zavisiti o tome hoće li joj biti isplaćene subvencije EU ili ne. Zemlja je drugi najveći neto primalac subvencija EU-a nakon Poljske. Poslednjih godina one su u prosjeku činile tri do četiri odsto mađarskog bruto nacionalnog proizvoda – što otprilike odgovara godišnjem privrednom rastu zemlje.
BONUS VIDEO Srbija i Mađarska – istinsko prijateljstvo dve države ili zajednički prkos ostatku Evrope?
