Nemačkoj preti velika kriza: Ultradesničari očekuju pobede na izborima na istoku zemlje

Antimigracioni, antiislamski AfD mogao bi uzeti najviše glasova u sva tri regiona godinu dana pre nego što bi Nemačka trebalo da održi sledeće opšte izbore, i da dobije do trećine glasova u državama koje ove nedelje održavaju izbore: Saksoniji i Tiringiji. Brandenburg, ruralni region oko Berlina, glasa 22. septembra.

AfD bi tako mogla da postane najjača stranka prvi put na dva državna izbora, dok se nova stranka koju je osnovala istaknuta levičarka takođe nada da će prodrmati političku scenu u vreme kada savezna vlada ima veoma loš rejting.

Glavna nemačka opoziciona stranka demohrišćana (CDU) nada se da će Alternativu za Nemačku držati podalje u Saksoniji i Tiringiji, gde živi oko 4,1 milion, odnosno 2,1 milion ljudi. Ali izgledi za tri stranke u vladajućoj koaliciji kancelara Olafa Šolca izgledaju sumorno, jer su stalni sukobi doprineli smanjenju rasta ekonomije i drugim problemima koji su odbili glasače.

Stranka AfD oblepila je centar grada Erfurta u Tiringiji privlačnim posterima mlaznjaka koji lebdi vedrim plavim nebom, dočaravajući san mnogih Nemaca o tropskom odmoru. Samo slogan otkriva mračniju poruku: „Leto, sunce, remigracija“, piše "Gardijan".

Dok vodi kampanju za glasove u istočnonemačkom srcu, AfD je odavno prihvatio slogan koji je prošle zime na ulice poslao stotine hiljada Nemaca u znak protesta protiv otkrića desničarskog „master plana“ za deportaciju neželjenih stranaca i građana.

Uspon Sare Vagenkneht

Istovremeno se desio i izuzetan uspon osmomesečne partije izgrađene oko veteranke krajnje levice, Sare Vagenkneht.

Njena partija BSV (Bündnis Sahra Wagenknecht, odnosno Alijansa Sare Vagenkneht) predstavlja mešavinu skepticizma u pogledu migracije, protivljenja NATO-u, podrške visokim porezima za bogate i otpora vojnoj pomoći Ukrajini i očigledno je "pogodila žicu" biračkog tela.

Imajući u vidu složenu matematiku izgradnje koalicija u podeljenom političkom pejzažu, ankete pokazuju da bi stranka BSV mogla da se nađe u ulozi donosilaca odluke u bilo kojoj od tri države.

Nijedna od mejnstrim partija nije isključila saradnju sa BSV. Vagenknehtova je pokazala da je bolji izbor za njih, naročito kao alternativa Alternativi za nemačku, a njeni nekada tabu stavovi, kao što su pozivi Ukrajini da održi hitne mirovne pregovore sa Rusijom, sada mnogima deluju prihvatljivo.

Očekivani jaki rezultati dve populističke partije će verovatno pogoršati grozničavo političko raspoloženje u najvećoj ekonomiji Evrope i istaći dugotrajno nezadovoljstvo na bivšem komunističkom istoku više od tri decenije nakon pada Berlinskog zida.

Test za nemačku vladu

Ali bila bi greška na ovo gledati kao na "izbore u istočnoj Nemačkoj‘“, rekao je Aleksander Moric, dopisnik javnog radija u Saksoniji.

„Oni su test za čitavu nemačku demokratiju. Inflacija, strah od rata i ograničenja slobode tokom pandemije ostavili su mnoge ljude u hroničnoj nevolji. Prvi put od 1932. desničarski ekstremisti mogli bi da postanu najjača stranka u nemačkom zakonodavnom telu na slobodnim izborima", rekao je Moric.

Kancelar Olaf Šolc i njegova koalicija predvođena levim centrom već su u problemima sa svojim lošim rejtingom popularnosti širom zemlje, ogorčenim javnim sukobima i katastrofalnim anketama u istočnim državama.

Napad nožem prošlog petka u gradu Zolingenu, u blizini Diseldorfa, u kojem su ubijene tri osobe i za koji je odgovornost preuzela Islamska država, pojačao je osećaj da vlada nije uspela da odgovori na dva pitanja koja su glavna na listama stvarnih i potencijalnih birača AfD-a: imigracija i kriminal.

AfD se uhvatio u koštac sa tragedijom čak i pre nego što se glavni osumnjičeni Isa al-Hasan, 26-godišnji Sirijac koji je prošle godine bio predviđen za deportaciju, predao policiji.
Do nedelje Alis Vajdel, jedna od liderki stranke, koja ima oko 17 odsto glasova na nacionalnom nivou, pozvala je na „petogodišnje zaustavljanje ulaska, registracije i naturalizacije migranata”.

Šolc je obećao strože zakone o nošenju noževa u javnosti, bržu deportaciju odbijenih tražilaca azila i strožu kontrolu „neregularnih“ migracija, ali samo u skladu sa međunarodnim zakonima.

Ipak, devet godina nakon što je njegova prethodnica, Angela Merkel, objavila svoj poklič „Mi to možemo“ kao odgovor na istorijski priliv izbeglica, činilo se da su tvrdolinijaši sada u prednosti.

Nacistički slogani

„Nemačka je malo kasnila kada je u pitanju uspon krajnje desnih partija“, rekao je Kai Archajmer, politikolog sa Univerziteta u Majncu. On je ukazao na nacionalni uspeh ličnosti kao što su Donald Tramp, Marin Le Pen, Đorđa Meloni, Gert Vilders i Robert Fico u svojim zemljama, dok se nemački „zaštitni zid“ od nacionalsita održavao.

„Ono što je neobično u vezi sa AfD je da, za razliku od Le Pen u Francuskoj ili Vildersa u Holandiji koji pokušavaju da se predstave kao da nemaju nikakve veze sa desničarskim ekstremizmom, AfD ima ljude u svojim redovima osuđene za korišćenje nacističkih slogana. Izgleda da im ne škodi što se predstavljaju kao tako ekstremno desničari, a posebno u istočnoj Nemačkoj, izgleda da je to dobro prihvaćeno“, rekao je Archajmer.

Lice ovog trenda je Bjern Heke, jedan od lidera ogranka AfD u Tiringiji. Bivši nastavnik istorije, Heke je u više navrata koristio zabranjenu nacističku retoriku na svojim skupovima, insistirajući da nije svestan njenog porekla.

U govoru pred oduševljenom masom u glavnom gradu države Erfurtu prošle nedelje, Heke, koji je često omalovažavao nemačku kulturu iskupljenja za holokaust kao oblik „srama“ i „samomržnje“, rekao je da želi da oslobodi svoje sunarodnike da izraze ponos.

„Verujem u novi, pošteni, vitalni patriotizam – nacionalizam koji je normalan u bilo kojoj drugoj zemlji“ osim u Nemačkoj, rekao je on.

Petra Nojman (68) iz grupe za pritisak Bake protiv desnice, pomogla je u vođenju burnih kontrademonstracija protiv Hekea, zajedno sa mladim aktivistima.
Rekla je da se seća da se njen deda budio u noći i vrištao kada je bila dete.

„Kada sam imala 12 godina, odveo me je u Buhenvald (bivši nacistički koncentracioni logor 20 km od Erfurta) i objasnio kako su ljudi tamo bili mučeni i ubijani. Rekao je da je zadržan u Dahauu i da su odatle potekle noćne more. Sada imam ćerku i unuku i tu smo da osiguramo da nikada ne moraju da dožive fašizam“, rekla je ona.
Ubistva u Zolingenu su razotkrila neuspehe u deportacijama na nivou EU, savezne države i nemačke države, a AfD je to iskoristio. Prošlog vikenda počeo je da koristi jednostavan slogan: „Heke ili Zolingen“.