0
Navodnim postupcima kineske vlade u Sinkjangu prekršena je svaka odredba Konvencije o genocidu Ujedinjenih nacija navodi se u nezavisnom izveštaju više od 50 globalnih stručnjaka za ljudska prava, ratne zločine i međunarodno pravo, piše CNN.
PROČITAJTE JOŠ:
U izveštaju, koji je u utorak objavio istraživački centar Njulajns Institut za strategiju i politiku iz Vašingtona, tvrdi se da kineska vlada „snosi odgovornost za genocid nad Ujgurima koji je u toku i kojim se krši UN-ova Konvencija o genocidu“.
To je prvi put da je ova nevladina organizacija pokrenula nezavisnu pravnu analizu optužbi za genocid u Sinkjangu, uključujući i odgovornost koju Peking snosi za navodne zločine, prenosi CNN.
Veruje se da je do dva miliona Ujgura i drugih muslimanskih manjina smešteno u rasprostranjenu mrežu centara za zadržavanje širom regiona, navodi američki Stejt department, a bivši pritvorenici tvrde da su tamo bili izloženi indoktrinaciji, seksualnom zlostavljanju, pa čak i prisilnoj sterilizaciji. Kina negira optužbe za kršenje ljudskih prava i kaže da su centri potrebni za sprečavanje verskog ekstremizma i terorizma.
Govoreći na pres konferenciji 7. marta, ministar spoljnih poslova Kine Vang Ji rekao je kako navodi o genocidu „ne mogu biti besmisleniji“.
Još 19. januara ove godine Trampova administracija u odlasku objavila je da je kineska vlada počinila genocid u Sinkjangu. Mesec dana kasnije, holandski i kanadski parlamenti usvojili su slične izjave usprkos protivljenju svojih zvaničnika.
Azem Ibrahim, direktor posebnih inicijativa u Njulajnsu i koautor novog izveštaja, rekao je da postoje „neoborivi“ dokazi koji podržavaju njegove navode o genocidu.
„Ovo je najveća globalna sila, a njihovo vođstvo arhitekta je genocida,“ rekao je.
Konvencija o genocidu
Konvenciju UN o genocidu odobrila je Generalna skupština Ujedinjenih nacija 1948. godine i pruža jasnu definiciju što predstavlja „genocid“. Kina je potpisnica te konvencije, zajedno sa još 151 zemljom. Članak II konvencije navodi da je genocid pokušaj počinjenja nekog dela „sa namerom da se u celosti ili delomično uništi nacionalna, etnička, rasna ili verska grupa“.
Prema konvenciji postoji pet načina na koje se može dogoditi genocid: ubijanje članova grupe; nanošenje teških telesnih ili mentalnih povreda članovima grupe; namerno osiguravanje takvih životnih uslova koji dovode do fizičkog uništenja neke grupe ljudi u celosti ili delimično, izricanje mera namenjenih sprečavanju rađanja unutar grupe; ili prisilno premeštanje dece iz jedne u drugu grupu.
Otkako je konvencija uvedena 1948. godine, većina presuda za genocid dogodila se na međunarodnim krivičnim sudovima UN-a, poput onih za Ruandu i Jugoslaviju, ili na nacionalnim sudovima. Tako je 2006. godine bivši diktator Sadam Husein proglašen je krivim za genocid na sudu u Iraku.
Međutim, za svako uspostavljanje posebnog međunarodnog krivičnog suda bilo bi potrebno odobrenje Saveta bezbednosti UN-a, čija je Kina stalna članica sa pravom veta, što čini malo verovatnim bilo kakvo saslušanje o optužbama za genocid u Sinkjangu.
Iako bi kršenje samo jednog članka u Konvenciji o genocidu značilo da se zaista radi o genocidu, izveštaj Njulajnsa tvrdi da je kineska vlada svojim postupcima u Sinkjangu ispunila sve kriterijume.
„Kineske politike i prakse usmerene prema Ujgurima u regiji moraju se posmatrati u celini, a to je uništavanja Ujgura kao grupe, u celosti ili delimično“, tvrdi se u izveštaju.
U zasebnom izvešću koje je 8. februara objavio sud u Eseksu u Londonu, a koje su naručili Svetski ujgurski kongres i Ujgurski projekt za ljudska prava, došlo se do sličnog zaključka da protiv kineske vlade postoje „verodostojni dokazi“ da vrši genocid.
U konvenciji nisu predviđene posebne kazne za države ili vlade za koje je utvrđeno da su počinile genocid. No, izveštaj Njulajnsa kaže da prema konvenciji ostalih 151 potpisnika imaju odgovornost da deluju.
„Kineska obaveza je da spreči, kazni i ne činiti genocid nad bilo kojom grupom ili će odgovarati međunarodnoj zajednici u celini“, dodaje se u izveštaju.
‘Jasno i uverljivo’
Jonah Dajmond, pravni savetnik u Centru za ljudska prava Raula Volenberga, koji je radio na izveštaju, kaže da se obično pogrešno shvata da je za proglašenje genocida potreban dokaz o masovnom ubistvu ili fizičkom istrebljenju ljudi.
„Pravo je pitanje postoji li dovoljno dokaza koji pokazuju da postoji namera uništavanja grupe kao takve – a to je ono što ovaj izveštaj pruža“, rekao je.
Svih pet definicija genocida navedenih u konvenciji ispituje se u izveštaju kako bi se utvrdilo ispunjavaju li navodi protiv kineske vlade svaki određeni kriterijum.
„S obzirom na ozbiljnu prirodu optužbi, ovaj izveštaj primenjuje jasan i uverljiv dokazni standard“, navodi se u izveštaju.
Institut za strategiju i politiku Njulajns osnovalo je 2019. godine, kao nestranački tink tenk, američki univerzitet Feirfaks, sa ciljem da „poboljša američku spoljnu politiku na osnonvu dubokog razumevanja geopolitike različitih regija sveta i njihovih vrednosnih sistema“. Pre je bio poznat kao Centar za globalnu politiku.
Hiljade svedočanstava ujgurskih prognanika i analiza zvaničnih kineskih vladinih dokumenata bili su među dokazima koje su autori razmatrali, rekao je Dajmond.
Kampanja počela 2014. godine
Prema izveštaju, kineska vlada je od 2014. godine, kada je pokrenula kampanju koja je navodno bila usmerena na islamski ekstremizam, u čak 1.400 internacijskih ustanova širom Sinkjangu navodno zadržala između milion i dva miliona ljudi.
Peking je tvrdio da je suzbijanje ekstremizma nužno nakon niza smrtonosnih napada u Sinkjangu i drugim delovima Kine, koje je Kina kategorizovala kao terorizam.
Izveštaj detaljno navodi tvrdnje o seksualnim napadima, psihološkom mučenju, pokušaju kulturalnog ispiranja mozga i nepoznatom broju smrtnih slučajeva u logorima.
„Ujgurski zatočenici u logorima lišeni su osnovnih ljudskih prava, teško poniženi i podvrgnuti nehumanom postupanju ili kažnjavanju, uključujući boravak u samici bez hrane na duže vreme“, tvrdi se u izveštaju.
„Samoubisva su postala toliko sveprisutna da pritvorenici moraju nositi zaštitne uniforme zbog kojih ne mogu nauditi sebi i ne smeju biti u kontaktu sa materijalima i predmetima kojima bi se mogli da se povrede“.
Izveštaj je takođe dramatični pad nataliteta u celom regionu – za oko 33 odsto između 2017. i 2018. – pripisao navodnom sprovođenju zvaničnog kineskog vladinog programa sterilizacije, pobačaja i kontrole rađanja, koji je u nekim slučajevima bio sprovođen nad ženama bez njihovog pristanka.
Kineska vlada za CNN je potvrdila pad stope nataliteta, ali tvrdi da se između 2010. i 2018. godine ujgurska populacija Sinkjangu ukupno povećala.
Nadalje, udžbenici za ujgursku kulturu, istoriju i književnost navodno su uklonjeni iz nastave za učenike Sinkjanga, navodi se u izveštaju. U logorima su zatočenici prisilno učili mandarinski kineski jezik i opisivali su kako su mučeni ako su odbili ili nisu znali da govore taj jezik, koji je inača u širokoj upotrebi u Kini.
Koristeći javne dokumente i govore službenika Komunističke partije, u izveštaju se kaže da je odgovornost za navodni genocid na kineskoj vladi.
Istraživači su citirali zvanične govore i dokumente u kojima se Ujguri i druge muslimanske manjine nazivaju „korovom“ i „tumorima“. Jedna vladina direktiva navodno je pozvala lokalne vlasti da „prekinu njihovu lozu, slome njihovo korene, prekinu sve veze i zatru njihovo poreklo“.
„Ukratko, osobe i entiteti koji čine popisana dela genocida, državni su organi i agenti pod kineskim zakonom“, navodi se u izveštaju. „Počinjenje ovih nabrojanih dela genocida protiv Ujgura stoga se nužno pripisuje državi Kini.“
Rian Tum, saradnik u pripremi izveštaja i ujgurski istoričar sa Univerziteta u Mančesteru, rekao je da će se za 20 godina ljudi osvrtati na represiju u Sinkjangu kao na „jedan od velikih dela kulturnog razaranja u prošlom veku“.
„Mislim da će mnogi Ujguri ovaj izveštaj shvatiti kao davno zakašnelo priznanje patnje koju su prošli oni i njihova porodica, prijatelji i čitava zajednica“, rekao je Tum.
‘Laž veka’
Kineska vlada više je puta branila svoje postupke u Sinkjangu, rekavši da tamošnji građani sada uživaju visok životni standard.
„Navodi o genocidu su laž veka koju su izmislile ekstremno protukineske snage. To je besmislena farsa koja ima za cilj da ocrni i osramoti Kinu“, rekao je portparol Ministarstva spoljnih poslova Vang Venbin na konferenciji za novinare 4. februara.
Pritvorenički logori, koje Peking naziva „centrima za stručno osposobljavanje“, zvaničnici i državni mediji opisuju kao deo kampanje za ublažavanje siromaštva i programa masovne deradikalizacije u borbi protiv terorizma.
„No istovremeno je moguće voditi protivterorističku kampanju koja je ujedno i genocidna“, rekao je saradnik izveštaja Džon Packer, vanredni profesor na Univerzitetu u Otavi i bivši direktor Kancearije OESS-ovog Visokog poverenika za nacionalne manjine u Hagu, prenosi Jutarnji list. Direktorka Svetskog ujgurskog kongresa za Ujedinjeno kraljevstvo, Rahima Mahmut, koja nije učestvovala u izveštaju, rekla je da mnoge zemlje „kažu da ne mogu ništa, ali zapravo mogu“.
„Te zemlje, zemlje koje su potpisale Konvenciju o genocidu, dužne su ga spreče i kazne. Osećam da svaka zemlja može preduzeti neku akciju“, rekla je.
Iako izveštajni tim nije želeo da daje preporuke za održavanje nepristranosti, koautor studije Ibrahim rekao je da su implikacije njegovih nalaza „vrlo ozbiljne“.
„Ovo nije dokument za zagovaranje, ne zagovaramo nikakav način delovanja. U ovom izveštaju nije učestvovala nijedna kampanja, to su činili isključivo pravni stručnjaci, stručnjaci za to područje i kineski etnički stručnjaci“, rekao je.
Ipak, Paker je rekao da je takvo „ozbiljno kršenje međunarodnog poretka“ u drugoj po veličini privredi na svetu nameće pitanje o globalnom upravljanju.
„Ako ovo nije dovoljno za podsticanje neke vrste akcije ili čak za zauzimanje stava, šta je onda zapravo potrebno?“, rekao je.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
