Zemljotres jačine 6,8 stepeni po Rihteru pogodio je kasno u petak Maroko. U potresu je stradalo više od 2.600 ljudi, a prizori razaranja su obišli planetu. Ljudi žive u šatorima pored ruševina i strahuju za sudbine svojih najmilijih. Dramatične scene se mogu videti u brojnim selima preko planine Atlas, područja koje je najteže pogođeno potresom.
Prvi stanovnik Tafeghtea u Maroku kojeg je ekipa BBC-ja srela, ponudio je grubu procenu razaranja izazvanog zemljotresom u Maroku.
„Ljudi u ovom selu su ili u bolnici ili su mrtvi“, rekao je.
Dok se ekipa BBC-ja penjala na vrh ruševina shvatili su kako niko nije mogao da pobegne nepovređen.
Cigle i kamenje njihovih tradicionalnih kuća nisu uspeli da se suprotstave snažnom potresu.
Devedeset od 200 ovdašnjih stanovnika potvrđeno je mrtvim, a još mnogo njih se vodi kao nestalo.
„Nisu imali priliku da pobegnu. Nisu imali vremena da se spasu“, kaže Hasan, koji je takođe krenuo uz ruševine.
Hasan kaže da je njegov ujak još uvek zatrpan ispod ruševina. Nema nade da će biti iskopan.
Ovde niko nema mašineriju da to uradi, a spoljna ekspertiza nije stigla, objašnjava on.
„Alah je ovo doneo i mi smo zahvalni Alahu na svemu. Ali sada nam je potrebna pomoć naše vlade. Oni kasne, veoma kasne sa dolaskom da pomognu ljudima“, kaže sagovornik BBC-ja.
Hasan dodaje da bi marokanske vlasti trebalo da prihvate sve ponude međunarodne pomoći, ali strahuje da bi ponos mogao da spreči da se to dogodi.
Sa druge strane, svi članovi ove male zajednice teše jednog čoveka posebno.
Ekipa BBC-ja otkriva se on zove Abdou Rahman. Izgubio je ženu i tri sina.
„Naša kuća je bila tamo gore“, kaže on pokazujući na deo gde je nekada bio njegov dom. Sada je samo deo ruševina.
„Možete da vidite i belu ćebad i nameštaj. Sve ostalo je nestalo“, naveo je on.
Abdou Rahman kaže da je trčao tri kilometra kući od benzinske pumpe u kojoj je radio kada je ovo mesto pogodio zemljotres.
Kaže da je instinktivno počeo da doziva svoju decu, a njegovi povici pridružili su se buci drugih koji su činili isto. Za njega nije bilo odgovora.
„Juče smo ih sahranili“, kaže on i dodaje:
„Kada smo ih našli, svi su bili zbijeni. Trojica dečaka su spavala. Oni su stradali u zemljotresu“.
U velikom šatoru nedaleko od krivudavog planinskog puta koji povezuje selo sa spoljnim svetom, na desetine porodica sede zajedno.
Sa svih strana dopire neutešni plač.
Ovaj najnoviji talas tuge došao je nakon što je pronađeno telo desetogodišnje devojčice Kalife, koje je izvučeno iz ruševina.
Ovo je tuga u svom najgrubljem obliku. Jedna žena se onesvesti, a druga se svali u stolicu i zariče, piše BBC.
Tragedija Maroka je u tome što se ova scena ponavlja u brojnim selima preko planine Atlas.
Tradicionalne zajednice su možda bile zadovoljne time što su bile odvojene od nekih pritisaka savremenog sveta, ali sada, više nego ikad, potrebna im je pomoć spolja. Očajnički i to što je brže moguće.
***