Ni dve nedelje pošto je javno govorila o agoniji kroz koju prolazi jer je njena ćerka Marijam (28) zarobljena u Gazi, Lidija Vesić Abas nije ni blizu rešenja situacije u kojoj se nalazi njena ćerka. Sa svakom vešću o novom napadu i bombardovanju, Lidija, inače iz Aleksandrovca, strepi za život svog deteta, s kojim jedva da može da se čuje, i to na svakih 15 dana.
Ni dve nedelje pošto je javno govorila o agoniji kroz koju prolazi jer je njena ćerka Marijam (28) zarobljena u Gazi, Lidija Vesić Abas nije ni blizu rešenja situacije u kojoj se nalazi njena ćerka. Sa svakom vešću o novom napadu i bombardovanju, Lidija, inače iz Aleksandrovca, strepi za život svog deteta, s kojim jedva da može da se čuje, i to na svakih 15 dana.
Od tada, već mesecima pokušava da svoju ćerku dovede u Srbiju. Kako kaže, Marijam je Srpkinja, ali muslimanske veroispovesti, što dodatno komplikuje celokupnu situaciju.
„Mi smo uradili sve što je u našoj moći, kao i država Srbija. Marijam je zarobljena u Rafi mesecima. Nisu im dali da se povuku na drugu stranu, osim ka Rafi. Sa jedne strane su ih Izraelci sabijali ka Egiptu, dok su Egipćani podigli zidine visoke tri metra kako ljudi ne bi prolazili. Dva, tri meseca provela je tamo. Padala je kiša, spavali su ispod šatora, nije bilo ni vode, ni hrane, ni struje“ – kaže Lidija.
Država Srbija uradila je sve što je u njenoj moći da se Marijam izvuče iz ratnog okruženja, međutim, zbog strogog zakona šerijata Marijam ne sme da izađe iz zemlje ukoliko nema pratnju jednog muškog rođaka.
„Stupila je u kontakt sa egipatskim ambasadorima, čekali su je do 4 ujutru, međutim, ona ne može da napusti Gazu ako nije u pratnji jedne muške osobe. Otac bi je pratio, međutim, tu postoji i drugi problem. Šerijat kaže da kada porodica napušta Gazu, jedan član mora uvek da ostane, u ovom slučaju, to je njen otac. Jedan brat sa očeve strane pristao je da je isprati, Srbija mu je u roku od 24 sata izdala hitnu vizu u humanitarne svrhe, međutim, da bi ta viza bila validna, mora da je potvrdi Izrael, a oni to odlažu“ – priča Lidija.
Jedini spas vidi u turističkoj agenciji koja uspeva da izvuče ljude iz Gaze, kako – niko ne zna.
„Postoje dve turističke agencije Hala. Jedna je samo Hala, druga je Hala Organi. U početku je put za Kairo bio 360 dolara. Moj zet je uspeo preko njih da se izvuče. Međutim, sada je taj put 7.000 dolara. Ja taj novac nemam, pa se obraćam građanima Srbije da mi pomognu. Do sada je sakupljeno 900, nije mnogo, ali je pomak sa mrtve tačke“ – kaže Lidija.
Kako ističe, kad god se ne čuje sa ćerkom svašta joj prolazi kroz glavu, a kad god se čuju telefonom, u pozadini odjekuju detonacije i rafalne paljbe, prenosi Blic.
„Uvek me pita da li ćemo uspeti da je spasemo. Sin mi je rekao da moram da budem jaka, čak iako se desi ono najgore, da Marijam nastrada u ovom sukobu“ – kaže Lidija u svojoj ispovesti za Prva TV.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare