1
Crna Gora će iduće sedmice okupiti lidere Zapadnog Balkana i predstavnike EU i SAD na samitu na kojem će razmatrati Plan rasta za Zapadni Balkan.
Domaćin samita koji se održava 16. maja u Kotru biće premijer Crne Gore Milojko Spajić.
Na skupu pod sloganom „Jedan region, zajednička vizija“ učestvuju i evropski komesar za susedstvo i proširenje Oliver Varheji i pomoćnik američkog državnog sekretara zadužen za Evropu i Evroaziju Džejms O’Brajen, najavila je vlada Crne Gore.
Američki Stejt department saopštio je sinoć da će se O’Brajen i učesnici samita u Kotoru fokusirati na regionalnu ekonomsku integraciju i priliku za rast koju nudi Plan rasta EU za Zapadni Balkan i ojačati snažnu podršku SAD putu Zapadnog Balkana ka članstvu u EU.
Tokom boravka u Crnoj Gori O’Brajen će se takođe sastati sa visokim zvaničnicima crnogorske vlade kako bi razgovarali o bilateralnoj saradnji u podršci potpunim evroatlantskim integracijama Crne Gore.
Pored lidera i ministara iz zemalja regiona, u Kotor su pozvane i partnerske organizacije, kao što su Savet za regionalnu saradnju, Evropska banka za obnovu i razvoj, Evropska investiciona banka, Svetska banka, Transportna zajednica, Atlantski savez, Energetska zajednica, Fondacija za otvoreno društvo, ReSPA, GIZ, visoki predstavnici Evropske komisije, najavili su organizatori.
Dan uoči Samita, 15. maja, održaće se i sastanak ministara evropskih poslova i finansija zemalja Zapadnog Balkana, predstavnika Evropske komisije i partnerskih organizacija.
Plan rasta za Zapadni Balkan, koji je Evropska komisija usvojila u novembru, a EU prošle nedelje, predviđa finansijsku podršku od šest milijardi evra, od kojih su dve milijarde bespovratna sredstva, a četiri milijarde povoljni krediti koje daje EU.
Uslov za dobijanje sredstava je sprovođenje reformi, pre svega u oblasti poštovanja demokratskih mehanizama, vladavine prava i osnovnih prava. Plan se odnosi na period od 2024. do 2027. godine i predviđa da svaka vlada zapadnobalkanske šestorke dobije određenu sumu novca na svakih šest meseci, zavisno od reformi koje je sprovela u tom periodu.
Za Srbiju i Kosovo postoji i preduslov – „konstruktivan angažman na normalizaciji odnosa u cilju potpunog sprovođenja svih obaveza“ koje proizlaze iz Sporazuma o putu ka normalizaciji i njegovog Implementacionog aneksa iz Ohrida, kao i svih prethodnih sporazuma postignutih u briselskom dijalogu.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare