0
Mnoge zemlje širom sveta se suočavaju sa situacijom da nemaju dovoljan broj vakcinisanih građana. Lideri svakodnevno apeluju na građane da se vakcinišu, ali to ne daje rezultate kakve bi želeli. Tako da se mnogi predsednici i premijeri država bore da reše problem - kako ubediti nevakcinisane građane da prime vakcinu.
PROČITAJTE JOŠ:
Prošle nedelje, predsednik Filipina Rodrigo Duterte pojavio se na televiziji kasno uveče i obratio se građanima. On je ranije zagovarao politiku pucanja i ubijanja narko grupa, ali je sada građanima govorio o pandemiji koronavirusa. Istakao je da oni koji odbijaju da se vakcinišu da moraju da ostanu kod kuće, prenosi Gardijan. Ovo je jedan od najrigoroznjih primera kako se jadna vlada bori sa novonastalom situacijom.
Danska je bila pionir vakcinacije sa malim otporom. U Italiji i Francukoj međutim, ljudi su izašli na ulice jer se protive novim merema vlade protiv korone i odlukama koje se tiču vakcinacije. U ovim zemljama se od ljudi zahteva da pokažu svoje kartice za vakcinaciju kako bi mogli da uđu u restoran, da posete muzeje ili da idu na sportske događaje.
Nemačka i Velika Britanija su se do sada odupirale ovom pristupu, dok je sa druge strane vakcinacija toliko popularna u Španiji da dodatni podsticaji nisu potrebni.
U SAD se na građane svakodnevno apeluje da se vakcinišu. Predsednik SAD Džo Bajden se pridružio velikim korporacijama u insistiranju na dokazima o vakcinaciji ili testiranju.
„Trenutno previše ljudi umire ili gleda kako umire neko koga vole“, rekao je Bajden novinarima u Beloj kući, najavljujući novi set pravila koji će od federalnih radnika zahtevati da dostave dokaz o vakcinaciji ili da se suoče sa redovnim tesitranjem i ograničenjima putovanja.
„Sa slobodom dolazi i odgovornost“, rekao je Bajden. „Zato vam molim da odgovorno prosudite. Vakcinišite se za sebe, za ljude koje volite, za svoju zemlju“.
Bajdenov potez u petak je ponovoio i australijski premijer Skot Morison, koji je najavio da se za vakcinisane Australijance primenjivati „posebna praila“ jer predstavljaju manji rizik po zdravlje, prenosi Gardijan.
Postoje dokazi da insistiranje na vakcinaciji u određenim okruženjima, uljučujući zdravstvenu zaštitu, može značajno da poveća broj onih koji su vakcinisani. U Francuskoj je skoro 5 miliona ljudi dobilo prvu dozu, a više od 6 miliona ljudi drugu dozu u dve nedelje nakon što je Makron najavio da će za odlazak u restorane i druga javna mesta važiti posebna pravila. Pre toga je potražnja za vakcinama opadala nedeljama.
Potražnja za vakcinama u Italiji se povećala za čak 200 odsto u nekim regijama, nakon što je potrebna „zelena karta“ kako bi se išlo u muzeje, restorane, barove i sl.
Većina zemalja se do sada opredelila za pristup „šargarepa i štapić“ koji bi vakcinisanim ljudima omogućio lakši pristup zapošljavanju, objetima za zabavu i slobodnije putovanje.
Druga ideja je bila da se ljudi novcem podstaknu na vakcinaciju, poput oplate od 100 dolara, što je Bajden pozvao pojedine države da urade.
Pišući ranije ove godine u časopisu za medicinsku etiku, Džulijan Savulesku, profesor praktične etike na Univerzitetu Oksford, postao je uslove za koje je verovao da ih treba ispuniti za obaveznu vakcinaciju ili za podsticanje.
Argumenti su prema njemu obično uokvireni u smislu argumentacije koju je izneo Džon Stjuart Mil u vezi sa tačkom u kojoj rizik da pojedinac nanese štetu drugima opravdava ograničavanje slobode.
„Postoje jaki argumenti da se svaka vakcinacija učini obaveznom ako su ispunjena četiri uslova: postoji ozbiljna pretnja po javno zdravlje, vakcina je bezbedna i efikasna, obavezna vakcinacija ima superiorniji profil cene i koristi u poređenju sa drugim alternativama i nivo ponude je srazmeran“.
Savulesku je zaključio: „Bolje je da ljudi dobrovoljno izaberu na osnovu razlogu da deluju dobro, umesto da budu prisiljeni na to. Strukturisanje nagrade i kazni na pravičan i pošten način jedan je od načina da se ljudima daju razlozi za akciju“, prenosi Gardijan.
Bonus video: Treća doza vakcine protiv koronavirusa
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
