Savet Evrope ocenio je zabrinjavajućim radne uslove novinara u Hrvatskoj nakon što je Vlada premijera Andreja Plenkovića predložila tzv. "lex AP" kojim je pokušala da ograniči pravo medija da kritikuju rad pravosuđa i da zaštite svoje izvore.
To se navodi u godišnjem Izveštaju Saveta Evrope o slobodi medija u kojem se, između ostalog, ukazuje na pretnje, pritiske i ograničenja u radu novinara širom Evrope. Kako prenosi Hina, Hrvatska se u ovom izveštaju navodi na nekoliko mesta, a najveću pažnju autora privukao je tzv. „lex AP“.
Ako, navode, hrvatski zakon o medijima bude usvojen, „primoraće novinare da se registruju”, biće im zabranjeno da „kritikuju rad sudova i javnih tužilaca”, moraće da otkriju svoje izvore na zahtev urednika, a uvešće i pravo na oštetu onim osobama čije je ime objavljeno u medijima na osnovu „ilegano stečenih“ informacija. Takođe, predviđeno je uvođenje mera medijskog saveta koji će birati parlament.
„Kritičari upozoravaju da će, ako bude usvojen, taj zakon dokrajčiti nezavisno novinarstvo u Hrvatskoj i oblikovati novu eru medija pod državnom kontrolom, u neskladu s evropskim standardima”, navodi se u izveštaju.
Navodi se i istraživanje Monitora pluralizma medija, projekta koji sufinansira Evropska unija, u kojem stoji da samo četiri od 32 analizirane evropske zemlje imaju dobre radne uslove za novinare, a to su Danska, Nemačka, Irska i Švedska.
„Rezultati studije pokazuju posebno zabrinjavajuću radnu situaciju u Hrvatskoj, Mađarskoj, Crnoj Gori i Rumuniji, gde, kažu, novinari nemaju status zaposlenih, a često ni adekvatnu socijalnu zaštitu“, stoji u dokumentu Saveta Evrope.
U Izveštaju se piše i o „teškim vremenima” za karikaturiste u Evropi, navodeći između ostaloga i primer tužbe protiv hrvatskog crtača Nikole Plečka, poznatijeg po pseudonimu Nik Titanik, kojeg je tužio bivši član uprave Dinama Krešimir Antolić.