0
Lek protiv malarije koji je se promoviše kao potencijalni lek za Kovid-19, nije se pokazao kao delotvoran protiv te bolesti, već čak povećava smrtnost, pokazala je analiza njegovog korišćenja u američkim bolnicama za veterane. Posebno je zanimljiv podatak da američki predsednik Donald Tramp ne samo da promoviše ovaj antimalarik kao lek protiv korone, već ga, veruje se, i sam pije.
Kako su prenele agencije Frans pres (AFP) i Asošiejted pres (AP), studija je pokazala da je medju pacijentima obolelim od Kovida-19 koji su primali hidroksihlorokin, bilo više smrtnih slučajeva nego medju onima koji su dobili standardnu negu.
Kako navode agencije, studija je objavljena onlajn, na sajtu za istraživače i nema recenziju drugih naučnika, a finansirana je iz grantova Nacionalnog instituta za zdravlje i Univerziteta Virdžinija.
Studija nije sprovedena kao rigorozni eksperiment, ali je sa 368 obuhvaćenih pacijenata najveća dosad o upotrebi hidroksihlorokina sa ili bez aintibiotika azitromicin u lečenju Kovida-19 od kojeg je umrlo više od 171.000 ljudi u svetu.
Analizirani su medicinski rezultati 368 muškaraca, veterana hospitalizovanih s potvrdjenom infekcijom korona virusom u nekom od medicinskih centara za veterane koji su umrli ii su otpušteni kući do 11. aprila.
Kako navodi AP, od pacijenata koji su primili hidroksihlorokin uz uobičajenu negu, umrlo je 28 odsto, a od onih koji su bili samo na uobičajenom tretmanu umrlo je 11 odsto.
Od onih koji su primali hidroksihlorokin i azitromicin umrlo je oko 22 odsto, ali se razlika izmedju te grupe i grupe na uobičajenoj nezi ne smatra dovoljno velikom da bi se isključili drugi faktori koji su mogli uticati na preživljavanje.
Primena hidroksihlorokina takodje nije uticala na potrebu upotrebe respiratora.
AFP navodi da je eksperiment imao nekoliko značajnih ograničenja, ali da pojačava sumnju u efikasnost leka koji najveću podršku ima u predsedniku SAD Donaldu Trampu i TV kanalu Foks njuz.
Francuska agencija dodaje da je teško generalizovati rezultate, jer je ispitivana populacija veoma specifična: većina pacijenata su bili muškarci, u proseku stariji od 65 godina, crnci.
Pročitaj i:
Istraživači, navodi AP, takodje nisu pratili nuspojave, ali su uočili nagoveštaj da bi hidroksihlorokin mogao štetno uticati na druge organe. Za taj lek se dugo zna da izaziva potencijalno ozbiljne nuspojave uključujući i promenu rada srca koja može izazvati iznenadnu smrt.
Prethodna istraživanja su potvrdila da je ovaj lek rizičan za pacijente sa srčanim problemima. AP navodi da su početkom meseca naučnici u Brazilu stopirali deo studije testiranja hlorokina, starijeg leka koji je sličan hidroksihlorokinu, pošto su se javili probelmi sa srčanim ritmom kod četvrtine testiranih koji su primili jače doze ili dve doze leka.
Hidroksihlorokin i srodno jedinjenje hlorokin koriste se decenijama za lečenje malarije, kao i autoimunih poremećaja lupusa i reumatoidnog artritisa.
Oni su veliku pažnju privukli u posleednje vreme, tokom pandemije korona virusa, kada se u laboratorijskim uslovima pokazalo da sprečavaju virus da udje u ćelije i da se razmnoži. U farmaceutskom svetu, medjutim, rezultati laboratorijskih eksperimenata „in vitro“, često ne dobiju potvrdu u praksi „in vivo“, navodi AFP.
Istinski odgovor može se dobiti isključivo kroz veoma obimna klinička ispitivanja na slučajnom uzorku, u kojima će pacijentima biti davan ili lek ili placebo. Nekoliko je već u toku, pre svega u SAD, Evropi, Kanadi i Velikoj Britaniji, dodaje AFP.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
