0
Dok naučnici u Nemačkoj upozoravaju na opasnost od delta soja koronavirusa uveliko se širi sledeća varijanta. Koliko je opasan soj lambda koji se ubrzano širi pre svega po Lantinskoj Americi?
Pročitajte još:
Soj C37. varijanta sa Anda ili jednostavno lambda. Moguće je da će uskoro ime ovog soja dospeti na naslovne stranice širom sveta. Pre nedelju dana Svetska zdravstvena organizacija svrstala je taj soj u kategoriju „pod posmatranjem“ jer dovodi do učestalog zaražavanja i pojavljuje se istovremeno u više zemalja. Tačnije u 29, a sedam od njih su latinoameričke zemlje: Brazil, Kolumbija, Ekvador, Meksiko, Argentina, Peru i Čile, prenosi DW.
Varijanta lambda prvi put se pojavila avgusta 2020. u Peruu. Skoro godinu dana kasnije, taj soj tamo dominira sa 82 odsto. U Čileu taj soj prouzrokuje već svaku treću infekciju.
Hairo Mendez-Riko, stručnjak za virusne bolesti pri Svetskoj zdravstvenoj organizaciji rekao je da do sada nema indicija za agresivno ponašanje lambda-varijante.
WHO is tracking one more #SARSCoV2 #variant of interest, first seen in #Peru & called #Lambda. It has a number of #mutations with suspected phenotypic implications, such as a potential increased transmissibility OR resistance to neutralizing antibodies. https://t.co/A9NBS1IxX4 pic.twitter.com/CtwhoE3Mbe
— Dr. Melvin Sanicas ?? (@Vaccinologist) June 16, 2021
„Iako postoji mogućnost veće stope zaražavanja, još uvek nemamo utemeljena istraživanja da bismo taj soj uporedili s varijantama gama i delta““, rekao je.
Vakcina – najbolje sredstvo protiv raznih sojeva
Gama i delta varijanta pripadaju, kao i prethodne varijante alfa i beta, u „zabrinjavajuće sojeve“. Dokazano je da su zaraznije, teže se suzbijaju i dovode do teških oboljenja.
Hairo Mendez-Riko kaže da je vakcina delotvorno sredstvo protiv mutiranih sojeva.
„Sve odobrene vakcine generalno su efikasne protiv svih varijanti koronavirusa koji su u opticaju širom sveta. Nema razloga da pretpostavimo da to nije tako kod soja lambda“, govori on.
Mnogi naučnici tvrde da će pandemija biti okončana tek kada 80 odsto svetskog stanovništva bude vakcinisano. Do tada mogu da se pojavljuju stalno nove varijante virusa.
„Mada postoji ta mogućnost, trenutno ništa ne ukazuje na to da su varijante opasnije ili da dovode do povećane smrtnosti. Verovatno će korona-virus u svom evolucionom procesu doduše postati zarazniji, ali ne i štetniji za domaćina“, umiruje Hairo Mendez-Riko.
Lambda ima odlične početne uslove u Peruu
Pablo Cukajama je tražen sagovornik kada je reč o lambda soju virusa. Taj peruanski mikrobiolog je sa svojim timom sa Univerziteta Kajetano Heredija u Limi otkrio tu varijantu u svojoj domovini.
„U decembru smo imali svega 200 infekcija lambda sojem. Krajem marta je to bila polovina svih novih infekcija u Limi, a sada, tri meseca kasnije, u celoj zemlji ga je 80 odsto. Lambda je u veoma kratkom vremenu postao dominantan soj u Peruu“, kaže on.
Ta varijanta je, dakle, potisnula sve ostale koje važe kao opasne. Pa čak i gama varijantu iz Brazila. Osim toga, Cukajama podseća da je nova varijanta zatekla idealne startne uslove u njegovoj zemlji.
„Mi smo zemlja koja je najgore prošla u pandemiji, imamo 187.000 mrtvih i najveću stopu smrtnosti na svetu. Zato nije čudo što se baš ovde pojavila nova varijanta“, kaže on.
Južnoj Americi preti treći talas
Verovatno ćemo morati da se naviknemo na činjenicu da u Latinskoj Americi, gde je zabeleženo više od milion umrlih, nastaju novi sojevi koronavirusa. U Kolumbiji se pojavila izuzetno zarazna varijanta B.1.621. Preopterećeni zdravstveni sistemi, veliki deo stanovništva koji rade kao prekarni radnici koji se ne mogu pridržavati mera ako žele ekonomski da prežive, nedostatak vakcina – sve to je idealna mešavina za varijante kao što je lambda.
„Čile je vakcinisao preko 60 odsto stanovništva, ali ta zemlja je izuzetak na kontinentu“, kaže peruanski naučnik.
„Vrlo verovatno će se u južnoameričkoj zimi, između jula i septembra, sa trećim talasom pojaviti nove varijante virusa, možda ne opasnije, ali svakako zaraznije“, dodaje.
Pandemija se može suzbiti samo globalno
Posle donatorske konferencije programa za pomoć Kovaks, početkom juna je skupljeno 9,6 milijardi dolara za vakcinaciju u siromašnijim zemljama: 1,8 milijardi doza vakcine će biti podeljeno u 90 država. To je početak. Izgleda da svi polako shvataju da se pandemija može okončati samo globalnim naporima.
„Strategija bogatih zemalja može sada samo da bude što brže snabdevanje siromašnijih zemalja vakcinom, jer će inače uvek iskrsavati nove varijante virusa“, kaže Pablo Cukajama, podsećajući da za koronavirus i dalje važi da niko nije bezbedan dok svi nisu bezbedni.
BONUS VIDEO:
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
