0
Novi predsednik vladajuće Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i mogući budući kancelar Nemačke Armin Lašet, smatra da država ne sme da se odustane od gasovoda Severni tok zbog toga što je Rusija uhapsila i osudila na zatvorsku kaznu opozicionara Alekseja Navaljnog. On ističe da slučaj Navaljnog ne bi trebalo povezivati sa privatnim ekonomskim projektima, kakav je gasovod Severni tok.
Lašet je rekao da će Nemačka u bliskoj budućnosti ostati bez atomskih centrala, kao i bez termoelektrana, zbog čega će joj biti neophodne velike količine gasa, kako bi privreda mogla nesmetano da se razvija.
On ističe da slučaj Navaljnog ne bi trebalo povezivati sa privatnim ekonomskim projektima, kakav je gasovod Severni tok, i upozorava na štetnost „simboličke politike“.
„Mislim da nametanje klišea umesto razumne rasprave o bilo kom problemu predstavlja dno političke kulture“, rekao je Lašet.
Na primedbu da se većina drugih partija ne bi složila sa njim i da Zeleni, mogući koalicioni partneri CDU, smatraju da Rusija mora da snosi posledice, Lašet kaže da ga to ne brine previše.
„Ne verujem da bi Severni tok mogao da bude nepremostiva prepreka u razgovorma sa mogućim koalicionim partnerima. Mislim da bi o tome mogao da se uspostavi konsenzus i sa Zelenom strankom“, kazao je Lašet.
On je podsetio da je Nemačka uvozila gas iz Rusije i u vreme Hladnog rata, a Amerikancima koji se svim mogućim sredstvima trude da onemoguće završetak gasovoda poručuje da i oni kupuju naftu od Rusije i od još nekih država za koje ne bi moglo da se kažu da poštuju slobode i ljudska prava.
Projekat “Severni tok 2” podrazumeva izgradnju dva kraka gasovoda, čiji će ukupni kapacitet iznositi 55 milijardi kubnih metara gasa godišnje, od obale Rusije, preko Baltičkog mora, do Nemačke.
U izgradnji gasovoda učestvuju brojne evropske kompanije.
Protiv izgradnje gasovoda “Severni tok 2” aktivno se bori Ukrajina, koja se plaši da će izgubiti prihode od tranzita ruskog gasa, kao i brojne evropske zemlje, uključujući Poljsku, Letoniju i Litvaniju, a takođe i Sjedinjene Američke Države, koje žele da u Evropskoj uniji prodaju svoj tečni prirodni gas.
SAD smatraju da je ovo politički projekat koji preti energetskoj bezbednosti Evrope.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
