0
Jedan od najtajnovitijih centara za naučna istraživanja u Velikoj Britaniji - "Porton Daun" oformljen je kako bi zaustavio sledeću pandemiju, koja će se, kako piše BBC, neminovno pojaviti. Novinar tog britanskog portala, ispričao je kako izgleda rad u ovoj nesvakidašnjoj laboratoriji.
„Prošao sam kroz visoki nivo obezbeđenja u ovom udaljenom objektu ne bi li došao do naučnika“, započinje svoju priču novinar Džejms Galager.
Rad naučnika zasniva se na istraživanjima koja su izvršena na koronavirusu, a njihov osnovni zadatak jeste da umanje potrebu za lokdaunom kada se pojavi nova pandemija.
„Korona, naravno, nije jednokratna. Mi kažemo da je to (korona) bio najveći zdravstveni incident veka, ali mislim da niko od nas ne misli da će proći još jedan vek pre pojave sledećeg virusa“, kaže izvršna direktorka Agencije za zdravstvenu bezbednost Ujedinjenog Kraljevstva (UKHSA), koja vodi ove laboratorije – Dženi Harijes.
Kombinacija klimatskih promena, urbanizacije i ljudi koji žive bliže životinjama, koji su izvor mnogih novih bolesti, znak da se ljudi suočavaju sa „rastućom plimom rizika“.
„Porton Daun“, koji se nalazi u mirnom selu Viltšira, u blizini Solsberija u Engleskoj, jedno je od retkih mesta na svetu koja istražuju neke od najopasnijih virusa i bakterija – u laboratorijskim zamrzivačima nalazi se ebola i drugi smrtonosni virusi.
U susednim zgradama je Laboratorija za nauku i tehnologiju ministarstva odbrane, gde je potvrđeno da je nervni otrov „Novičok“ korišćen u trovanju u restoranu u Solsberiju, decembra 2018. godine.
Laboratorije za vakcinu, smeštene u tamnozelenim zgradama, na brzinu su izgrađene zbog haosa koji je nastao usled pandemije koronavirusa. Međutim, kako su zahtevi pandemije slabili, fokus istraživanja se pomerio.
Novi centar za istraživanje vakcina koncentriše se na tri vrste pretnji: poznate infekcije sa kojima je sve teže izaći na kraj, kao što su superbakterije otporne na antibiotike, potencijalne pretnje kao što su ptičji grip i nove varijante korone i „Zaraze iks“, odnosno bolesti sa nepoznatim patogenom koji bi mogao da izazove buduću epidemiju, kao što je bila korona koja je iznenadila svet.
Za istaživanja je ključna saradnja sa farmaceutskom industrijom, drugim naučnicima i lekarima koji će podržati sve faze razvoja vakcine.
Naučnici ove laboratorije rade na prvoj vakcini protiv krimsko-kongo hemoragične groznice, koju prenose krpelji i koja ubija gotovo trećinu zaraženih.
Bolest je zabeležena u Africi, na Balkanu, Bliskom istoku i u Aziji, a naučnici smatraju da klimatske promene mogle da utiču na dalje širenje ove bolesti.
Naučnici i dalje prate nove varijante korone tako što ih uzgajaju u laboratoriji, izlažu antitelima uzetim iz uzoraka krvi i procenjuju da li su nove varijante infektivne.
U međuvremenu, mašine za istraživanje, nazvane po junacima iz filma Star vors, Kvaj-Gon, Obi-Van, BB8 i Palpatin, nadgledaju moguće pretnje.
Virus ptičijeg gripa H5N1 uništio je populaciju ptica, a rutinsko testiranje radnika na farmi otkrilo je prve asimptomatske slučajeve kod ljudi u Velikoj Britaniji.
Razlika je u tome što su pre pandemije ondašnji timovi mogli da testiraju samo 100 uzoraka nedeljno – sada je to više od 3.000.
Rad ovde se uklapa u „Misiju 100 dana“ – ambiciozni zadatak da se za 100 dana razvije vakcina protiv nove pretnje.
Istorijski gledano, bila je potrebna decenija da se dizajniraju i testiraju nove vakcine. Zbog specifičnih okolnosti pandemije koronavirusa, prve vakcine proizvedene su u roku od godinu dana, a vakcinacija je počela u decembru 2020. godine.
Pročitajte još...
Prema dostupnim podacima, vakcine protiv korone spasile su više od 14 miliona života u samo prvih godinu dana od početka korišćenja.
„Zamislite da su te vakcine bile dostupne ranije. Mogli smo da spasimo više života i da se brže vratimo u normalnost“, rekla je profesorka i naučnica Izabel Oliver.
BONUS VIDEO Nakon pandemije – epidemija bolesti zavisnosti? – Lambe Đorelijevski, Aleksandar Ramah
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
