0
U poslednje vreme vest u medijima je da je Kuba ostala bez struje ili vode i da je oko deset miliona stanovnika pogođeno tim nestašicama. Kubanski ministar energetike i rudarstva Visente de la O Levi je podelio objavu iz svog ministarstva u kojoj su označena "tri glavna faktora koji utiču na deficit proizvodnje električne energije – stanje infrastrukture, nedostatak goriva i povećanje potražnje".
Marija Elena Kardenas ima 76 godina i živi u opštinskom skloništu na ulici Amargura u starom kolonijalnom delu Havane. Poslednjih dana Marija kuva koristeći štapove koje pronalazi na ulici.
„Znate, mi Kubanci se snalazimo kako znamo i umemo“, rekla je. U skloništu je jer se njena kuća urušila, što je česta pojava u najsiromašnijim i najstarijim delovima ovog prelepog grada.
Kubanska vlada poslednjih dana pokušava da osposobi nacionalnu mrežu posle učestalih prekida struje širom ostrva. Bez električne energije, teško je spavati na vrućini, hrana se brzo kvari, a vodovod prestaje da funkcioniše. Delovi komunističkog sistema još rade: opština je Mariji poslala hranu. „Ovde smo tri porodice“, objasnila je. „Ja živim sama, komšinica pored mene isto, a tu su i dvoje dece, njihova majka, njena tetka i jedan stariji muškarac.“
Ostrvo je vraćeno na uobičajeni režim, uz redovne prekide struje koji traju i do 20 sati dnevno. Kriza je, međutim, ostavila duboki osećaj tuge i nesigurnosti o budućnosti. „Kubanci su po prirodi veseli“, kaže Hulio Sezar Rodrigez, pa dodaje: “I kad je teško, mi se smejemo. Ali ovo je stvarno loše.“
PROČITAJTE JOŠ:
Ova kriza počela je 17. oktobra, kada je stiglo naređenje da svi državni radnici koji nisu neophodni idu kući kako bi se štedela struja. Međutim, taj napor nije uspeo, i sledećeg dana, ostrvo je ostalo u mraku. Termoelektrana Antonio Giteras, jedan od glavnih izvora struje, prestala je s radom, što je dovelo do pada svih drugih velikih postrojenja, piše Gardijan.
„Teško je ponovo pokrenuti elektranu“, rekao je jedan penzionisani inženjer iz Antonio Giterasa, koji je želeo da ostane anoniman. „Treba vam puno struje da bi to uopšte počelo.“ Elektrana Antonio Giteras izgrađena je 1989. godine, i sada je u lošem stanju i zastarela. „Istina je da je još tada loše izgrađena“, kaže inženjer, opisujući strašne situacije koje je doživeo na poslu sa pokvarenom sigurnosnom opremom, političkim upravnicima koji su nestajali u kriznim trenucima i sistemom koji je odavno prešao granice izdržljivosti.
Vlada priznaje da je njen sistem u lošem stanju, za šta krivi trgovinski embargo Sjedinjenih Država, star 62 godine. Predsednik Migel Dijas-Kanel izjavio je da „finansijski i energetski pritisak“ otežava uvoz goriva i drugih neophodnih resursa.
Kubanska vlada se oslanjala na podršku saveznika – najpre Rusije, a potom Venecuele. Ali te zemlje, suočene sa sopstvenim problemima, znatno su smanjile isporuke. „To je kao da pokušavate da održite brod koji tone plutom,“ rekao je jedan evropski diplomata.
U televizijskom obraćanju, premijer Kube Manuel Marero, rekao je da će novoosnovani privatni sektor morati da plaća veću cenu za struju, dok se vlada okreće obnovljivim izvorima kako bi osigurala buduće energetske potrebe. Iako Kuba ima obilje sunca, skoro svi solarni projekti su propali jer kompanije nisu dobile novac. „Vlada nije glupa,“ rekao je jedan strani biznismen, „ali jednostavno nema novca.“
Umesto toga, dogovoren je sporazum sa kineskom firmom za obezbeđivanje materijala za niz solarnih farmi u zamenu za pristup kubanskim rezervama nikla. Ipak, s obzirom na to da je više od 10% Kubanaca napustilo ostrvo u poslednje dve godine zbog ekonomske krize, postoji sumnja da li će na ostrvu ostati stručnost potrebna za izgradnju tih sistema.
Džo Bajden je izjavio da podržava kubanski narod, iako je „čvrst“ prema kubanskoj vladi. Vašington bi mogao više da pomogne Kubi, tvrdi američki akademik Vilijam LeoGrande u najnovijem broju magazina Foreign Policy. „Zagovornici promene režima treba da budu oprezni šta priželjkuju,“ napisao je. „Pad režima bio bi humanitarna katastrofa, podstakavši talas emigracije daleko veći od onog koji smo do sada videli.“
Za razliku od prethodnih nestanaka struje, ovog puta gotovo da nije bilo protesta, osim lupanja po šerpama. Ljudi deluju iscrpljeno, a ministri su jasno stavili do znanja da će vlada strogo reagovati na svako „nepristojno“ ponašanje.
U međuvremenu, jedna kriza pokreće drugu. Zbog kvara u sistemu za vodosnabdevanje, redovan pristup vodi nema 600.000 ljudi, a prekidi struje povećali su ovaj broj jer oštećuju pumpe i cevi. Veći deo Havane je suv.
Darijel Ramirez je sedeo na svom pragu u starom gradu. Nema mnogo hrane, jer je podelio svoje zalihe sa drugima pre nego što su se pokvarile. Na pitanje kako se priprema za mogući ponovni nestanak struje, pokazao je prema Muzeju revolucije, gde se nalazi centralni simbol komunističke vlasti: brod na kojem su Fidel i Raul Kastro došli iz Meksika 1956. godine.
„Ako se ovo ponovo dogodi,“ rekao je, „moramo pripremiti jahtu Granma – da svi zajedno otplovimo.“
BONUS VIDEO: Kubanci protestuju jer nemaju struje, uragan odnosi žrtve
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
