0
Proces vakcinacije u svetu ne napreduje jednakom brzinom. U nekim krajevima planete se obaraju rekordi po broju vakcinisanih, a negde su procenti imunizovanog stavništva i dalje mali. Veliki deo problema predstavlja i nedovoljan broj vakcina, pošto pojedini proizvođači ne mogu da ispune odredbe iz ugovora koji su dogovorile sa pojedinim državama. Sa druge strane, neke države nisu htele ništa da prepuste slučaju, pa iz tog razloga razvijale sopstvene vakcine. Neke su u upotrebi, a druge će biti uskoro.
PROČITAJTE JOŠ:
KINA
Klasične vakcine
Kod tri kineske vakcine od kojih dve proizvodi Sinofarm, a jednu Sinovak, reč je o klasičnim “mrtvim vakcinama“ koje koriste mrtve (neaktivne) virusne proteine. Dakle, zasnovane su na tradicionalnoj tehnologiji koja se koristi, na primer, za vakcine protiv hepatitisa B ili gripa.
Sinofarmova Vero vakcina u trećoj fazi studije sprovedene u deset zemalja širom sveta, pokazala efikanost od 79 odsto. Ujedinjeni Arapski Emirati su u posebnoj studiji došli do čak 86 odsto, prenosi Dojče vele. Prema preliminarnim studijama u Brazilu i Indoneziji, efikasnost KoronaVak vakcine koju proizvodi firma Sinovak iznosi između 50 i 78 odsto.
Vektorska vakcina
Četvrta kineska vakcina firme KanSino je vektorska vakcina bazirana na adenovirusu tipa 5. To znači da se princip delovanja vakcine može uporediti sa delovanjem AstraZeneke. Ona bi trebalo da postigne efikasnost od 65 posto. U osnovi, efikasnosti je preko 80 posto ako se uzmu u obzir samo teški tok bolesti koji zahteva hospitalizaciju.
Koliko su efikasne kineske vakcine?
Kineske vakcine protiv koronavirusa Sinofarm i Sinovak su se pokazale sigurnim i efikasnim protiv kovida-19, ali su potrebni dodatni podaci, saopštili su stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO). Ovu procenu iznela je Savetodavna strateška grupa stručnjaka za vakcinaciju (SAGE), telo SZO, koja se sastala od 22. do 25. marta.
Stručnjaci Svetske zdravstvene organizacije (SZO) proceniće 26. aprila vakcinu protiv Kovid-19 kineskog proizvođača Sinofarm radi mogućeg odobrenja za hitnu upotrebu, a to bi 3. maja trebalo da prati procena druge kineske vakcine proizvođača Sinovaka, saopštila je danas SZO.
„Očekujemo odluku o odobrenju nekoliko dana nakon procene“, potvrdila je SZO agenciji Rojters.
Do sada su potvrdu o bezbednosti od ZSO dobile vakcine koje su proizveli Fajzer, AstraZeneka i Džonson i Džonson, što je od pomoći regulatornim telima država u izdavanju upotrebnih dozvola.
RUSIJA
Nakon Sputnjika V, u Rusiji su razvijene još dve vakcine protiv korone – EpiVakKorona i KoviVak. Očekivanja naučnika su velika.
Sve tri vakcine dobijale su odobrenja za upotrebu pre treće faze kliničkih studija u kojima se cepivo ispituje na desetinama hiljada dobrovoljaca. Tako je Sputnjik V u avgustu prošle godine postao prva odobrena vakcina na svetu. Tek nakon odobrenja vakcina je ispitana u testiranju sa 40.000 ljudi, piše Dojče vele.
Pre pandemije korone, vakcine ili lekovi bivali su korišćeni tek nakon treće faze kliničkih studija i nakon što bi nezavisni stručnjaci pregledali rezultate. Tokom ove pandemije, mnogi su pribegli paralelnom odvijanju druge i treće faze studije kako bi ubrzali stvar.
Posle treće, postoji i četvrta faza: tokom dužeg perioda se prate efekti vakcine u opštoj populaciji. U Rusiji su, poput Sputnjika V, pre treće faze odobreni i EpiVakKorona (u oktobru) i KoviVak (u februaru). Po svemu sudeći, biće još ruskih vakcina. Mediji su spominjali u vakcinu koja je nazvana Mir-19.
EpiVakKorona
Ova vakcina se oslanja na hemijski sintetisani antigen, što znači da ne sadrži živi virus. Antigen je supstanca koja podstiče organizam da proizvede antitela. Vakcina je već odobrena u Rusiji, ali i Turkmenistanu, kako prenosi tamošnja državna novinska agencija. U Rusiji je stanovništvu već dato 45.000 ovih vakcina. Ova vakcina se čuva u običnim hladnjacima. Ruske vlasti tvrde da je u prvim ispitivanjima pokazala stoprocentnu efikasnost.
KoviVak
Ovu vakcinu je razvio Centar „Čumakov“, ogranak ruske Akademije nauka. Vakcina se ne pominje kod SZO, ni na clinicaltrials.gov, američkom zvaničnom portalu koji prati sva klinička ispitivanja u svetu. Zabunu može da unese i što američki stručnjaci iz Kodegeniksa rade na vakcini praktično istog naziva Kovi-Vak (mada se naziv ruske vakcine uglavnom piše bez crtice).
Prema onome što se zna, ruski KoviVak koristi standardnu tehnologiju – neaktivni virus koji ne može da zarazi pacijenta, ali može da izazove stvaranje antitela. Ruski naučnici se nadaju da će se ta tehnika pokazati efikasnom protiv svih mutacija .
Ruska agencija Tas prenosi da KoviVak može biti pogodan posebno za starije i hronično bolesne jer su navodno nuspojave blaže nego kod drugih vakcina. U Centru „Čumakov“ navode da se vakcina skladišti na temperaturama od dva do osam stepeni, dakle u običnom frižideru.
Poređenje sa Sputnjikom V
Prva ruska vakcina protiv korone koristi sasvim drugi način – to je takozvana vektorska vakcina. Vektori su virusi koji su manipulisani tako da ne mogu da se umnože niti zaraze telo, ali mogu da podstaknu imuni odgovor. U dve doze Sputnjika koriste se različiti vektori što bi, kako naučnici kažu, moglo da načini tu vakcinu veoma efikasnom na duge staze.
Od odobrenja, Sputnjik V je prošao najmanje šest velikih kliničkih ispitivanja u Rusiji, Indiji, Venecueli, Belorusiji i Ujedinjenim Emiratima. Vakcina ima odobrenje u više od četrdeset zemalja. Od članica EU, odobrenje ima jedino u Mađarskoj.
KUBA
Uprkos lošoj ekonomskoj situaciji i američkim sankcijama, naučnici i lekari na ostrvu kojim upravljaju komunisti, izveli su podvig kojim se do danas nijedna druga latinoamerička zemlja ne može pohvaliti. Razvili su pet mogućih vakcina protiv koronavirusa, od kojih su dve u završnoj fazi istraživanja.
Kubanski zvaničnici su u martu najavili proširenje sprovedenih ispitivanja vakcina kako bi njima obuhvatili još stotine hiljada ljudi. U proširenim ispitivanjima kao primarna grupa uzeto je 150.000 radnika. Iako se rezultati poslednjih ispitivanja dve najnaprednije vakcine očekuju mesecima, neki na ostrvu već su proglasili pobedu.
Zbog „zapadnocentričnosti“ je tako prošla neprimećeno vest da su Kuba i Iran sklopili sporazum o saradnji na vakcini protiv koronavirusa. Konkretno, kubanski državni Institut za vakcinaciju „Finlej“ objavio je početkom meseca da je potpisao sporazum o saradnji sa iranskim institutom na ispitivanju najnaprednije kubanske vakcine – Soberane 2.
Ta vakcina uspešno je prošla drugu fazu kliničkih ispitivanja, a treća i poslednja faza sprovodiće se i na Kubi i u Iranu na uzorku od 200.000 ljudi. Zanimljiv je razlog zašto se Havana odlučila baš za Iran – Kuba se uspešno izborila sa koronom, toliko uspešno da nema dovoljno zaraženih stanovnika za testiranje vakcine. Zbog toga su se okrenuli Iranu gde je stopa zaraženih najviša na čitavom Bliskom istoku.
INDIJA
Jedina indijska domaća vakcina protiv kovid-19, Kovaksin, efikasna je 78 procenata, utvrđeno je u drugoj analizi kliničkih ispitivanja urađenih širom zemlje, saopštili su danas proizvođači.
„Veoma sam zadovoljan što mogu da kažem da je Kovaksin… pokazao efikasnost od 78 procenata u drugoj privremenoj analizi – rekao je Balram Bargava, šef Indijskog medicinskog saveta za medicinsko istraživanje koje vodi država, a koje je napravilo vakcinu zajedno sa Barat Biotekom“, preneo je Rojters.
Zaključak prve analize objavljene u martu bio je da je Kovaksin efikasan 81 odsto.
Druga najmnogoljudnija država na planeti planira da vakciniše 300 miliona ljudi, gotovo koliko ima stanovnika SAD, i to do jula u okviru jedne od najvećih kampanja vakcinacije na svetu.
Indija je odobrila svoje vakcine Kovaksin (Covaxin) koju su razvili Barat Biotek (Bharat Biotech) i Indijski savet za medicinska istraživanja, kao i Kovišeld (Covishield) verziju koju su razvili AstraZeneka (AstraZeneca) i Univerzitet Oksforda.
Obe vakcine su proizvod Institut Serum u Indiji i u januaru su odobrene za hitnu upotrebu.
Vlasti su u januaru navele da prvo nameravaju da budu vakcinisano oko 30 miliona lekara i medicinskih sestara, potom oko 270 miliona ljudi koji imaju više od 50 godina ili su posebno ugroženi.
TURSKA
Turska bi mogla da bude još jedna država koja će se naći u grupi zemalja koje proizvode svoje vakcine protiv koronavirusa.
Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan je krajem maja ove godine najavio da očekuje da će vakcina turske proizvodnje biti dostupna u maju.
Vakcine protiv koronavirusa razvijaju i kompanije sa sedištem u SAD, Velikoj Britaniji i Nemačkoj.
Nestašica vakcina
Vakcine su nastale u SAD, Velikoj, Britaniji, Evropi, Kini, Rusiji i Indiji, i to je u ogromnoj meri gde su one i ostale, pošto su te zemlje pokupovale i sve zalihe, a to znači da je relativno malo doza stiglo do ugroženih u zemljama sa niskim i srednjim primanjima, prenosi BBC na srpskom.
Takođe pojedini proizvođači vakcina nisu uspeli da ispštuju dogovore i ugovore koje su sklopili sa pojednim državama, pa nisu mogli da im isporuče dogovorene doze vakcina, što je takođe uticalo na nestašicu vakcina. To je bio slučaj sa Fajzerovim i AstraZenekenikim vakcinama.
Neke zemlje u razvoju tvrde da bi same mogle da proizvode vakcine, što bi pojačalo dostupnost u siromašnijim zemljama.
Indija i Južna Afrika traže od Svetske trgovinske organizacije (STO) da popusti zakone o patentima koji ograničavaju ko može da pravi vakcine.
Ali ovom koraku su se usprotivile farmaceutske kompanije i vlade bogatijih zemalja, tvrdeći da bi takav potez zapravo naudio globalnom odgovoru na pandemiju i budućoj izradi vakcina.
Proizvodnju vakcina kontroliše zakon o patentima, koji štiti farmaceutske kompanije kad izume i izrade nove lekove, kako bi se osigurale da ih niko drugi neće praviti.
To im omogućava da kontrolišu i proizvodnju i cenu, što može da dovede do toga da lekovi postanu nepristupačni siromašnijim ljudima i zemljama.
Južna Afrika i Indija su zatražile od STO-a da ukine pravo na intelektualnu svojinu za vakcine tokom trajanja pandemije, praktično učinivši patente privremeno nevažećim.
Cilj je, objašnjava Gonzalez iz Lekara bez granica, da omogući transfer tehnologije i naučnog znanja kako bi zemlje u razvoju mogle da povećaju proizvodnju vakcina i učine ih pristupačnim svom stanovništvu.
Međutim, stručnjaci za farmaceutsku industriju tvrde da ovo ne bi proizvelo više vakcina nego što se već pravi u ovom trenutku.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
