1
Pažnja Zapada se sa ukrajinskog rata preusmerila na bliskoistočni sukob. Među pomagačima Ukrajine uočava se zamor od rata. Da li će Ukrajina biti ostavljena na cedilu?
Od napada terorističkog Hamasa na Izrael 7. oktobra, nova međunarodna kriza zaokupila je pažnju sveta. Predsednik Vladimir Zelenski nedavno je pozvao zemlje NATO da ne odustaju odpružanja pomoći Ukrajini, jer bi, kaže, „Rusija mogla da iskoristi situaciju na Bliskom istoku“.
SAD mogu da se nose s obe krize istovremeno, rekao je nedavno Bajden i dodao: „Ako mi to ne uradimo, ko će?“ Bajden je, međutim, kod kuće u sukobu sa Republikancima, koji žele da smanje pomoć Ukrajini. Zbog trenutnog haosa u Kongresu, u Ukrajinu za sada više ne pristiže svež novac, prenosi Dojče vele.
Politikolog Johanes Farvik, sa Univerziteta u Haleu, smatra da se atmosfera u SAD u pogledu podrške Ukrajini promenila i pre najnovije bliskoistočne krize. Vlada „takmičenje za pažnju i resurse. Ne mislim da će glavni igrači sada prestati da podržavaju Ukrajinu, ali će se prioriteti promeniti“, kaže za DW Farvik.
Solidarnost s Ukrajinom raspada se i u Evropi. Poljska vlada, ljuta zbog uvoza jeftinih ukrajinskih žitarica, zapretila je da će privremeno ograničiti pomoć u. U Slovačkoj, koja je takođe pružala veliku podršku Ukrajini, izborni pobednik Robert Fico je još tokom predizborne kampanje najavljivao da pod njegovim vođstvom ta zemlja „neće isporučiti nijedan jedini metak“, a istovremeno je pozvao na poboljšanje odnosa sa Rusijom. Tu je i Mađarska, koja nikada nije ni učestvovala u sankcijama Rusiji i koja nastavlja da uvozi ruski gas. Premijer Viktor Orban pokušava da osujeti dalju finansijsku pomoć EU Ukrajini.
Političar nemačke opozicione CDU Roderih Kizeveter, njihov stručnjak za pitanja odbrane, za DW ocenjuje: „Podrška Ukrajini već je oslabila. Kohezija se smanjuje, a glasovi koji pozivaju na ‘diktirani mir’, su sve glasniji.“
Pored toga, a uprkos podršci Zapada u naoružanju i tome što je Ukrajina u više navrata izveštavala o ograničenim vojnim uspesima u svojoj kontraofanzivi – bitnijeg proboja do sada nije bilo.
Ukrajinski vojni portal „Deep State“ nedavno je objavio: „Leto je pokazalo da se rat neće završiti 2024. pod našim uslovima.“ To „pod našim uslovima“ podrazumevalo bi ponovno osvajanje svih okupiranih teritorija, uključujući i Krim.
Predsednik Zelenski ponovo traži isporuke zapadnog oružja kao što su borbeni avioni. Ono što sada posebno želi od Nemačke jesu krstareće rakete Taurus. Kancelar Šolc odavno je poslao borbene tenkove u Ukrajinu, ali odbija da isporuči Taurus. I kao što je pokazalo istraživanje javnog mnjenja instituta „YouGov, većina od 55 odsto ispitanih Nemaca tu njegovu odluku podržava. Ali, ta stalna oklevanja i jesu problem, smatra Kizeveter: „Oslobodilačku ofanzivu ometa sam Zapad, jer isporučuje suviše malo i suviše kasno.“
Mišljenja o tome, da li masovne isporuke oružja mogu da odrede ishod rata, u nemačkoj se u velikoj meri razlikuju – pa tako i mišljenja Roderiha Kizevetera i Johanesa Farvika. Farvik o isporuci raketa Taurus kaže: „Naravno da takvo oružje pravi razliku na terenu (…), ali ne očekujem da bi ono moglo da promeni stratešku konstelaciju.“
Rusija ima premoć u ovom ratu iscrpljivanja i u stranju je da izvrši ogroman pritisak na Ukrajinu, ukazuje Farvik. Kizeveter je, međutim, ubeđen da bi „nadmoć u vazduhu i precizno oružje poput Taurusa u dovoljnim količinama moglo da bude prekretnica“ u ratu u Ukrajini.
U međuvremenu, Kremlj igra na faktor vremena i nada se da će Donald Tramp ponovo da pobedi na izborima 2024. pa da će okončati podršku SAD Ukrajini. A da li bi Evropljani uskočili umesto Amerikanaca? „To jednostavno nije moguće u tim razmerama“, kaže Johanes Farvik podsećajući da su samo SAD obezbedile gotovo 50 milijardi evra vojne pomoći, a Nemačka je, kao drugi najvažniji pomagač i donator, obezbedila oko dvanaest milijardi. „Ako Amerikanci prestanu ili u velikoj meri smanje svoju podršku, onda će Ukrajina imati problem koji Evropljani ne mogu da reše.“
PROČITAJTE JOŠ:
Zamor od rata na Zapadu, vrši pritisak na zapadne političare da okončanje rata potraže kroz pregovore. Politikolog Johanes Farvik smatra da je to ionako neizbežno. Mora se, kaže, pregovarati o „teritorijalnim promenama u Ukrajini, ali i o neutralnosti Ukrajine“. Sve to je, dodaje, trebalo da se započne još juče. Zato je sada vreme da se započne s tom inicijativom.
Međutim, kako smatra novinar Dojče velea Roman Gončarenko, rešenje zasnovano na formuli „teritorija u zamenu za mir“ ne bi imalo šanse da bude prihvaćeno u Ukrajini. „Previše toga se dogodilo, patnja je prevelika. To bi bila nagrada za Rusiju“, kaže Gončarenko.
Političar CDU Roderih Kizeveter, s druge strane, veruje u vojnu pobedu Ukrajine uz pomoć zapadnog oružja. Zato bi, po njemu, strategija trebalo da bude sledeća: „Isporučite sve, što je pre moguće. (…) Oklevanje košta života i povećava opasnost o toga da Rusija pobedi, a Ukrajina se raspadne. To je i naša zajednička odgovornost.“
BONUS VIDEO: Bajden: Hamas je čisto zlo
