0
Epilog inicijativa o budućnosti aktuelne vlasti i pojedinih njenih članova u njoj, o kojima će poslanici odlučivati početkom februara, zavisiće isključivo od poteza opozicije.
Predsednik Skupštine Aleksa Bečić (Demokrate) sazvao je za 3. i 4. februar tri vanredne sednice, na kojima bi trebalo da se odlučuje o razrešenju vicepremijera Dritana Abazovića, skraćenju mandata parlamentu i nepoverenju Vladi, prenose Vijesti.
Pročitajte još:
Međutim, to automatski ne znači da će poslanici izjašnjavati o svim tim pitanjima.
Da bi se to desilo, prvo se mora izglasati da ona budu na dnevnom redu vanrednih sednica. Jedan od lidera Demokratskog fronta Andrija Mandić sinoć je nagovestio da možda neće biti kvoruma za odlučivanje.
Parlamentarci bi prvo 3. februara mogli da se izjasne o predlogu predsednika Vlade Zdravka Krivokapića o razrešenju Abazovića.
Premijer je tu inicijativu podneo nakon što su koalicija „Crno na belo“ (CnB), čiji je Abazović deo, i opozicioni poslanici tražili izglasavanje nepoverenja Vladi.
Još nije poznat stav Abazovićevih kolega iz vlasti o pitanju njegove smene.
U slučaju da je podrže, za razrešenje vicepremijera bila bi im potrebna podrška dela opozicije.
Na podršku iste adrese, tog dana moralo bi da se računa kako bi za novog vicepremijera bio imenovan ministar finansija Milojko Spajić, kojeg je za tu poziciju takođe predložio Krivokapić.
Dan kasnije, 4. februara, parlamentarci bi trebalo da odlučuju o potencijalnom skraćenju mandata Skupštini – koje je juče zatražila Vlada – i o nepoverenju Krivokapićevom kabinetu.
Krivokapić je napisao na Tviteru da je nakon jasno iskazane namere GP URA, Demokratske partije socijalista (DPS) i njegovih satelita, „da na neustavan način izaberu novu manjinsku vladu“, jasno da su novi izbori jedini način za razrešenje „najteže političke krize u novijoj istoriji“ države.
Prema nezvaničnim informacijama lista, opozicija ne namerava da glasa za skraćenje mandata Skupštini iako su se u prethodnom periodu zalagali za nove izbore – već za nepoverenje Krivokapićevoj Vladi, što bi trebalo da bude uvod u formiranje manjinske vlade.
Predlog o nepoverenju Krivokapićevom kabinetu ima sigurnu podršku najmanje 44 poslanika.
Eventualnim razrešenjem Abazovića i izglasavanjem nepoverenje Vladi, on bi ostao izvan kabineta koji bi bio u tehničkom mandatu do formiranja nove vlade.
Iz Socijaldemokratske partije (SDP) su rekli da ih ne Krivokapićevi predlozi ne obavezuju ni da ih razmatraju, a kamoli podrže.
„Vladu već duže vreme podržava manje od 20 poslanika. Ona je bez legitimiteta, i nećemo podržati nikakav predlog takve vlade. Zato nas Krivokapićevi predlozi ne obavezuju ni da ih razmatramo. On je za nas bivši premijer“, rekao je šef medijskog tima SDP-a, Mirko Stanić.
Listu su iz Socijaldemokrata (SD) saopštili da će sigurno podržati inicijativu o izglasavanju nepoverenja Vladi, čiji su potpisnici.
„Sasvim smo sigurni da će ta inicijativa dobiti podršku, čime će Krivokapićeva Vlada i formalno pasti“, naveli su oni.
S druge strane, iz vladajuće Socijalističke narodne partije (SNP) su rekli da je „ono što se poslednjih dana dešava, neviđeni besprizorni atak na SNP“.
Oni navode da je istina da su nezadovoljni radom Vlade, a pre svega odnosom izvršne vlasti prema, kako kažu, žrtvi koju su nesebično podneli u borbi protiv prethodnog režima.
„Taj naš odnos nismo ni skrivali. Takođe, nesporna je činjenica da je i većina naših koalicionih partnera delila s nama isti takav odnos, i da smo u određenim trenucima imali maltene pojedinačnu podršku aktuelnom predsedniku Vlade. I danas imamo situaciju da je određeni broj poslanika potpisao inicijativu za smenu premijera, a samim tim i pad Vlade. SNP nije potpisao inicijativu o nepoverenju, kao što nijednog trenutka nismo rekli da ćemo glasati za smenu. Organi partije će se odrediti prema tome“, ponovili su iz SNP-a, dodajući da je manjinska vlada jedno od mogućih rešenja izlaska iz krize.
Iz GP URA ocenili su da je Krivokapić povukao potez očajnika i protivustavno tražio od ministara da se izjasne o skraćenju mandata Skupštini, „samo da bi sačuvao fotelje, koje su mu preče od Ustava i zakona“.
Lider i poslanik Prave Crne Gore, Marko Milačić, najavio je da će glasati za skraćenje mandata Skupštini, jer je to, kako je pojasnio, jedini način da se spreči prekrajanje izborne volje građana, za šta je optužio GP URA i SNP.
Iz Liberalne partije (LP) pozvali su Krivokapića da povuče zahtev, poručujući da neće proći njegovi pokušaji „da izazove haos u državi i da je destabilizuje“.
Prema Ustavu Crne Gore (član 84), Skupštini mandat može prestati pre vremena – skraćenjem ili njenim raspuštanjem.
Predlog za skraćenje mogu podneti šef države, Vlada ili najmanje 25 poslanika, a odluka o skraćenju donosi se većinom glasova svih poslanika.
Skraćenje mandata parlamentu kao predlog za rešenje krize vlasti, prvo je pre mjesec i po ponudio DF, nakon što su njihovi koalicioni partneri Demokrate i GP URA odbili predlog o formiranju nove vlade.
DF je tada za podršku tom predlogu, koji nije bio uputio parlamentu, mogao da računa na podršku opozicije, koja je, kao i taj politički savez, uporno pozivala na raspisivanje vanrednih izbora.
S druge strane, ostali akteri parlamentarne većine bili su izričito protiv skraćenja mandata i novih izbora, navodeći, između ostalog, da bi to bilo „davanje kiseonika DPS-u“, i da naredni izbori treba da budu održani 2024. godine, u svom redovnom terminu.
Ministar ekonomskog razvoja Jakov Milatović, saopštio je sinoć da očekuje da „svi“ podrže skraćenje mandata parlamentu.
„Mislimo da su u kontekstu ovih poslednjih dešavanja – pre svega, jednog zaista neočekivanog i iznenađujučeg poteza potpredsednika Vlade i njegove partije da se glasa o nepoverenju Vladi – jedino fer rešenje su izbori, koji bi se mogli da se orhanizuju sa lokalnim izborima u maju“, rekao je on.
Poslanici CnB i opozicije preključe su podneli Skupštini predlog izmena Zakona o lokalnoj upravi, kojima traže da se izbori u 14 opština i Gradskoj opštini Golubovci održe u jednom danu.
U Podgorici i još nekim opštinama sinoć su održani novi protesti podrške Vladi.
Jedan od lidera DF-a Andrija Mandić najavio je da će oni pozvati pristalice i one koji su glasali za promenu vlasti na proteste „ako se napravi neka kombinacija sa DPS-om“. On je rekao da će DF pre svega toga još jednom pozvati kolege iz parlamentarne većine da razgovaraju:
„Od svađe i vike korist ima samo DPS“, kazao je Mandić.
Pozvao je Krivokapića i Abazovića da podnesu ostavke jer bi to, rekao je, pomoglo skupštinskoj većini da nađe zajednički jezik.
Vladimir Joković je rekao da će SNP odluke doneti u ponedjeljak, na sednici Glavnog odbora. Kazao je da je juče bila sednica Predsedništva i sastanak sa predsednicima opštinskih odbora na kome su odluke bile jednoglasne.
Joković je kritikovao premijera kako nije ispoštovao nijedno obećanje i ocenio nekoretnim njegovu nameru da sa pozicije Vlade i iz partije koju planira, organizuje nove izbore.
On navodi da treba prvo videti šta će biti sa sadašnjom Vladom, i da li će imati podršku u paralmentu.
„Sve su opcije na stolu. Može da se priča o manjinskoj vladi, da se priča o novoj vladi u okviru aktuelne većine, a može da se ide na nove izbore. Sad je premijer pokrenuo inicijativu da se raspusti paralment, možda se i to izglasa. Oni koji podržavaju premijera, plus DPS koji želi izbore. Videćemo“, kazao je Joković.
Ministar ekonomije Jakov Milatović rekao je sinoć da bi formiranje nove političke partije na čijem čelu bi bio Zdravko Krivokapić bila jedna logična stvar u skladu sa određenim dešavanjima.
„Ako se odluči na takvu opciju i pozove me da budem deo te priče, mislim da ću se odazvati. Na taj način bih mu opet pomogao da se sačuva kontinuitet istorijske pobede iz 2020. godine“, poručio je on.
U obrazloženju Vladinog predloga za skraćenje mandata Skupštini navodi se da su se od prvog dana predsednik Vlade i većina ministara susretali sa brojnim opstrukcijama i osporavanjima u svom radu.
„Ako se uzmu u obzir teška ekonomsko-socijalna situacija, izražene podele i nestabilni društveno-politički ambijent koji je nasleđen od prethodnog režima, izazovi sa kojima se suočavala 42. Vlada Crne Gore bili su ogromni. Uprkos tome, rezultati koje je za kratko vreme i u gorenaznačenom ambijentu postigla Vlada Crne Gore, najbolji su mogući“, piše u obrazloženju.
Međutim, kako se dodaje, složena politička klima, koja je kulminirala odlukom poslaničkog kluba koji predvodi partija potpredsednika Vlade da krene u postupak izglasavanja nepoverenja Vladi, nametnula je neophodnost postavljanja pitanja – da li u ovakvoj atmosferi nepoverenja ova Vlada i ovaj saziv Skupštine mogu da nastave da obavljaju Ustavom preuzete nadležnosti u korist građana i u korist evropskog puta države.
U dva dana u Skupštini će se održati tri vanredne sednice.
Na prvoj – 3. februara u 11 sati, biće, ako se izglasa dnevni red, predlog za razrešenje Abazovića i izbor njegovog naslednika.
Druga sednica će se održati 4. februara u 10 sati, i na njoj bi trebalo da se raspravlja i glasa o skraćenju mandata Skupštini.
Treća sednica će se održati istog dana sat kasnije – u 11 časova, a poslanici bi trebalo da odlučuju o nepoverenju Vladi i izmenama Zakona o lokalnoj samoupravi.
Inicijative za prve dve sednice podnela je Vlada, dok su treću tražili CnB i opozicija.
BONUS VIDEO: Narod traži smenu Dritana Abazovića ispred vlade
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
