0
Migrantska kriza ponovo je postala glavni problem mnogih država Evropske unije (EU). Zbog sve većeg priliva migranata, koji uglavnom dolaze iz nerazvijenih zemalja ili onih u kojima bukti rat, na granicama evropskih država ponovo niču džinovske ograde, pojačavaju se granične kontrole, pooštravaju zakoni, ali i dolazi do ozbiljnih diplomatskih kriza između vlasti zemalja koje pingpong diplomatijom prebacuju krivicu jedni na druge.
Sve ono što se sada dešava podseća na najveću migrantsku krizu koja je potresla svet 2015. godine.
Naime, prvo je pre nekoliko dana Nemačka, u koju je prema zvaničnim podacima Saveznog zavoda za statistiku, tokom prošle godine ušlo čak 2,7 miliona migranata, najavila uvođenje pograničnih kontrola na granici prema Poljskoj i Češkoj.
Nemačka ministarka unutrašnjih poslova Nensi Fezer kaže da Berlin sada mora da bude pragmatičan i da uvede stacionarne pogranične kontrole.
Prema njenim rečima, suština ove mere će biti sprovođenje dubinskih kontrola u pograničnim područjima, koje će biti dopunjavane stacionarnim kontrolama na samoj granici.
Fezer je indirektno najavila i uvođenje još rigoroznijih mera, rekavši da je ovo samo jedan od instrumenata koji bi trebalo da doprinesu smanjenju broja izbeglica koje dolaze u Nemačku.
Inače, ova odluka je naišla na odobravanje među desničarskim strankama, uključujući demohrišćansku opoziciju. Podržali su je i policijski sindikati.
Oštrije mere, koje imaju za cilj smanjenje ilegalnih migracija, uvela je i Slovenija. Naime, bivša jugoslovenska republika je po uzoru na Nemačku, pooštrila granične kontrole na prelazima sa Hrvatskom.
Tamošnja policija je postavila punktove na kojima se mogu bezbedno zaustavljati vozila, na četiri granična prelaza sa Hrvatskom. Odmah iza njih se nalaze se dodatne policijske patrole.
Kao obrazloženje za uvođenje ovih mera, Ljubljana je navela da je nakon ulaska Hrvatske u Šengen porastao broj migranata koji u Sloveniju ilegalno dolaze preko zapadnobalkanske rute, uključujući i druge balkanske države.
O tome najbolje govore zvanični podaci – slovenačka policija je od početka godine do kraja avgusta obradila 36.137 ilegalnih prelazaka državne granice između Slovenije i Hrvatske. U istom razdoblju prošle godine obrađen je svega 13.601 neovlašćeni ulazak.
Istog dana kada je počela „epidemija“ pooštravanja mera, Italija je saopštila da dodatno pooštrava zakone o migrantima.
Prema nacrtu izmene tog zakona, koji još uvek čeka odobrenje od strane italijanske premijerke Đorđe Meloni, stranci koji lažu o svojim godinama da bi imali koristi od zaštite rezervisane za maloletnike bez pratnje, biće deportovani u skladu sa uredbom o bezbednosti.
Nacrt uredbe, čije je delove objavila italijanska štampa, uključuje meru kojom se predviđa da će stranci koji legalno žive u Italiji biti deportovani ako se smatra da predstavljaju pretnju javnom redu ili nacionalnoj bezbednosti. Ovakva mera je prema mišljenju mnogih analitičara i te kako podložna manipulacijama i može da dovede do rekordnog broja neosnovanih deportacija.
Uz to, menja se još jedno bitno pravilo. Do sada su deca koja su dolazila u Italiju bez roditelja ili zakonskog staratelja mogla da koriste poseban režim zaštite, uveden 2017. godine, na osnovu pretpostavke da su manjine. Ako bude usvojen, dekret bi policiji dao ovlašćenja da proceni njihovu starost korišćenjem telesnih merenja i rendgenskih snimaka.
Trebalo bi napomenuti da je zaoštravanje migrantske politike jedan od razloga zbog koje su građani glasali za stranku Meloni na izborima.
Ovakvo zaoštravanje dovelo je i do nesuglasica između članica EU – i to upravo onih koje se zalažu za strožije zakone. Tokom ove nedelje došlo je do ozbiljne diplomatske krize između Italije i Nemačke.
Pročitajte još:
0
3
0
Sve je počelo nakon što je nemačka vlada u novembru prošle godine izdvojila 2.000.000 evra za podršku nevladinim organizacijama koje učestvuju u pomaganju migrantima na mediteranskoj ruti. Pre nekoliko dana je u tu svrhu uplaćena prva rata, što je dovelo do burne reakcije italijanske vlade.
Meloni je uputila pismo nemačkom kancelaru Olafu Šolcu rekavši da je iznenađena što je Nemačka donela takvu odluku pre konsultovanja sa Italijom.
„Stvaranje i širenje haosa dovodi do toga da imamo na desetine miliona ljudi koji su u potrazi za boljim životom i među koje se uvlače kriminalne mreže koje izvlače profit iz očaja tih ljudi. Trgovci ljudima su ti koji organizuju ove masovne imigracije. Traže na hiljade dolara od onih koji žele da dođu u Evropu kao da su neka turistička agencija. To te ljude vodi u smrt“, rekla je Meloni.
Ubrzo je stigao odgovor iz Nemačke. Ministarka unutrašnjih poslova Fezer optužuje Italiju da ne poštuje Dablinski dogovor iz 2013. godine.
BONUS VIDEO Protest u selima niškog predgrađa zbog mogućeg kampa za migrante