0
Sjedinjene Američke Države već godinama insistiraju na tome da je Krim još uvek deo Ukrajine. Ipak, administracija predsednika Džoa Bajdena držala se tvrdog stava nakon početka ruske invazije na Ukrajinu odbijajući dati Kijevu oružje koje mu je potrebno za gađanje Krima, koji Rusija koristi kao bazu za pokretanje razornih napada.
Sada taj stav počinje da omekšava. Nakon višemesečnih razgovora s ukrajinskim zvaničnicima Bajdenova administracija konačno počinje da priznaje da će Kijevu možda trebati moć za napad na rusko utočište, čak i ako takav potez povećava rizik od eskalacije, ističe nekoliko američkih zvaničnika koji su istupali pod uslovom anonimnosti, piše Njujork tajms.
Krim je smešten između Crnog i Azovskog mora te skriva desetine hiljada ukopanih ruskih vojnika i brojne ruske vojne baze. Zvaničnici Bele kuće insistiraju na tome da nema promene u stavu – Krim pripada Ukrajini.
„Tokom rata govorili smo da je Krim ukrajinski, a Ukrajina ima pravo da brani svoju suverenu teritoriju u svojim međunarodno priznatim granicama“, rekla je Adriene Vatson, portparolka Veća za nacionalnu sigurnost. U privatnim razgovorima vojni i administrativni zvaničnici doveli su u pitanje smisao ukrajinskog fokusiranja napada na Krim tvrdeći da kijevska vojska ima bolje mete drugde na bojnom polju, prenosi Index.hr.
Preokret u Bajdenovoj administraciji?
No Bajdenova administracija došla je do spoznaje da će pozicija Kijeva u budućim pregovorima biti snažnija ako ukrajinska vojska pokaže Rusiji da njena kontrola nad Krimom može biti ugrožena. Osim toga, strahovi da će Kremlj uzvratiti upotrebom taktičkog nuklearnog oružja su nestali, rekli su američki zvaničnici i stručnjaci – iako su upozorili da rizik ostaje.
Novo razmišljanje o Krimu – koji je Rusija nezakonito anektirala 2014. godine – pokazuje koliko su daleko stigli zvaničnici Bajdenove administracije od početka rata, kad su bili oprezni čak i javno priznati da su Sjedinjene Američke Države isporučivale protivvazdušne rakete Stinger ukrajinskim trupama.
Međutim, SAD i njegovi saveznici u NATO-u postupno su tokom rata popuštali kočnice koje su sami povukli prelazeći s isporuke Džavelina i Stingera na napredne raketne sisteme protivvazdušne odbrane Patriot, oklopna borbena vozila, pa čak i neke zapadnjačke tenkove, što Ukrajini daje napadačku sposobnost.
Sada Bajdenova administracija razmatra jedan od najsmelijih poteza dosad – pomaganje Ukrajini da napadne poluostrvo koji ruski predsednik Vladimir Putin smatra sastavnim delom Rusije.
Ključna ruta snabdevanja
Američki zvaničici razgovaraju sa svojim ukrajinskim kolegama o korišćenju američkog oružja, od raketnih sistema HIMARS do borbenih vozila Bredli, kako bi se možda ciljalo na teško uspostavljenu rusku kontrolu nad mostom, koji je ključna ruta snabdevanja između Krima s Rusijom, preko gradova Melitopolja i Mariupolja pod ruskom okupacijom.
Međutim, predsednik Bajden još nije spreman Ukrajini dati raketne sisteme dugog dometa, koji su Kijevu bili potrebni za napad na ruske instalacije na poluostrvu.
Ukrajinski zvaničnici već dugo insistiraju na tome da je Krim važna meta za njihove napade i da je kontinuirani vojni pritisak na tamošnje ruske baze značajan deo njihove strategije. Ukrajinski vojni zvaničnici takođe su razgovarali s američkim dužnosnicima o važnosti povećanja pritiska na rusku pozadinu na Krimu, koja podržava vojne operacije drugde u Ukrajini.
S crnomorskom flotom, glavnom ruskom vazduhopovnom bazom, zapovednim mestima i logističkim središtima koja podržavaju ruske operacije u južnoj Ukrajini, poluostrvo predstavlja glavni fokus u borbenim planovima Kijeva.
Odlukom da Ukrajini pošalje Bredlije Bajdenova administracija približila se pružanju Kijevu nečega za što su visoki ukrajinski zvaničnici mesecima preklinjali SAD – direktnu američku pomoć Ukrajini da krene u napad – uključujući gađanje Krima.
Bredli je oklopni transporter opremljen snažnim topovima od 25 milimetara i navođenim projektilima koji se mogu nositi s ruskim tenkovima. Frederik B. Hodges, penzionisani general-pukovnik i bivši vrhovni zapovednik američke vojske u Evropi, rekao je da bi ukrajinske trupe u nadolazećim mesecima mogle upotrebiti Bredlije u presecanju kopnene veze.
„Ne možemo dopustiti da ovo postane kao Prvi svetski rat“
Mogućnost oslanjanja na vojne baze na Krimu bio je primarni razlog zbog kojeg su ruske snage uspele zauzeti teritorije u južnoj Ukrajini prošle godine, naglasio je američki zvaničnik. Učiniti te snage manje sposobnima, ključni je borbeni cilj Ukrajinaca.
„Ukrajina bi mogla koristiti Bredlije za premeštanje snaga po glavnim putevima, kao što je M14, koja povezuje Herson, Melitopolj i Mariupolj“, rekao je Set Džons, potpredsednik u Centru za strateške i međunarodne studije.
„Bilo koja ukrajinska pešadija koja bi napredovala kroz ova područja suočila bi se sa značajnom vatrom s ruskih položaja, a Bredli nudi korisnu vatrenu moć i zaštitu za trupe“, dodao je.
Zajedno s britanskim tenkovima i oklopnim borbenim vozilima koje su Francuska i Nemačka pristale poslati, Bredli bi mogao biti prethodnica oklopnih snaga koje će Ukrajina angažovati u kontraofanzivi ove zime ili proleća, kažu vladini i nezavisni analitičari.
„Mislimo da je sada pravo vreme da intenziviramo podršku Ukrajini. Ne možemo dopustiti da se ovo oduži i postane slično Prvom svetskom ratu“, rekao je britanski ministar spoljnih poslova u utorak tokom posete Vašingtonu.
Britansko ministarstvo odbrane napisalo je u poruci na Tviteru prošle nedelje da je Rusija poslednjih nedelja ojačala odbrambena utvrđenja u središnjoj Zaporožji, oblasti u južnoj Ukrajini u blizini kopnene veze, gde Rusija drži velike snage. Ako se Ukrajina usresredi na oslobađanje Zaporožja, tada bi preliminarni napadi mogli uključivati gađanje ciljeva na obližnjem Krimu.
„Veliki ukrajinski proboj u Zaporožju ozbiljno bi doveo u pitanje održivost ruske kopnene veze“, navodi se u britanskoj proceni.
SAD i Ukrajina planiraju ofanzivu?
Ukrajina takođe ima američki HIMARS, raketne sisteme dugog dometa. S prošlogodišnjim oslobađanjem Hersona na jugu, ukrajinske prednje linije sada ih mogu koristiti za udar na glavne rute snabdevanja koje dolaze s Krima, rekao je jedan američki vojni zvaničnik.
Ove će nedelje najviši američki i ukrajinski zapovednici održati sastanak u Nemačkoj kako bi razradili planiranje ofanzive, rekao je još jedan visoki američki zvaničnik. Vežba, rekao je, ima za cilj uskladiti borbene planove Ukrajine s vrstama oružja i zalihama koje NATO saveznici šalju.
Ukrajinski zvaničnici strahuju da njihova zemlja ne može preživeti godine statičnog sukoba dok Rusija nastavlja napadati gradove. Stoga smatraju da im je jedini izbor ciljati Krim i ugroziti ga, rekao je visoki američki zvaničnik napominjući da se to pitanje pojavilo na nedavnim sastancima na visokom nivou u Beloj kući.
Ipak, uprkos dodatnom naoružanju, Bajdenova administracija ne misli da Ukrajina može vojno zauzeti Krim. I doista, još uvek postoje zabrinutosti da bi takav potez mogao naterati Putina da uzvrati eskalirajućim odgovorom. Ali, rekli su zvaničnici, njihova sadašnja procena je da Rusiju treba naterati da veruje kako je Krim u opasnosti jer bi se tako ojačala pozicija Ukrajine u svim budućim pregovorima.
„Bez Krima, cela stvar pada u vodu“
„Bez Krima, cela stvar pada u vodu“, rekla je Evelin Farkas, visoka zvaničnica Pentagona za Ukrajinu tokom Obamine administracije.
Promeni razmišljanja pridonosi prigušivanje strahova da bi napadi na Krim naterali Putina da upotrebi taktičko nuklearno oružje, kažu zvaničnici.
„Čini mi se da administracija sve više uviđa da pretnja ruske eskalacije možda nije onakva kakvom su je ranije smatrali“, rekao je general Hodges.
Dok ukrajinski napadi unutar Rusije još uvek izazivaju zabrinutost američkih zvaničnika, reakcija Moskve na povremene ukrajinske specijalne operacije ili tajne napade na Krimu, uključujući one protiv ruskih vazduhoplovnih baza, zapovednih mesta i brodova u Crnomorskoj floti, bila je ublažena.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
1
„Više je tolerancije na štetu i napade. Krim je već mnogo puta bio pogođen bez masovne eskalacije iz Kremlja“, rekla je Dara Masicot, istraživačica u RAND Corporationu.
Ipak, Putin i ruska javnost vide Krim kao deo Rusije pa bi udari mogli učvrstiti rusku podršku ratu. S druge strane, američki zvančnici kažu da ne znaju kako će Putin reagovati ako Ukrajina napadne Krim koristeći američko oružje.
Masicot je rekla da nijedan od malobrojnih ukrajinskih napada na Krim dosad nije ugrozio sposobnost Rusije da zadrži na poluostrvo. „Stoga oni možda nisu pravi test ruske odlučnosti po ovom pitanju.“
Nedodirljivo utočište
U decembru je američki državni sekretar Entoni Blinken ponovno je izneo američku politiku prema Ukrajini – da Bajdenova administracija nastoji pomoći zemlji u oslobađanju teritorije izgubljene tokom i nakon ruske invazije prošle godine.
„Naš fokus je na tome da nastavimo raditi ono što smo dosad radili, a to je osigurati da Ukrajina ima u svojim rukama ono što joj je potrebno da se odbrani, što joj je potrebno da odbije rusku agresiju, da povrati teritorije koji su okupirane nakon 24. veljače“, rekao je Blinken na samitu Veća izvršnih direktora Vol strit žurnala. Prema njegovoj definiciji, ta teritorija ne uključuje Krim.
Takav je stav, kažu kritičari, uvelikO je dao ruskoj vojsci nedodirljivo utočište iz kojeg može napadati Ukrajinu.
BONUS VIDEO: Rusija granatirala Kijev