KCRW Berlin je krajem 2020. zauvek utihnuo
Posleratno američko prisustvo na berlinskim radiotalasima, koje je postojalo od leta 1945. godine kada se grad i dalje iskopavao iz ruševina Drugog svetskog rata, okončano je krajem godine kada je poslednja američka radio stanica u glavnom gradu Nemačke prestala da radi. Godinama je ova stanica, poznata po skraćenici KCRW Berlin slušaocima nudila dnevnu dozu vesti na engleskom i eklektične muzike.
Stanica je pokrenuta sa idejom da stanovnici Berlina dobiju dnevnu dozu „amerikane“, ali i da posluži kao transatlantski most. Čak i u eri podkasta, stanica je imala malu ali vrlo lokalnu publiku, od običnih Nemaca do Amerikanaca koji žive u Berlinu.
„Ovaj tužni trenutak je otelotvorenje kraja tradicije“, rekla je Politiku Ana Kuhenbeker, član odbora KRCW Berlina. Prema njenim rečima, pandemija koronavirusa glavni je krivac za zatvaranje stanice. KCRW Berlin je radio u partnerstvu sa kalifornijskim radijom ali je pandemija korone promorala američku stanicu da drastično smanji troškove, što je podrazumevalo gašenje berlinske ispostave.
Stanica je zatvorena u trenutku kada su odnosi Nemačke i SAD zategnuti posle višegodišnjih napada odlazećeg predsednika Donalda Trampa na Berlin. Dugogodišnji saveznici „ukrštali su rogove“ oko niza tema, od klimatskih promena preko trgovine do spoljne politike.
Pošto KCRW Berlin nije mogao da dobije finansijsku pomoć nemačke vlade za javne televizije i radio stanice, zaposleni na radiju kažu da je opstanak stanice zavisio od KCRW-a u Kaliforniji i američkog Nacionalnog javnog radija (NPR) koji delimično finansira vlada SAD.
„Bol koji osećamo zbog gašenja KCRW Berlina nije nešto što će se osetiti u SAD“, rekla je programska direktorka stanice Soraja Saradi Nelson.
Ali čak i u rodnom gradu, smrt stanice nije privukla mnogo pažnje. Berlinski mediji jedva da su primetili da je radio utihnuo.
Kraj ere
Tradicija američkog radija u Nemačkoj počela je Mrežom američkih snaga (AFN) koja je krenula sa programom u leto 1945. iz Berlin-Dahlema, predgrađa gde su američke snage bile stacionirane. Misija stanice bila je da hiljade američkih vojnika stacioniranih u gradu budu obavešteni i da se malo zabave, ali je publika radio stanice bila znatno veća.
Posle bezuslovne predaje Nemačke, radio stanice su bile prve koje su gašene a potom reorganizovane kako bi pomogle da se „denacifikuje“ zemlja.
U zemlji koja je do tada deset godina morala da sluša Hitlerove omiljene marš-bendove i Vagnera, američki zvuk AFN-a – od Džordža Geršvina do Bili Holidej – bio je nov i uzbudljiv. To je naročito bilo vidljivo 1950ih kada je rokenrol bio najmoćnije, kulturno oružje Zapada.
Posleratna AFN mreža bila je „verovatno najbolji spoljnopolitički instrument SAD“, rekao je bivši američki ambasador u Nemačkoj Džon Kornblum koji je pomogao u formiranju KCRW Berlina.
Tokom Hladnog rata, SAD su upravljale nemačkim RIAS-om (Radio u američkom sektoru) koji je bio antipod pro-sovjetskom radio programu Istoga i koji je sebe predstavljao kao „slobodni glas u slobodnom svetu“.
Po završetku Hladnog rata i odlasku američkih trupa iz Berlina, AFN je zatvoren. RIAS je prerastao u nemački javni Dojčlandradio, dok je televizijski deo prepušten Dojče Veleu, međunarodnom mediju koji finansira Nemačka.
Ali, to nije bio kraj američkog emitovanja u Berlinu. AFN-ova berlinska frekvencija prodata je rok stanici koja je emitovala Glas Amerike. Onda je početkom 2000ih, NRP – sindikat preko 1000 radijskih stanica u SAD – doveo američki javni radio u glavni grad Nemačke.
Džef Rozenberg, osnivač jedine strane ispostave NPR-a godinama je vodio kampanju kako bi dobio frekvenciju. „Nisam mmogao da prestanem da plačem“ kada je NPR Berlin počeo sa emitovanjem programa 2006. godine, rekao je on.
Uprkos tome, NPR Berlin se mučio da opstane. „Podrška slušalaca“ koja održava američke NPR stanice – dobrovoljne donacije koje se prikupljaju – stran je koncept u Nemačkoj gde domaćinstva plaćaju gotovo 20 evra mesečno na račun javne pretplata.
Kornblum je 2017. godine uspeo da namami KCRW da preuzme radio od NPR-a. Međutim, američki način rada pokazao se kao neodrživ u Nemačkoj, naročito u vreme krize.
Iznenada objava kraja zbunila je slušaoce i mnogi su zvali stanicu, nudeći pomoć. Tada je, međutim, bilo prekasno.
„Nisam znao da imaju ove probleme“, rekao je Čarls Gertmenian iz Pasadene koji 20 godina živi u Berlinu. „Jako mi je žao što nisam organizovao kampanju prikupljanja sredstava“, dodao je on
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare