Korona skratila životni vek Amerikanaca, najviše od rata

Najviše su pogođene manjine. Životni vek Afroamerikanaca skraćen je za gotovo tri godine, a hispanaca za skoro dve, pokazuju preliminarne procene Centara za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC).“To je ogroman pad. Morate da se vratite sve do Drugog svetskog rata, 1940-tih, da bi ste pronašli takav pad", rekao je Robert Anderson, koji je zadužen za statistiku u CDC-u.Drugi zdravstveni eksperti ocenjuju da novi podaci o životnom veku pokazuju duboke posledice Kovida 19, ne samo kada je reč o smrtnim slučajevima zbog zaraze, već i zbog srčanih bolesti, raka i drugih zdravstvenih stanja.“Ono što je neverovatno kada je reč o tim brojkama je to što se one odnose samo na prvu polovinu godine. Očekujem da budu još gore", ističe doktorka Kirsten Bibins-Domingo, zdravstveni istraživač i dekanka na Univerzitetu Kalifornije u San Francisku.Ovo je prvi put da je CDC saopštio informacije o životnim veku zasnovane na ranim, delimičnim podacima - iz tog perioda bi mogle da pristignu dodatne brojke o žrtvama. Već se zna da je 2020. godina bila najsmrtonosnija u američkoj istoriji, sa više od 3 miliona smrtnih slučajeva.U prvoj polovini prošle godine, ukupni životni vek Amerikanaca bio je 77,8 godina, što je pad za godinu u odnosu na 78,8 2019. godine. Za muškarce prosek je bio 75,1 godinu, a žene 80,5 godina.Kada se gleda po grupama, hispanci u SAD i dalje imaju najduži životni vek. Afroamerikanci sada zaostaju za belcima za šest godina, čime je preokrenut trend prema kojem su se od 1993. godine približavali njihovi životni vekovi.Između 2019. godine i prve polovine 2020, životni vek Afroamerikanaca skraćen je za 2,7 godina, na u proseku 72. Pad među hispancima bio je 1,9 na 79,9, a belcima 0.8 na 78. U preliminarnom izveštaju nisu analizirani trendovi za Azijate ili američke starosedeoce."Afroameričke i hispanske zajednice širom SAD su podnele ogromne posledice pandemije", naglasila je Bibins-Domingo. Dodala je da u tim zajednicama postoji veća verovatnoća da njeni članovi obavljaju vitalne, slabo plaćene poslove i da žive u većim grupama, gde se virus lakše širi, kao i da ima "velikiih, već postojećih dispariteta u ostalim zdravstvenim stanjima" koji povećavaju rizik od umiranja.Poručila je i da je potrebno uraditi više na ravnopravnijoj distribuciji vakcina, poboljšanju uslova za rad i boljoj zaštiti manjina od zaraze. S tim je saglasan i doktor Otis Brauli, specijalista za rak i profesor javnog zdravlja na Univerzitetu Džons Hopkins."Trebalo bi se usredsrediti na to da svi Amerikanci imaju adekvatnu zdravstvenu zaštitu, što znači i prevenciju i lečenje. Pad životnog veka je dodatni dokaz našeg neuspešnog suočavanja sa pandemijom. Mi činimo 4 odsto svetske populacije, a imamo više od 20 odsto od ukupnog broja žrtava koronavirusa u svetu", naveo je Brauli.Ocenio je da su nedovoljno korišćenje maski, rano oslanjanje na lekove kao što je hidroksiklorokin, "za koji se ispostavilo da je beskoristan" i drugi pogrešni potezi doveli do to nepotrebnog umiranja velikog broja Amerikanaca.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram