2
Lokdauni zbog koronavirusa su, nažalost, ponovo u modi, ali je situacija ovoga puta drugačija. Korona kosi Evropom sa hiljadama novih slučajeva zaraze, a vlasti, u pokušaju da kontrolišu epidemiju, uvode delimična zatvaranja. Problem je što je ljudima više muka i od korone i od policijskog časa.
„Ovoga puta se borimo protiv dva neprijatelja: koronavirusa i korona zamora“, rekla je predsedavajuća Evropske komisije Ursula fon der Lejen.
Pročitajte još:
Sa sve većim brojem slučajeva, prenapregnutim zdravstvenim sistemima, prepunim bolnicama, očajne vlade usvajaju nove mere uključujući totalna zatvaranja u Belgiji, Francuskoj, Nemačkoj i Britaniji i delimični „lokdaun“ u Španiji, Italiji, Grčkoj, Portugaliji i Austriji.
Za razliku od proleća, kada su ovakva zatvaranja prihvaćena kao nužno zlo, Evropljani se sada bune. Korona je uticala na ekonomske prilike u Evropi, a mnogi smatraju da su zatvaranja mogla da se izbegnu, samo da su na vlasti imale sposobnije ljude.
Italijanski premijer Đuzepe Konte potpisao je noćas ukaz kojim se uvodi policijski čas od 22.00 do 05.00 na celoj teritoriji Italije, radi suzbijanja širenja koronavirusa. Policijski čas stupa na snagu od četvrtka, a donete su i druge restriktivne mere koje će biti na snazi do 3. decembra. Među njima je i zatvaranje tržnih centara tokom vikenda.
Nove mere razbesnele su stanovništvo izazvavši masovne i često nasilne proteste u Napulju, Rimu i Milanu.
Italija je juče prijavila čak 353 smrtnih slučajeva od korone, što je najviša dnevna brojka od 6. maja, dok je broj novozaraženih skočio na 28.244.
Tokom vikenda u više gradova u Španiji organizovani su protesti zbog vanrednog stanja i policijskog časa koje je uvedeno. Desetine ljudi je uhapšteno, a više policajaca je povređeno u sukobima sa demonstrantima u Madridu, Barseloni u drugim gradovima.
Vlada Španije uvela je policijski čas od 23 sata do 6 časova ujutru u celoj zemlji, osim na Kanarskim ostrvima, a premijer je naveo će od parlamenta tražiti da produži vanredno stanje do maja.
Prema najnovijim podacima u Španiji je koronavirusom u jednom danu zaraženo 18.669 ljudi, dok je od posledica infekcije umrlo 238.
U Belgiji je od ponoći do 5 sati ujutru u celoj državi uveden policijski čas. Svi kafići i restorani su potpuno zatvoreni na mesec dana. Svako ima pravo da bude u kontaktu sa samo jednom osobom izvan svog domaćinstva, a u goste se mogu zvati najviše četiri osobe, i to iste, pod uslovom držanja distance. Posle osam sati uveče se ne sme prodavati alkohol.
Nove mere vlasti izazvale su žestoko protivljenje građana koji su se nedavno sukobili sa policijom u Briselu.
Broj novih slučajeva u Belgiji je u periodu od 25. do 31. oktobra opao na, u proseku 14.235 dnevno, što je za četiri odsto manje nego nedelju dana ranije, ali zato broj hospitalizacija raste.
Zbog ogromnog broja zaraženih, nemačka kancelarka Angela Merkel donela je odluku da početkom meseca uvede karantin koji će trajati najmanje mesec dana.
Više hiljada demonstranata protestovalo je u Berlinu zbog mera – zatvaranja kafića, restorana, teretana, muzeja, bioskopa, zabrane okupljanja.
U Nemačkoj je u poslednja 24 časa registrovano 17.214 novih slučajeva kovida 19.
Francuska vlada je sredinom oktobra proglasila vanredno stanje javnog zdravstva i uvela policijski čas od 21 čas do 6 ujutru, uprkos žestokom protivljenju građana. U poslednja 24 časa od posledica korone preminulo je 854 osobe, dok je virusom zaraženo 36.330 osoba.
Austrijski kancelar Sebastijan Kurc najavio je da zemlja ide u „lokdaun“ zbog porasta broja novozaraženih koronavirusom. Na teritoriji cele zemlje uvodi se policijski čas od osam uveče do šest sati ujutru.
Drugo zaključavanje Austrije zasenilo je nedavni teroristički napad u centru Beča kada je islamski terorista albanskog porekla pobio više ljudi u centru grada.
U Austriji je zabeležen novi rekord. U poslednja 24 sata koronavirus registrovan je kod 6.211 ljudi. Preminulo je još 35 pacijenata, čime je broj umrlih porastao na 1.227.
Koronavirus, osim što je oslabila ekonomije svih zemalja osim možda kineske, dovela je i do toga da opadne poverenje Evropljana u vlade i ekspertske timove.
Britanski premijer Boris Džonson koji je u aprilu uživao 67 odsto podrške Britanaca, posle uvođenja lokdauna i zatvaranja zemlje, doživeo je da mu popularnost drastično padne. Prema Politikovom istraživanju, čak 55 odsto Britanaca ne odobrava njegovo vođenje krize. Naročito je nepopularan na severu zemlje gde su zbog većeg broja novozaraženih na snazi bile oštrije mere.
Sada će biti nepopularan u celoj zemlji jer je zbog rasta broja novozaraženih, Džonson najavio jednomesečni karantin koji počinje u četvrtak, što je izazvalo masovne proteste u Londonu i drugim gradovima.
Popularnost italijanskog premijera Đuzepea Kontea opala je u poređenju sa prolećnim talasom pandemije. Čak 70 odsto Italijana podržavalo je Konetov krizni menadžment u martu, a sada je ta podrška manja od 50 odsto.
Čak i u Nemačkoj gde stanovništvo koliko toliko podržava nove mere vlade, njihova podrška kriznom štabu i vladinim ekspertima, opala je za osam odsto u oktobru, a desnica je počela da jača, hraneći se nezadovoljstvom naroda.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
