Propagandna mašina kineske vlade mesecima je kamuflirala i negirala kritike na račun Pekinga i načina na koji komunistički državni aparat upravlja krizom i njen glas defnitivno je pronašao publiku – Svetsku zdravstvenu organizaciju, poznatu reperku Kardi B i Vladu Srbije koji ne odustaju od diskursa o kineskom pristupu kao odlučnom i odgovornom.
Ipak, kako vreme odmiče, čak i lideri onih zemalja naklonjenih Kini, poput Irana, dovode u pitanje zvanične kineske statistike o broju zaraženih i preminulih od Covida-19. Jedan evropski diplomata upozorio je da je kineska pomoć upućena Evropi samo maska za njene geopolitičke ambicije, dok je brazilski zvaničnik pandemiju pripisao planu Kine da „dominira svetom“, piše Njujork tajms.
Oni koji kritikuju Kinu – među kojima je, svakako, i Trampova administracija – krive autoritarno liderstvo Komunističke partije Kine za ubrzano širenje koronavirusa jer su isprva pokušavali da zataškaju epidemiju. Kina, međutim, uporno nastoji da reinterpretira svoju ulogu u pandemiji najpre unapređivanjem svoje propagandne mašine koja treba da ubedi čitav svet da je Kina, u stvari, odgovoran lider, zemlja koja je trijumfovala onde gde su se drugi olupali.
Narativ koji bude prevladao uticaće i na to ko će na kraju biti ultimativni krivac za pandemiju i njene posledice. Kad pandemija popusti i počne da se stišava, nacionalne vlade biće suočene sa obogaljenim ekonomijama, enormnim brojevima preminulih i gubitkom poverenja građana. Od načina na koji se Peking bude pozicionirao tada zavisiće sudbina kineske ambicije da postane globalni lider. Neki stručnjaci smatraju da Kina pokušava da popravi štetu koja je odavno nanesena njenoj reputaciji.
Kina se fokusira na brojke jer tvrdi da one dokazuju da je vlada reagovala brzo i odgovorno i da su njene taktike model koji bi trebalo da prati ostatak sveta. Kineski lider Si Đinping je tokom posete Vuhanu i sam rekao da Komunistička partija ima herca da se bori, da pobedi, i da je to njena glavna politička prednost.
Kineski zvaničnici naročito vole da se u tom kontekstu porede sa Amerikom koja neprekidno oskudeva u respiratorima i testovima.
Cifre na koje se Kina poziva su istovremeno i njena najveća slabost. Stručnjaci za javno zdravlje saglasni su da je Kina vrlo verovatno umanjila broj zaraženih i preminulih, vrlo svesno, i taj problem je akutan – kineska vlada ima istoriju zataškavanja loših vesti.
Pored toga što je kineski magazin Caixin nedavno objavio da je u samo jednu mrtvačnicu u Vuhanu doneseno nekoliko hiljada urni, iako nije precizirano da li je reč o posmrtnim ostacima isključivo žrtava koronavirusa, Kina je danima i nedeljama ignorisala smernice Svetske zdravstvene organizacije da se u zvanične statistike ubroji i pacijente koji nisu razvili simptome bolesti iako su pozitivni. Kineski zvaničnici su tek 1. aprila, i to pod pritiskom javnosti, počeli da delimično računaju i takve slučajeve.
Američki mediji pritom su nedavno objavili da je CIA upozoravala Belu kuću još početkom ferbuara da kineska statistika nije pouzdana.
Kineski zvaničnici ove optužbe nazivaju „nemoralnom klevetom“ i da SAD žele da odvuku pažnju javnosti sa činjenice da su i američki zvaničnici, kako se ispostavilo, ignorisali prva upozorenja stručnjaka.
Eksperti navode da je istina i da se strogi pristup kineske vlade ispostavio efikasnijim od pokušaja da se zaustavi epidemija u mnogim drugim zemljama. Kada je u Vuhanu proglašen totalni karantin, stručnjaci za javno zdravlje i političari na Zapadu nazivalu su kineske mere drakonskim i tvrdili da su osuđene na propast, a onda su i zapadnjačke vlade bile prinuđene da uvedi stroge restriktivne mere kako bi se usporila transimisija u situaciji u kojoj nema ni leka, ni vakcine, niti je moguće testirati onoliko ljudi koliko je neophodno.
Peking, međutim i to koristi u propagandne svrhe; neprekidno se insistira na tome da je kineska vlada promptno upozorila svet. Takav narativ je, naravno, pojednostavljenje čitave stvari i u prilog tome je dovoljno prisetiti se da je Kina u januaru upoređivala virus sa sezonskim gripom i žestoko prekorevala SAD zbog evakuacije američkih državljana iz Vuhana. Kada je Italija suspendovala letove na vezi sa Kinom, jedan stariji kineski zvaničnik je tvrdio da Italijani preteruju.
SAD i Italija su sada dve najteže pogođene zemlje, a Kina je u martu i sama zatvorila granice; ne samo da je praktično zabranila ulazak u zemlju svim strancima, već je i dobar deo sopstvenih građana ostavila na cedilu.
Pored toga, iako Kina tvrdi da je snabdela čak 120 zemalja medicinskom opremom, zvaničnici u Italiji navode da je takozvani poklon zapravo bio izvoz i da je Italija opremu uredno platila. Neke druge zemlje su se žalile na neispravne testove i maske.
Kineska vlada je investirala milijarde u prisutnost u stranim medijima, naročito kroz sadržaj koji, na prvi pogled, ne izgleda kao delo kineske propagande. Kada je Kardi B silno hvalila mere koje je kineska vlada uvela, pomenula je dokumentarac o karantinu u Vuhanu koji mnogi smatraju upravo delom državne kineske televizije Global Televison Network.
Politikolozi i analitičari zato smatraju da evropske zemlje, pa i SAD, moraju da se odupru kineskom narativu ukoliko žele da pobede pandemiju. Mala je verovatnoća da će Kina odstupiti s obzirom na to koliki su ulozi, smatra profesor Huang, jedan od stručnjaka.
„Istoriju, nažalost, pišu pobednici“, rekao je Huan. „I ova pandemija neće biti izuzetak.“