Nema svaka zemlja vođu kakvog zaslužuje, ali pandemija korona virusa pokazala je kakvog je koja zemlja vođu zapravo dobila, piše briselski Politiko, analizirajući odgovore svetskih lidera na novonastalu kriznu situaciju.
Za predsednika SAD Donalda Trampa Politiko tvrdi da je nedeljama umanjivao rizik koji virus predstavlja po javno zdravlje, a zatim krivio je Kinu, Evropsku uniju, demokrate i medije, te zaključuje da je korona razotkrila Trampovu „narcisoidnost i neznanje“.
U drugim vremenima svet bi se okrenuo Sjedinjenim državama računajući na njihovo vođstvo, ali izgleda da „Prvo Amerika“ znači „srednji prst“ za ostatak sveta, zaključuje Politiko.
Sledeći na spisku je britanski premijer Boris Džonson, odnosno, kako ga portal Politiko naziva, „Trampova srodna duša“.
U tekstu se ocenjuje da je njegov odgovor na „virus koji nije poštovao Bregzit ni čekao na pasoškoj kontroli u Doveru“ bio prespor.
I dok pokušava da prati retoriku britanskog premijera iz Drugog svetskog rata Vinstona Čerčila u pitanjima života i smrti, Džonson ne može da sakrije svog „unutrašeg klovna“, navodi Politiko.
Dosta pozitivniji stav iznosi se prema francuskom predsedniku Emanuelu Makronu koji „priziva svog unutrašnjeg De Gola ili Napoleona zračeći autoritetom“.
Politiko hvali drastične mere koje je preduzeo Makron poput ograničavanja kretanja, kao i odluku da tokom krize stopira kontroverznu reformu penzionog sistema.
Za Angelu Merkel Politiko piše da „igra ulogu za koju je rođena“. Njena odmerenost, koju je pokazala i u retkom televizijskom obraćanju naciji, u suprotnosti je sa borbenošću Pariza i Londona.
„Njena temeljna pristojnost i donošenje odluka zasnovanih na dokazima s pravom su joj vratili položaj evropskog lidera sa pouzdanim vođstvom“, navodi se u tekstu i dodaje da je „pokazala iznenađujucću spremnost da u tako dramatičnim okolnostima odbaci dugogodišnju dogmu uravnoteženog budžeta“.
Italijanskog premijera Ðuzepea Kontea Politiko smatra „neočekivanom zvezdom“ ove situacije.
Njegovo staloženo rukovođenje krizom u teško zaduženoj evropskoj zemlji koju je virus najteže pogodio pokazalo je da je neistinita Musolinijeva izreka da „vladati Italijanima nije teško, već uzaludno“, ocena je Politika.
Mađarski premijer Viktor Orban i konzervativni nacionalistički lideri Poljske odgovorili su na virus predvidljivo, konstatuje Politiko, „prkosnim zatvaranjem svojih granica sa drugim državama EU, prouzrokujući dugačke redove i na hiljade Evropljana zaglavljenih u tranzitu“.
U tekstu se primećuje i da Orban, koji je skovao izraz „neliberalna demokratija“ da bi opisao svoju autoritarnu vladavinu, sada pokušava da koristi Kovid-19 kako bi omogucćio svojoj vladi da vlada u nedogled.
Šta god virus otkrio – bilo rasizam, neozbiljnost i autoritarnost ili humanost, promišljenost i spremnost na učenje – bar ljudi širom sveta sada znaju „od čega su napravljeni“ njihovi lideri, zaljučuje Politiko.