0
Zdravstvene službe zemalja regiona nisu opremljene za agresivni rast epidemije koronavirusa, a analitičari se slažu da bi Kosovo moglo postati balkanski Vuhan.
Broj slučajeva novog koronavirusa možda je još uvek umeren na Balkanu, ali se taj region, jedan od najsiromašnijih u Evropi s najkrhkijom medicinskom infrastrukturom, bori s porastom zaraze.
Nekoliko evropskih zemalja uvelo je restriktivne mere poput dvonedeljnog karantina za putnike iz Bugarske i Rumunije ili negativan test na koronavirus po dolasku, piše Jutarnji list.
U Srbiji je situacija gora nego u aprilu, rekao je epidemiolog Predrag Kon, posebno u Beogradu gde je zdravstveni sistem došao do tačke zasićenja. Demonstranti svako veče izlaze na ulice kako bi izrazili nezadovoljstvo zbog vladinog lošeg upravljanja krizom.
Na susednom Kosovu takođe raste zabrinutost.
Blerim Sila, čelnik sindikata zdravstvenog sektora, upozorio je da bi Kosovo moglo postati balkanski Vuhan, misleći na kinesku regiju koja je bila najgore pogođena virusom. Ako se to dogodi, kaže on, kosovski zdravstveni sistem, koji je već pod ogromnim pritiskom, samo će se srušiti. Mnogi ljudi s Kosova leče se u susednim zemljama.
Pročitajte još:
U Hrvatskoj mikrobiolog Goran Lauc, član naučnog tima koji savetuje vladu, navodi da situacija „nije loša“, ali da slučajevi rastu s turističkom sezonom.
Dosad je Balkan prošao kroz pandemiju koronavirusa relativno netaknut s 3500 smrtnih slučajeva.
Osam smrtnih slučajeva zabeleženih u petak na Kosovu i stotine novih slučajeva zaraze u BiH i Rumuniji zadnjih dana još nisu dovoljni za uzbunu u međunarodnoj zajednici.
Međutim, Albanija, BiH, Bugarska, Kosovo i Rumunija zabeležili su rekordne brojke tokom prošle nedelje i što se tiče dnevnog broj mrtvih i novih slučajeva.
Prema računici AFP-a od 10. jula, te su zemlje činile 15 odsto novih slučajeva otkrivenih tog dana širom Evrope, iako čine samo sedam odsto evropskog stanovništva.
Zdravstvene službe tih zemalja nisu opremljene za nošenje s porastom broja obolelih kakav je viđen na proleće u delovima zapadne Evrope.
Dok Italija ima 4,1 lekara na svakih 1000 stanovnika, Albanija ima samo 1,2, po podacima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), što je najniža pokrivenost u Evropi.
U BiH je taj broj 2,0, a u Rumuniji 2,2. Čelnik sindikata Blerim Sila kaže da Kosovu nedostaje 5500 zdravstvenih radnika.
Na ulicama Beograda jedan demonstrant, Petar Đurić, postao je lice rastućeg gneva. On je vikao pred kamerama da je njegov otac umro jer nije bilo respiratora da ga spasi.
U Albaniji, koja je dosad zabeležila gotovo 100 smrti, vlasti kažu da je situacija još uvek pod kontrolom.
Međutim, direktorka zarazne bolnice u Tirani, Najada Komo, rekla je građanima da moraju shvatiti da „rešenje nije u bolničkom lečenju, gde činimo nemoguće kako bi brinuli o teško obolelima“.
Gnev usmeren protiv vlasti i hronična politička nestabilnost u regionu ne pomažu.
Krhke vlade na Kosovu i u Severnoj Makedoniji, koja ima najvišu stopu smrtnosti u regionu sa 176 mrtvih na milion stanovnika, bore se s krizom. Severna Makedonija izlazi na parlamentarne izbore u sredu.
Srbski predsednik Aleksandar Vučić u međuvremenu plaća cenu za to što je rekao da je porazio koronavirus pre parlamentarnih izbora 21. juna na kojima je njegova stranka odnela pobedu.
Nakon što je najavio povratak policijskog časa početkom prošle nedelje, bio je prisiljen da se povuče suočen sa besnim i povremeno nasilnim uličnim protestima.
Mnogi posmatrači smatraju da je Balkan previše brzo ukinuo mere izolacije.
U Srbiji su barovi i noćni klubovi nakratko bili ponovno otvoreni kao da je opasnost prošla. Deo ljudi nastavio je da se rukuje.
U većinski pravoslavnoj Makedoniji vernici su se vratili tradiciji korišćenja iste kašičice.
U Bugarskoj je ministarstvo zdravlja dalo zeleno svetlo za otvaranje noćnim klubovima i diskotekama, samo tri dana nakon što su zatvoreni zbog porasta broja slučajeva.
„Nedostatak poštovanja pravila o socijalnom distanciranju u velikoj je meri omogućio transmisiju virusa, koji se agresivnije manifestuje“, rekla je epidemiolog Eugena Tomini s albanskog Instituta za javno zdravlje.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
