0
Kada je građanski rat zahvatio Siriju, kompanija Lafarž je napravila dogovor sa Islamskom državom da bi mogla da nastavi sa radom.
Bruno Peše je uvek iznova ukazivao svojim kolegama da je nešto čudno: niko ne sme da zna šta njihova kompanija namerava. Tajnost je bila najvažnija. Peše je 2013. i 2014. godine vodio ogranak u Siriji kompanije Lafarž SA, koja je tada bila najveći svetski cementni konglomerat.
Kako je građanski rat zahvatio Siriju i proširio, kompanija je postigla dogovor: platiti milione dolara Islamskoj državi (ISIS), najozloglašenijoj terorističkoj grupi na svetu, tretirajući je kao strateškog saveznika. Lafarž im je isplatio novac za zaštitu kako bi mogao da nastavi da radi I trguje. Posledice se i dalje osećaju.
PROČITAJTE JOŠ:
Ova uplata omogućila je da Lafarž fabrika u Siriji može da nastavi sa proizvodnjom i prodajom cementa – čak i kada su njeni evropski rukovodioci napustili zemlju, njeni lokalni zaposleni su kidnapovani, a bombe i pucnjava razorili su region.
Lafarž je kupovao sirovine od dobavljača koje je odobrila ISIS, snabdevao je terorističku organizaciju cementom i plaćao im da se reše konkurencije – u ovom slučaju, uvoz cementa koji dolazi preko granice iz Turske.
Neki smatraju da je ovo bilo više od novca za zaštitu i da je kompanija optimizovana za ISIS, te da su doslovno bili saučesnici u ko zna kakvim sve projektima. Menadžeri u Lafaržovoj sirijskoj filijali su previše dobro znali šta rade i trudili su se da sve radnje sakriju.
U to vreme, fabrika u gradu Džalabiji bila je jedna od više od 1.600 koje je ova kompanija vodila u ukupno 61 zemlji. Rukovodioci u Lafaržovim kancelarijama u Parizu bili su saučesnici u odnosima sa ISIS-om, kao što pokazuju desetine internih mejlova i dokumenata. Na osnovu takvih dokaza o namernoj saradnji sa teroristiškom organizacijom, Ministarstvo pravde SAD podnelo je krivičnu prijavu protiv kompanije Lafarž. Priznali su krivicu za zaveru da pruže materijalnu podršku terorističkim grupama i ovo je bilo prvo uspešno krivično gonjenje bilo koje kompanije po ovoj optužbi u SAD. U jesen 2022. Ministarstvo pravde SAD kaznilo je Lafarž sa 778 miliona dolara. Jedan tužilac je Lafaržove radnje opisao kao „zapanjujući zločin“.
Inače, kompanijea Holcim je 2015. godine kupila kompaniju Lafarž, koja posluje i u Srbiji.
Lafarž-Holcim, kako je kompanija sada poznata, pristala je da plati kaznu od 778 miliona dolara nakon što je njena sirijska filiijala vršila plaćanja naoružanim grupama, uključujući i teroriste ISIS-a, kako bi zaštitila svoje radnike u ratom pogođenoj Siriji. Medijska kuća CNBC javlja da je ukupno oko 17 miliona dolara plaćeno terorističkoj grupi ISIS od 2012. do 2014. godine.
Holcim je naveo da podržava sporazum o priznanju krivice i tvrdi da nijedna od spornih aktivnosti nije uključivala kompaniju Holcim.
“To je u potpunoj suprotnosti sa svim za šta se Holcim zalaže. Lafarž SA i LCS su prihvatili odgovornost za radnje relevantnih rukovodilaca. Duboko žalimo što se to dogodilo“, navodi se u saopštenju.
Kazna je otvorila vrata još većim pravnim nevoljama. Grupa od više od 800 Jazida, koju zastupa Amal Kluni i drugi advokati u SAD, tuži Lafarž zbog njegove pomoći Islamskoj državi, koja je ubila, kidnapovala i silovala hiljade pripadnika ove verske manjinske grupe u severnom Iraku. Drugi koji su takođe pretrpeli nasilje ISIS-a podneli su odvojene tužbe, uključujući američke novinare, humanitarne radnike, pripadnike vojne službe i njihove porodice.
„Nijedan od 778 miliona dolara kazne koju je izreklo Ministarstvo pravde nije pripao nijednoj od žrtava“, rekao je advokat u jednoj od ovih tužbi.
Ali na domaćem terenu u Francuskoj, Lafarž se suočava sa krivičnim slučajem koji bi mogao doneti obračun bez presedana. Desetine bivših zaposlenih u kompaniji u Siriji, zajedno sa dve neprofitne organizacije, Sherpa i Evropskim centrom za ustavna i ljudska prava, optužili su Lafarž za saučesništvo u zločinima protiv čovečnosti. Istorija tretiranja kompanija kao aktera koji potpiruju sukobe radi profita datira još od Nirnberških suđenja, kaže Mark Tejlor, autor knjige pod naslovom Ratne ekonomije i međunarodno pravo. Ali krivična gonjenja obično ciljaju na rukovodioce, a ne na kompanije koje vode – pa čak i tada, odgovornost je retka.
„Mogu da se setim samo trojice biznismena koji su osuđeni u poslednjih 20 godina, za saučesništvo u ratnim zločinima ili zločinima protiv čovečnosti – i nijednog pre toga. I ne mogu da se setim nijedne kompanije koja je ikada bila osuđena ni po jednoj od ovih optužbi”, rekao je Tejlor.
Multinacionalne korporacije su klizave mete u oblasti ratnih zločina.
„Ponekad nije jasno šta je kompanija znala. Ili ne postoji sud na kome žrtve može da traži svoja prava.
Dve trećine najbogatijih entiteta na planeti nisu nacije već kompanije. Njihov uticaj je svuda – čak i tamo gde ga ne vidimo, kao u akcijama vlada ili terorista”, rekao je Tejlor.
Francuski slučaj protiv Lafarža datira iz 2016. Godine i stalno se podnose žalbe i protivžalbe. Portparol Lafarža je rekao: „Ovi navodi se odnose na pitanje nasleđa od pre jedne decenije koje Lafarž SA rešava kroz pravni proces u Francuskoj i Sjedinjenim Državama.“
Ako sud na kraju presudi protiv Lafaržaa, to će biti trenutak prekretnice – prepoznavanje činjenice da kompanije treba da budu kažnjene kada finansiraju ili podržavaju zločine velikih razmera kako bi zaštitile svoje rezultate. Ovo se dešava češće nego što mislimo. Krivci nisu samo očigledni, kao što su
proizvođači oružja, plaćenici za iznajmljivanje ili giganti u oblasti fosilnih goriva i rudarstva. Oni mogu da prodaju daleko bezazlenije proizvode – banane, ili pivo, ili zaista cement iz fabrike u neplodnom uglu severne Sirije.
Tokom 2013. i 2014. godine, kako je građanski rat eskalirao, kamioni natovareni cementom su se izvlačili iz fabričkih kapija, čak 160 dnevno. Ratna zona je bila dobro tržište za kompaniju cementa. Kada je potrebno obnoviti granatirane kuće ili kada teroristička grupa treba da izgradi podzemnu jamu od tunela, cement je prva stavka na listi za kupovinu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
