0
Otkada je Donald Tramp postao predsednik Sjedinjenih Američkih Država 2016. godine, o famoznoj rezidenciji Mar-a-Lago na Floridi uvek se govorilo kao o nekakvom utočištu u koje on svako malo pohrli na partiju golfa, naročito ako mu nešto nije po volji.
Pročitajte još:
Upravo se u Mar-a-Lago zaputio i 20. januara, pošto je odlučio da ipak neće otići ni na inauguraciju novog američkog predsednika Džoa Bajdena u podne. On je u sredu rano ujutru ušao u Air Force 1, poslednji put, i odleteo u Merilend, gde je u bazi Endruz održao oproštajnu ceremoniju, a potom na Floridu, u svoj Mar-a-Lago da ponovo igra golf i pravi se da mu nije stalo što će u Ovalnu sobu sesti neko drugi.
Mar-a-Lago proteže se na 5.800 kvadratnih metara sa svojih 128 soba, raskošno uređenih kao omaž evropskim opulentnim kućama, onima koje su krasile firentinske freske i venecijanski lukovi.
Vlasnica rezidencije Mardžori Post 1973. godine predala je kuću na raspolaganje američkoj vladi u nadi da će imanje poslužiti kao „zimska Bela kuća“. Ideja je bila simpatična, ali su troškovi održavanja rezidencije išli do milion dolara na godišnjem nivou, što je bilo skupo i za vladu.
Kada je nekretnina oglašena za prodaju po ceni od 20 miliona dolara, Tramp je već bio u potrazi za rezidencijom u Palm biču i za Mar-a-Lago je ponudio 15 miliona. Ponuda je odbijena i on je tada, kao biznis mogul i mag nekretnina, kupio plažu ispred imanja. Nakon što je pretio da će na plaži dići zgradu i upropastiti pogled iz Mar-a-Laga na more, uspeo je da praktično iskamči imanje za pet miliona. Nameštaj i antikviteti koštali su ga još tri miliona dolara.
Rezidencija je brzo renovirana; džinovska balska dvorana optočena je zlatnim listićima vrednim sedam miliona dolara, ugrađeni su zlatni lavaboi, a ubrzo je na zid okačen i Trampov portret koji je nazvan „Vizionar“. Čovek koji je nekada u ovoj rezidneciji radio kao batler ispričao je kasnije za Njujork tajms da je biblioteka bila prepuna raritetnih, skupocenih izdanja koja niko od Trampovih nikada nije pročitao.
Tramp se našao u finansijskoj krizi devedesetih godina kada je došao na ideju da zaradi na svom projektu. Tako je rođen klub Mar-a-Lago.
Otvoren je u parilu 1995. godine, a navodno je članstvo koštalo 100.000 dolara, plus 14.000 dolara godišnje, i sve uz uslov da se na obrok potroši najmanje 2.000 dolara. Navodno je i cena za učlanjivanje porasla na 200.000 dolara kada je Tramp postao predsednik.
Trenutno klub ima oko 500 članova, prema nezvaničnim procenama.
Znajući Trampa i njegovu političku agendu, zvuče neverovatno navodi američkih medija da su u Mar-a-Lagu bili dobrodošli svi, i Jevreji, i Afroamerikanci, i otvoreno gej članovi, za rzaliku od drugih isključivo belačkih sličnih klubova u Palm biču.
Mar-a-Lago se nalazi na 22. mestu liste najvećih kuća u SAD, sa 5.800 kvadratnih metara, dok je Bela kuća u Vašingtonu na 33. mestu sa 5.100 kvadrata.
Trampov privatni klub i odmaralište u Palm Biču bio je utočište za njegovu porodicu dok je bio predsednik, a sada će mu biti mesto stalnog boravka.
Mar-a-Lago sa jedne strane izlazi na Atlantski okean, a sa druge na obalni kanal koji je povezan sa okeanom.
Kraj u kojem se Mar-a-Lago nalazi ima i nezvanični naziv „Red milijardera“. Kako je objavio Blumberg, prosečan godišnji prihod u ovom kraju je 1,37 miliona dolara po osobi, što je treći najveći prihod za neki deo grada koji ima svoj poštanski broj u SAD.
Kako procenjuju američki mediji, Tramp je godišnje od ovog imanja zarađivao između 15 i 25 miliona dolara.
BONUS VIDEO
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
