1
Izrael je naneo ozbiljne gubitke Hezbolahu, libanskoj šiitskoj militantnoj grupi koju podržava Iran, i pokrenuo ograničenu kopnenu invaziju na jug Libana, gde se nalazi uporište ove organizacije. Pre toga, izraelske snage su likvidirale dugogodišnjeg lidera Hezbolaha, Hasana Nasralaha, u preciznom vazdušnom napadu na sedište grupe u predgrađu Bejruta. Ovaj napad predstavlja veliki udarac ne samo za Hezbolah, već i za Iran, ključnog saveznika i posrednika u regionalnim sukobima.
Prema izveštaju The Economista, obezglavljivanje Hezbolaha – uz smrt Nasralaha i više ključnih komandanata – moglo bi primorati Teheran da pojača svoja sredstva odvraćanja, uključujući ubrzanje razvoja nuklearnog oružja. Ova mogućnost postaje sve verovatnija nakon što je Izrael najavio oštar odgovor na iranski raketni napad, što dodatno podgreva tenzije u regionu.
Uklanjanjem Nasralaha, izraelske snage su ne samo oslabile Hezbolah, već su zadale težak udarac čitavoj strukturi tzv. iranske „osovine otpora“. Ova osovina uključuje proiranske posredničke grupe koje Iran koristi za sukobe sa Izraelom i za podrivanje zapadnih interesa na Bliskom istoku. Sličan udarac zadan je Iranu i u pojasu Gaze, gde su izraelske snage uništile veći deo infrastrukture Hamasa, čime je smanjena sposobnost Irana da predstavlja ozbiljniju pretnju svojim protivnicima.
PROČITAJTE JOŠ:
Ovi porazi mogli bi primorati Teheran da se okrene svom nuklearnom programu, smatra The Economist, jer bi to bio najefikasniji način da se Iran suprotstavi pretnjama u slučaju daljih izraelskih ili zapadnih napada.
Njujork Tajms donosi drugačiji ugao na ovu temu, ukazujući na to da, iako se mnogo spekuliše o brzini napretka iranskog nuklearnog programa, stručnjaci veruju da je Teheranu potrebno najmanje godinu dana da razvije funkcionalnu nuklearnu bombu. Iako Teheran tvrdi da je njegov nuklearni program isključivo civilni, analitičari upozoravaju da bi Iran mogao smanjiti vreme za izgradnju nuklearnog oružja, naročito ako se odluči na ubrzanje procesa.
Nuklearni stručnjaci, poput Hjustona G. Vuda i Zigfrida S. Hekera, tvrde da je Iran još uvek daleko od stvaranja funkcionalnog oružja, jer proces nije jednostavan. Čak i ako Teheran brzo obogati dovoljne količine uranijuma, potrebni su meseci ili čak godine da bi se taj materijal pretvorio u nuklearnu bojevu glavu. Razvoj sofisticirane nuklearne tehnologije i metalurgije, zajedno sa testiranjem oružja, zahteva preciznost i vreme, zbog čega stručnjaci smatraju da nuklearna pretnja iz Irana nije neposredna.
Iako se često govori o vremenskom okviru u kojem Iran može proizvesti nuklearno gorivo, pravi izazov leži u složenim tehničkim procesima neophodnim za pretvaranje tog goriva u oružje. Osim toga, Iranu bi bilo potrebno nekoliko nuklearnih bojevih glava pre nego što bi se usudio da jednu testira ili upotrebi, kako bi izbegao situaciju da ostane bez „municije“.
U zaključku, iako se iranski nuklearni program ubrzano razvija, stručnjaci veruju da je Teheranu potrebno još mnogo vremena i napora da izradi funkcionalnu nuklearnu bombu, što čini neposrednu nuklearnu pretnju malo verovatnom.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
