1
Trećina rumunskih lekara radi u inostranstvu – što je najveći procenat u svetu. Reporter DW je razgovarao sa lekarima koji su ostali da se u teškim uslovima bore protiv kovida i očajnih uslova u zdravstvu.
„Kao lekarka intenzivne nege, spremna sam da spasavam živote ljudi. Ali nisam bila pripremljena da za to rizikujem svoj život“, kaže za DW Dana Tomesku, glavna lekarka trećeg odeljenja intenzivne nege na klinici Dundeni u Bukureštu.
Pročitajte još:
Na pitanje kako doživljava vreme pandemije, kaže da se oseća „ugroženo“. Već mesecima se danonoćno bori za život pacijenata sa naročito teškim simptomima. „Strahovi koje sam u početku imala od kontakata sa kovid-pacijentima u međuvremenu su popustili, ali nisu nestali.“
Visoka stopa smrtnosti među lekarima
U ovoj balkanskoj zemlji je stopa smrtnosti od kovida posebno visoka u odnosu na druge evropske zemlje – do sada je umrlo blizu petnaest hiljada ljudi. Mnogo je zaraženih i stradalih i u redovima medicinskog osoblja. Više lekara sa kojima je DW razgovarao govore o haosu, lošem upravljanju, korupciji i neadekvatnim merama zaštite.
„Najveći deo maski koje koristimo je zapravo namenjen za gradilišta, na njima se izričito navodi: nisu za medicinsku upotrebu. One filtriraraju prašinu, dim, ali nažalost ne štite od kovida. Ljudi na ulici su bolje zaštićeni od nas“, kaže lekar koji radi u jednog drugoj bolnici u Rumuniji.
Želi da ostane anoniman, kao i većina lekara sa kojima je DW razgovarao o pandemiji. Potrebu za anonimnošću objašnjavaju „diktatorskim“ stilom upravnika bolnica. Plaše se odmazde nadređenih, koji su često postavljeni po političkoj liniji.
Da nepotizam i loš menadžment mogu da imaju smrtonosne posledice, pokazuje tragedija u okružnoj bolnici u Pjatra Njamcu, malom gradu na istoku Rumunije. U novembru je tamo petnaest pacijenata smrtno stradalo u požaru na intenzivnom odeljenju. Katalin Denčiju, hrabar lekar, koji je pokušao da ih spasi iz vatrene stihije, leči se u jednoj belgijskoj bolnici od opekotina opasnih po život.
Evolution of number of cases for Romania, with a total confirmed of 598,792 pic.twitter.com/DC1ctxG9m5
— COVIDBot (@COVID19_bot) December 23, 2020
„Lekari napustili zemlju“
I pre pandemije rumunski zdravstveni sistem hronično je bio nedovoljno finansiran. Rumunija za njega izdvaja samo pet do šest odsto BDP, što je polovina od proseka EU.
Klinika Fundani, na kojoj radi Dana Tomesku, spada u jednu od najboljih bolnica u zemlji i jedan je od retkih pozitivnih primera: uz pomoć donacija, kontejneri sa dodatnim krevetima, zajedno sa neophodnom tehničkom opremom, postavljeni su na teren ispred bolnice, kako bi moglo da se pomogne sve većem broju obolelih od kovida.
„Međutim, nedostaje osoblje“, kaže Dana Tomesku.
„Na poletku ne pomažu kreveti pacijentima!“, kaže za DW jedna druga lekarka koja radi u Rumuniji. „Može da se doveze još 7.000 kreveta za intenzivnu negu, ali problem neće biti rešen, jer nema dovoljno lekara, medicinskih sestara i negovatelja, koji će se brinuti o tim pacijentima. Lekari su napustili zemlju.“
Trećina lekara školovanih u Rumuniji radi u inostranstvu, pokazuje istraživanje Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) iz maja ove godine. Rumunija time ima najvišu stopu emigracije lekara u svetu. Iza nje su Zimbabve, Belize i Dominikanska Republika. Prema podacima Nemačke lekarske komore, najveći broj stranih lekara koji u Nemačkoj radi, dolazi iz Rumunije – preko četiri hiljade njih.
„Korona-skeptici da dođu na odeljenje intenzivne nege“
Pored niskih primanja u poređenju sa drugom zemljama EU i loših uslova rada, rumunski lekari su tokom korona pandemije i meta apsurdnih napada korona-skeptika. Oni na demonstracijama viču „Dole diktatura lekara!“ i „Lekari lažu!“.
„To su ljudi koji ne žele da čuju argumente, jer sve već znaju“, kaže Dana Tomesku. „Pozvala bih korona-skeptike da dođu kod nas, da vide kako se radi sa kovid-pacijentima. Trebalo bi da vide kako je to kada izgubimo pacijenta, koji je umro od bolesti koju donedavno uopšte nismo poznavali.“
Možda bi onda konačno razumeli „da u svakodnevnom životu treba da naprave samo nekoliko malih gestova, kako se ne bi rugali našem radu i životima drugih“. Tomesku poziva da se učine jednostavne stvari poput držanja odstojanja i poštovanja higijenskih mera.
Korona-skeptika ima i u redovima AUR, u stranci krajnje desnog političkog spektra, koja je nakon izbora 6. decembra po prvi put ušla u rumunski parlament. Negodovanje protiv mera za borbu protiv pandemije i kritike na račun lekara postali su neka vrsta nacionalnog sporta u rumunskim onlajn-forumima i komentarima.
Izgleda da Rumuni pozitivno govore o lekarima još samo kada se oni teško povređeni prebacuju u inostranstvo – poput mladog lekara iz Pjatra Njamca, koji je za svoje pacijente bukvalno išao kroz vatru.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
