Zoran Zaev je za trideset meseci koje je proveo na funkciji premijera Severne Makedonije uradio više za ovu zemlju nego što je većina makedonskih političara za skoro 30 godina od sticanja nezavisnosti od Jugoslavije.
Njujork tajms piše da je Zaev, kada je u januaru podneo ostavku na mesto premijera, doveo Severnu Makedoniju do članstva u NATO savezu. Oslobodio je zemlji put da otvori pregovore o ulasku u Evropsku uniju i rešio je tri decenije star spor sa najvećim susedom, Grčkom.
Ipak, za Zaeva su pisali da bi svejedno mogao da doživi poraz na upravo održanim izborima delom zbog žrtava koje su morale biti učinjeno da bi se postiglo sve što jeste; Makedoniji je u ime dodao Severna. Zahvaljujući tome je Grčka prestala da blokira pokušaje zemlje da se pridruži NATO-u i EU, pošto su Grci promenu imena shvatili kao signal da Skoplje nema teritorijalne ambicije prema oblasti na severu Grčke koja takođe nosi ime Makedonija.
Ovaj potez je, sa druge strane, razbesneo Makedonce koji smatraju da im je Zaev urušio identitet i koji su sa prezirom dočekali ratifikovanje amandmana o promeni imena u makedonskom parlamentu uprkos tome što je većina glasača bojkotovala referendum o ovom pitanju.
Oni koji su prethodno glasali za Zaeva, sada razočarani taj izbor nazivaju najvećom greškom koju su napravili, i i dalje za sebe govore da su iz Makedonije.
Ako Zaev i njegova partija levog centra definitivno izgube izbore, ne samo da će nastupiti period neizvesnosti i turbulencija u Severnoj Makedoniji, već će se odraziti na čitav ovaj region. Na jugoistoku Evrope još uvek ima nerešenih pitanja iz devedesetih godina.
Najveći rival Zorana Zaeva, nacionalista i desničar Hristijan Mickoski, protivio se promeni imena. On ne samo da je najavio da će, ukoliko pobedi na izborima, povući delove sporazuma sa Grčkom, već planira da pretrese i pakt sa Bugarskom, kao i nedavno usvojeni zakon koji garantuje šira prava entičkim Albancima koji čine četvrtinu stanovništva Severne Makedonije.
„Ako nema stabilnosti, ako smo zavađeni sa susedima, sa Albancima u Severnoj Makedoniji, čitava zemlja je u opasnosti“, rekao je Zaev u intervjuu koji je dao prošle nedelje.
Mickoski je sa druge strane govorio o tome da podržava ulazak zemlje u NATO i EU, ali da će se zalagati za ustavne promene koje će omogućiti izmenu sporazuma sa Grčkom.
Njujork tajms piše da je malo onih koji veruju da će Mickoskom poći za rukom da zvanično poništi sporazum sa Grčkom, ali da bi mogao da izazove dovoljno turbulencija u odnosima Severne Makedonije sa susedima tako da Grčka ili Bugarska blokiraju pristupne pregovore Severne Makedonije o ulasku u EU.
Takođe, Njujork tajms piše da bi to moglo da skrene pažnju sa rešavanja kosovskog pitanja, odnosno „postizanja konačnog dogovora između Srbije i Kosova, bivše srpske pokrajine koja se otcepila 1999. godine posle gerilske kampanje albanskih separatista i NATO bombardovanja koje je imalo za cilj da zaštiti albansko stanovništvo od etničkog čišćenja“.
Njujork tajms piše i da je Severna Makedonija, kao i ostatak Balkana, tlo na kojem se lome koplja Zapada, Rusije i Kine. Svako skretanje sa proevropskog puta, ističe se, moglo bi da Moskvi pruži šansu da se repozicionira kao dominantna sila na ovim prostorima, naročito sada kada ni među evropskim silama ne postoji konsenzualni odnos prema Severnoj Makedoniji.
Čak i pošto je Zaev na kocku stavio svoju političku karijeru promenom imena zemlje, Francuska je nakratko blokirala pristupne pregovore o ulasku Severne Makedonije u EU. Zaev je podneo ostavku i zatražio nove izbore.
Njujork tajms ističe i da bi poraz Zorana Zaeva mogao da pojača unutrašnje tenzije između Makedonaca i Albanaca pošto su albanski separatisti već poveli 2001. godine pobunu koja je zgasla.
Partnerstvo njegove stranke sa partijom etničkih Albanaca na ovim izborima označilo je neuobičajen pokušaj ujedinjenja u zemlji u kojoj se stranke tradicionalno dele po etničkim linijama.
Mickoski bi lako mogao da ugrozi napredak koji je Zaev načinio u odnosima sa etničkim Albancima u zemlji, a analitičari upozoravaju da bi i saplitanje Severne Makedonije na evropskom putu takođe moglo da intenzivira sukob sa etničkim Albancima pošto su oni orijentisani prozapadno. Svako odstupanje od evropskih integracija stvoriće tenziju između dve zajednice.
Zaevu najviše zameraju što je i sam sklon da se ogluši o vladavinu zakona ako to ide u prilog njegovoj agendi. Ipak, u ovom trenutku se čini da bi njegov poraz bio daleko pogubniji po zemlju i region nego ostanak na vlasti.
Pratite nas i na društvenim mrežama: