0
"Šta to vezuje Donalda Trampa i Srbe, a nije Kosovo i Metohija, pa Skot O Grejdi", ovako bi mogla da zvuči polušala na imenovanje bivšeg američkog vazduhoplovca čiji avion je 2. juna 1995. bukvalno na pola presekla raketa lansirana sa PVO sistema 2K12 Kub VRS, čija je posada puna dva dana sa skrivene lokacije, u totalnoj tišni pratila šablonski let borbenih letelica u okviru NATO operacije "Sprečiti let", koja se izvodila od sredine 1992. godine.
Spektakularna akcija spasavanja uz pucnjavu, bratski zagrljaj na nosaču helikoptera i stisak ruke, a onda plač na konferenciji za medije, naišao je na različite reakcije, a priča, iako se desila pre 25 godina, i dalje je aktuelna, posebno u Srbiji.
Pročitajte još:
O tom događaju snimljena su dva dokumentarca, igrani film (nije preporučljiv za gledanje) i napisane dve knjige i gomila članka, u kojima je baš akter naše priče O Grejdi bio heroj, kukavica ili srećnik, koji je zahvaljujući neobučenosti tragača izbegao hapšenje i cenkanje za slobodu, za razliku od njegovih kolega Francuza, koji su dopali kazamata, kada je sevnula igla i survala Miraž 2000 na Palama krajem avgusta iste godine.
Srpska javnost, kasno sinoć obaveštena je da će Skot O Grejdi, junak jedne bosanske priče zauzeti ključno mesto u Pentagonu, doduše ne kao vojno, već civilno lice.
Naime istog dana, ali ranije iz Bele kuće, saopšteno je da je Skot Frensis O Grejdi iz Teksasa imenovan za pomoćnika ministra odbrane, zaduženog za inostrane bezbednosne poslove. Kako je navedeno, reč je o uspešnom govorniku, portparolu, investitoru i preduzetniku, koji je 12 godina proveo kao oficir-pilot u vazduhoplovstvu Sjedinjenih Država.
U saopštenju „Zapadnog krila“ se kaže i da je on akter neverovatne priče, o tome kako je uspeo da preživi na neprijateljskoj teritoriji šest dana, o čemu je napisao i knjigu pod naslovom „Povratak sa čašću“.
U kratkim crtama navedeno je da je u F-16 proveo više od 1.000 sati, kao i da je pune četiri godine proveo na misijama u inostranstvu u Koreji, Nemačkoj i Italiji (ova poslednja je za nas najzanimljivija), kao i da je leteo u čak 67 borbenih misija iznad Iraka i Bosne, gde je učestvovao i u prvoj borbenoj misiji severnoatlanske alijanse posle okončanja Hladnog rata.
Za O Grejdija se navodi i da je nosilac dva odlikovanja jedno je „Bronzana zvezda“, a drugo „Purpurno srce“, koje se dodeljujuje za ranjavanje u borbi?! ( ostalo je zabeleženo da iz pištolja nije prangijao po poteri koja je za njim tragala šest dana oko Bosanskog Petrovca).
U saopštenju Trampove administracije istaknuta je kratka biografija gospodina O Grejdija, ali pomalo vredi upoznati srpske čitaoce sa čovekom koji bi trebalo bez obzira kako rasplet bude tekao oko izbora, da kreira politiku Pentagona, ali i da se ponovo vrati na Balkan. Na mesto obaranja u selo Bravsko kod Bosanskog Petrovca, možda, a možda i ne.
Kapetan Skot O Grejdi rođen je u Bruklinu u saveznoj državi Njujork 12. oktobra 1965. godine. Sa porodicom se 1970. seli u Long Bič Kalifornija, pa onda u Nju Džerzi dve godine kasnije, a onda opet dve godine kasnije u Vašington. Diplomirao je u školi Luis i Klark 1984. godine, a dalji put školovanja odveo ga je na Univerzitet u Vašingtonu na kome je proveo godinu dana pre nego što je otišao na Vazduhoplovnu akademiju US Air Force u Preskot -Arizona, gde je strekao diplomu vazduhoplovnih nauka, i uključen u program obuke rezervnih oficira avijacije, aprila 1989. O Grejdi je prošao i kroz program zajedničke obuke pilota EURO-NATO koji se održavao u vazduhoplovnoj bazi Šepard u Teksasu od novembra 1989. do decembra 1991. godine, kada dobija svoj prvi operativni raspored u 80. lovačku eskadrilu u vazduhoplovnoj bazi Kusan u Južnoj Koreji. U aprilu 1993. O Grejdi je prekomandovan u 525. borbenu eskadrilu smeštenu u bazi Ramštajn u Nemačkoj, a već naredne prelazi u 555. ekastrilu poznatu pod nazivom „Triple nickel“ koja je stacionirana u vazduhoplovnoj bazi Aviano (Ova eksadrila ostaće upamćena po tome što je PVO VRS raketnim sistem KUB 2. juna 1995 oborio jedan avion, a raketni sistema „Neva“ 2. maja 1999 oborio drugi avion ove eskadrile. Inače piloti ove eskadrile bili su gosti u dva navrata na aerodromu Batajnica 2006. i 2012.).
Peh sa obaranjem uticao je da u oktobru 1995. posle oporavka i medijskog nastupa dobije prekomandu u 466. lovačku avijacijsku eskadrilu u vazduhoplovnoj bazi Hil u Juti. Zbog svog iskustva sa obaranjem i preživljavanjem u julu 1998. prekomandovan je u bazi Fairčild gde se posvetio obuci pilota „šta da rade ako budu oboreni“. Posle preživljenih 12 godina u avijaciji, 2001. prelazi u satus neaktivnog pilota i rezerviste, koji živi u Dalasu. U međuvremenu posvetio se teologiji koju je diplomirao u Dalasu 2007., a Univerzitet u Portlandu 2007. dodeljuje mu počasni doktorat zbog svoje javne službe, odnosno jer je pomogao u sprovođenju politike NATO u okviru misije „Sprečiti let“. U međuvremenu napisao je i knjigu „Povratak sa čašću“ koja je šest nedelja bila naprodavanija knjiga na listi Njujork Tajmsa. U međuvremenu objavio je još jednu pod nazivom svog kodnog imena dok je leteo nad Bosnom pod imenom „Basher Five-Two“.
Za njegovu priču zainteresovao se i Diskaveri koji je snimio dokumentarac, koji je posle prikazivan i na Nacionalnoj geografiji pod nazivom „Iza neprijateljske linije“. Stigao je i da učestvuje u CNN emisiji „Glasovi milenijuma“, kao jedan od najuticajnijih ličnosti 20. veka. Snimljen je i film, koji nije imao veze sa realnim događajima.
Takođe navedeno je i da je u svojoj karijeri ukupno imao 1.300 časova leta, od čega je za komandama lovca F-16 proveo više od 1.000 časova.
O Grejdi je sa nosača helikoptera prebačen u Aviano gde je dočekan kao pravi heroj. Međutim sve lovorike slave upropastio je sam, jer je na jednoj od konferencija za novinare čak i zaplakao. Da stvar bude gore po njega, pred američkim medijima kroz suze je izjavio da on nije bio nikakav heroj, već preplašeni zec koji je pokušao samo da preživi. Ovu njegovu izjavu američki mediji dočekali su na nož čak su neki prizivali da se general Paton vrati iz mrtvih i išutira O Grejdija, aludirajući na Patonov incident kada je išamarao američkog vojnika za vreme invazije na Italiju, koji se rasplakao u šatoru, što je generala Patona iznerviralo i zbog čega je pao u nemilost skoro godinu dana.
Neki mediji su tvrdili da zvanična informacija o spasavanju O Grejdija nije istinita i da je puna nelogičnosti: „Kako je oboren kod Mrkonjić Grada, a spasen kod Bosanskog Petrovca?, ako se krio u šumi kako je peške prešao neopažen destine kilometara?, kako je od silne patnje održavao kondiciju, ako je jeo bube i pio samo kišnicu?
Mediji su tvrdili da je neverovatno da američke snage nisu izvršile udar po srpskim PVO sistemima, „nijedno dejstvo, posebno po radarima tokom spasavanja koji su verovatno primetli takav intenzitet naleta“. Ova pitanja ostala su bila bez odgovora, iako je dve decenije kasnije bar u sprskoj vojnoj literaturi i publicistici razjašnjeno.
O Grejdija je primio po povratku u SAD lično tadašnji američki predsednik Bil Klinton, palo je tu grljenje, slikanje i poneka suza.
Dok je O Grejdi ubirao pomalo gorku medijsku slavu, borbena posluga baterije koja je oborila prvi američki avion na Balkanu je ostala u senci anonimnosti, jer u opštem ludilu, ali i decenijama kasnije nikoga nije interesovala činjenica da su u našoj vojsci postojali veoma sposobni i uvežbani pojedinci i jedinice, školovani i obučavani za odbranu SFRJ koji su dokazali svoje sposobnosti protiv tada najmoćnije i najsposobnije vazduhoplovne sile!?
Sa druge strane obaranje američkog aviona i pilota O Grejdija od strane raketnog sistema „KUB“ imalo je snažan odraz na proceduru američkog vazduhoplovstva u vazdušnim operacijama koje su sledile u narednim godinama i decenijama. Amerikanci su značajno vreme posvetili izučavanju raketnog sistema 2K12 „Kub“, taktici upotrebe i merama za onesposobljavanja. Avioni zbog raketnog sistema KUB nisu više smeli da ulaze u zonu dejstva bez podrške avijacije za neutralisanje PVO. Uvedeni su bili striktni donji limiti visine za letove nad srpskom teritorijom.
Dok su oni proučavali KUB promakao im je raketni sistem „S-125 Neva“ (smatrali su ga zastarelim i neupotrebljivim), koji je ironijom sudbine oborio isto F-16, ali 2. maja 1999. koji je pao u selu Nakučani kod Šapca, a pripadao je istoj eskadrili u kojoj je leteo O Grejdi, samo za komandama je bio bivši general američke avijacije Dejvid Godfejn, koji je spasen u najvećem Holivudskom stilu uz pucnjavu, pa nije morao da jede bube i pije kišnicu ko O Grejdi, pa je valjda i zato dogourao do generalskog čina, ali je ipak Grejdi taj koji je postao činovnik Pentagona.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
