20
Evropsko javno tužilaštvo na čijem čelu je Laura Koveši, saopštilo je za Nova.rs da zbog velikog interesa javnosti potvrđuju da je u toku istraga o mogućim zloupotrebama EU fondova vezanih za Železničku stanicu u Novom Sadu.
Podsećamo, u padu nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu poginulo je 15 ljudi, a među njima i dvoje dece, što je dovelo do masovnih protesta i zahteva da svi krivci odgovaraju. Dok su se iz Evropske unije uglavnom slabo oglašavali o slučaju, sada je stigla potvrda da se u EU istražuje moguća zloupotreba finansijskih sredstava u vezi sa renoviranjem Železničke stanice, a to bi moglo da znači i moguće posledice po vladajući režim.
Laura Kodruca Koveši (Laura Codruta Kovesi) je glavna tužiteljka Evropskog javnog tužilaštva (EPPO – European Public Prosecutor’s Office) od 2020. godine. EPPO je nezavisna institucija Evropske unije zadužena za istraživanje, gonjenje i podizanje optužnica za krivična dela koja štete budžetu EU, poput korupcije, pranja novca i prekograničnih prevara s PDV-om.
EPPO ima zadatak da štiti finansijske interese EU, a ogromna sredstva se iz Unije ulivaju u Srbiju kroz kredite, ulaganja, donacije i grantove.
Pre nego što je preuzela ovu funkciju, Koveši je bila glavna tužiteljka Nacionalne direkcije za borbu protiv korupcije (DNA) u Rumuniji od 2013. do 2018. godine. Tokom njenog mandata, DNA je vodila istrage protiv brojnih visokih zvaničnika, uključujući ministre i političare, što ju je učinilo ključnom figurom u borbi protiv korupcije u Rumuniji.
Njena karijera je obeležena sukobima sa političkim elitama koje su pokušavale da oslabe antikorupcijske institucije, što je dovelo do njenog smenjivanja s funkcije glavne tužiteljke DNA 2018. godine. Međutim, zbog njenog međunarodnog ugleda u oblasti borbe protiv korupcije, izabrana je za prvog glavnog tužioca EPPO-a, gde nastavlja svoj rad na zaštiti finansijskih interesa EU.
Od svog osnivanja EPPO registrovalo je značajan broj slučajeva, što odražava njegovu aktivnu ulogu u zaštiti fondova EU. Kancelarija je bila ključna u koordinaciji istraga širom država članica, što je dovelo do povraćaja značajnih iznosa nezakonito prisvojenih sredstava.
Ovi slučajevi često podrazumevaju složene finansijske šeme i zahtevaju intenzivnu saradnju sa nacionalnim vlastima.
Rumunija je u poslednjoj deceniji bila poprište velikih političkih afera i sudskih procesa protiv visokih funkcionera u vreme mandata Laure Koveši. Među najistaknutijima su Liviu Dragnea, Elena Udrea i Viktor Ponta – političari koji su u različitim periodima dominirali rumunskom scenom, ali su se našli na meti pravosudnih organa zbog optužbi za korupciju i zloupotrebu položaja.
Liviu Dragnea – pad moćnog lidera PSD-a
Nekadašnji lider Socijaldemokratske partije (PSD) i predsednik Predstavničkog doma Liviu Dragnea dugo je važio za jednu od najuticajnijih političkih figura u Rumuniji, ali su ga pravne nevolje na kraju koštale karijere.
U aprilu 2016. godine, Dragnea je osuđen na dvogodišnju uslovnu kaznu zbog pokušaja manipulacije izlaznošću birača tokom referenduma o opozivu predsednika 2012. godine. Ova presuda ga je sprečila da postane premijer, iako je njegova stranka odnela pobedu na parlamentarnim izborima 2016. godine.
Dana 27. maja 2019. godine, Dragnea je osuđen na tri i po godine zatvora zbog organizovanja fiktivnog zapošljavanja članova PSD-a. Konkretno, sud ga je proglasio krivim za aranžman prema kojem su dve osobe bile formalno zaposlene u državnoj agenciji, ali nisu obavljale nikakav rad. Ova presuda označila je kraj njegove političke karijere i odvela ga iza rešetaka.
Elena Udrea – ministarka pokušala da pobegne iz zemlje
Bivša ministarka regionalnog razvoja i turizma Elena Udrea bila je bliska politička saveznica bivšeg predsednika Trajana Baseskua. Međutim, njeno ime se povezivalo sa više afera, a najpoznatija je ona vezana za zloupotrebu javnih sredstava.
Udrea je bila umešana u finansijske malverzacije povezane sa organizacijom bokserske gala večeri, tokom koje je optužena za primanje mita i zloupotrebu položaja radi nezakonitog usmeravanja državnih fondova.
U junu 2018. godine, osuđena je na šest godina zatvora zbog korupcije i zloupotrebe ovlašćenja. Međutim, pre nego što je presuda postala pravosnažna, pobegla je iz zemlje. Rumunske vlasti su u aprilu 2022. godine izdale evropski nalog za njeno hapšenje, a ona je uhapšena u Bugarskoj dok je pokušavala da pređe u Grčku.
Viktor Ponta – optužbe bez presude
Bivši premijer Rumunije Viktor Ponta takođe se našao na meti pravosudnih organa, iako njegov slučaj nije imao isti ishod kao kod njegovih kolega.
Ponta je 2015. godine optužen za falsifikovanje dokumenata, saučesništvo u poreskoj utaji i pranje novca, a optužbe su se odnosile na aktivnosti iz perioda pre nego što je postao premijer. Suočen sa snažnim političkim pritiskom, podneo je ostavku na mesto lidera PSD-a u julu 2015, a zatim i na funkciju premijera u novembru iste godine. Ipak, u maju 2018. godine, Ponta je oslobođen svih optužbi.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
