Foto: Jose Luis Torales / imago stock&people / Profimedia

Klaudija Šejnbaum izabrana je za predsednicu Meksika i time je ostvarila istorijski uspeh, postavši prva žena na čelu države. Ona je bivša gradonačelnica Meksiko Sitija i veliki saveznik odlazećeg predsednika Andresa Manuela Lopeza Obradora. Šejnbaumovu, naučnicu koja vodi poreklo sa Balkana, sada očekuju brojni izazovi kada je reč o organizovanom kriminalu i nasilju u zemlji, koje je obeležilo i čitav izborni proces.

Šejnbaumova je nakon izbora obećala kontinuitet, rekavši da će nastaviti da jača uspehe koje je postigao Lopez Obrador, dalje nadograđujući programe socijalne zaštite koji su odlazećeg predsednika učinili veoma popularnim.

Foto: EPA-EFE/Mario Guzman

Istorijski rezultat

Pre kandidovanja na predsedničkim izborima, Šejnbaumova je bila gradonačelnica Meksiko Sitija, što je jedna od najuticajnijih političkih pozicija u zemlji, za koju se smatra da otvara put za predsedničku funkciju. Ovi izbori, na kojima je Šejnbaumova pobedila Čočitlu Galvez, predstavljaju veliku prekretnicu za žene u Meksiku.

Klaudija Šejnbaum (61) aktivno je vodila kampanju prethodnih meseci i putovala u mnoge delove Meksika, kako bi izložila svoj program. Ona je rođena u emigrantskoj jevrejskoj porodici, njen otac je pobegao iz Litvanije, a majka iz Bugarske 1940. godine, kako bi izbegli Holokaust. Njena majka Eni Pardo Semo je biolog, a otac Karlos Šejnbaum Joselevic hemijski inženjer. Šejnbaumova je i sama naučnica sa doktoratom u oblasti energetskog inženjerstva.
Studirala je fiziku, doktorirala energetiku i napisala više od 100 radova o energetici, kao i dve knjige o energetici, životnoj sredini i održivom razvoju.

Međuvladinom panelu za klimatske promene (IPCC) pri Ujedinjenim nacijama u oblasti energetike i industrije pridružila se 2007. godine, kao koautor na temu „Ublažavanje klimatskih promena“ za Četvrti izveštaj o proceni IPCC. Grupa je te godine dobila Nobelovu nagradu za mir. Ona je 2013. bila koautor Petog izveštaja o proceni IPCC zajedno sa 11 drugih stručnjaka iz oblasti industrije.

Izbori Meksiko Foto: Carlos Moreno/NurPhoto/Shutterst / Shutterstock Editorial / Profimedia

Predstojeći izazovi

Predizbornu kampanju su obeležili napadi u kojima je ubijeno više lokalnih kandidata, a same izbore obeležilo je i nasilje u gradu Kojomeapan u saveznoj državi Puebla, gde je ubijena jedna osoba.

Stalno visoki nivoi nasilja u Meksiku biće jedan od njenih najneposrednijih izazova nakon što Šejnbaumova preuzme dužnost 1. oktobra. U kampanji je rekla samo da će proširiti paravojnu Nacionalnu gardu koju je stvorio Lopez Obrador i nastaviti njegovu strategiju, ciljajući na „društvene bolesti koje mlade Meksikance čine lakom metom za regrutacije od strane kartela“. Stopa ubistava u Meksiku je među najvišima na svetu, a više od 100.000 ljudi se i dalje vodi kao nestalo u zemlji. Takođe je i dalje opasno mesto za žene, sa neverovatnim stopama femicida u regionu.

Šejnbaumova će, stoga, morati brzo da reaguje po pitanjima organizovanog kriminala i bezbednosti u Meksiku, rekao je Vil Friman, saradnik za studije Latinske Amerike u Savetu za spoljnopolitičke odnose.

Kada je reč o odnosima sa severnim susedom Meksika, Sjedinjenim Ameeričkim Državama, koji nisu bili na zavidnom nivou za vreme njenog prethodnika na funkciji, Šejnbaumova je rekla da će osigurati da postoji „odnos prijateljstva, međusobnog poštovanja i jednakosti“.

Izbori Meksiko Foto: Gerardo Vieyra/NurPhoto/Shutters / Shutterstock Editorial / Profimedia

Govoreći o velikom broju državljana Meksika koji žive i rade u SAD, ona je obećala da će „uvek braniti Meksikance koji su sa druge strane granice“. Odnosi između Sjedinjenih Američkih Država i Meksika su patili zbog Lopeza Obradora, koji je na vlasti od 2018. godine. Imajući u vidu da je Lopez Obrador njen mentor, ne očekuje se velika promena u politici Meksika.

Težak mandat

Kada je Klaudija Šejnbaum obavljala funkciju gradonačelnice Meksiko sitija, Partija nacionalne akcije optužila ju je da je kriva za urušavanje osnovne škole „Enrike Rebsamen“ u zemljotresu koji je pogodio zemlju, u kom je poginulo 19 dece i sedmoro odraslih. Institut za administartivnu verifikaciju doneo je odluku da je zgrada škole premašila dozvoljeni nivo gradnje.

Još jedna tragedija obeležila je gradonačelnički mandat novoizabrane predsednice Meksika. Oko 10 uveče 3. maja 2021, srušio se deo koloseka i dva vagona linije 12 u metrou Meksiko Sitija. Poginulo je 26 osoba, 80 je bilo povređeno, a pet se vodilo kao nestalo.

#related-news_0

Nakon nesreće, u javnost su izašli podaci da je ta pruga morala da se zatvori kako bi se preoblikovali delovi koloseka i zamenile šine. Norveška kompanija „Det Norske Veritass“ (DNV), koja je bila zadužena za istraživanje uzroka nesreće, otkrila je da je jedna od greda koja se srušila već imala kvarove koje nije prouzrokovao zemljotres 2017. godine. Šejnbaumova je 2021. godine smenila direktora metroa.

Ipak, pojedini kritičari su rekli da je Šejnbaumova trebalo više da radi na poboljšanju infrastrukture metroa. Urednik dnevnih novina Meksiko Sitija „El Financiero“ Alejo Sančez Kano smatra da je njena odgovornost neizbežna i rekao je da je dve i po godine na funkciji bila nemarna, jer nije obraćala pažnju na metro.

Sa funkcije šefa grada povukla se prošle godine, kako bi se kandidovala za predsednika.

„Devojkama sam primer. Biti prva žena predsednica u Meksiku je istorijski poduhvat“, poručila je Šejnbaumova.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare