0
Mnogo toga je čudno u slučaju Igora Kolomojskog, ukrajinsko-izraelsko-kiparskog oligarha koji je uhapšen u subotu. On je za "zamršenu" situaciju u Ukrajini, a koja se u isto vreme bori protiv ruske agresije, protiv sistemske korupcije i oligarhije koja izjeda tu zemlju decenijama i koči njen evropski put. Jedno je jasno - Kolomojskom nije pomoglo to što je pomogao Vladimiru Zelenskom da postane predsednik.
Igor Kolomojski je uhapšen u toku vikenda pošto ga je ukrajinska Kancelarija za ekonomsku sigurnost optužila za prevaru i pranje novca.
Izveden je pred sud koji mu je na osnovu tih optužbi odredio pritvor od dva meseca, uz ogromnu kauciju od gotovo 14 miliona dolara, a za koju su njegovi advokati rekli da je neće platiti. Dodali su i da će se žaliti na odluku suda.
Kamere su snimile taj trenutak u kojem jednog od najbogatijih i donedavo najmoćnijih Ukrajinaca, ležerno odevenog u plavu trenirku nogometnog kluba FK Dnjipro, naoružani agenti Sigurnosne službe Ukrajine (SBU) u maskirnim uniformama odvode iz suda u pritvor, prenosi N1.
Zelenski je u svojoj dnevnoj videoporuci na društvenim mrežama aludirao na slučaj i obećao da neće biti povratka na “posao kao obično za one koji su opljačkali Ukrajinu i stavili se iznad zakona”, dodavši kako “svako od nas oseća da će ovo biti Ukrajina s drugačijim pravilima”.
SBU je pak saopštio da je “utvrđeno da je Kolomojski od 2013. do 2020. godine legalizovao pola milijarde grivnja (14 miliona američkih dolara) i to tako što je ih je izvukao u inostranstvo koristeći infrastrukturu banaka pod svojom kontrolom”. Kolomojski je već ranije odbacio sve optužbe na svoj račun, a koje ga prate godinama.
SBU je još u februaru izvršio pretres njegove kuće u Dnjepru u sklopu istrage o navodnoj pronevere i utaji poreza u vrednosti od 40 milijardi grivnji (milijardu dolara) od strane bivše uprave dve najveće ukrajinske naftne kompanije, Ukranafte i Ukrtatnafte.
Kompanije Kolomojskog imale su suvlasničke udele u ovim dvema kompanijama pre nego što su nacionalizovane u novembru prošle godine, kako je tada izveštavao BBC.
Velika antikorupcijska čistka Zelenskog?
Ali to je bio samo deo velike antikorupcijske čistke koja je koštala pozicija desetine regionalnih i državnih službenika, a taje i danas. Verovatno najveća “žrtva” je sada bivši ministar obrane Oleksij Reznikov koji nije sam optužen za korupciju, ali je u njegovom mandatu ministarstvo potreslo nekoliko afera s napumpanim cenama nabavke opreme za vojsku i za primanje mita za oslobađanje od mobilzacije. Kolomojski je uhapšen u subotu, a Reznikov smijenjen u nedjelju.
Mnogi analitičari, pa i političari se slažu da Kijev na ovaj način pokušava dokazati Briselu i Vašingtonu da je spreman za evropske integracije. Ukrajina je, uprkos napretku, i dalje druga najkorumpiranija zemlja u Evropi, po Indeksu percepcije korupcije Transparency International.
Doduše, njeni kritičari koji to rado spominju redovno izostavljaju da je na prvom mestu – Rusija, kao i da je Ukrajina od 2014. napredovala sa 142. na 122. mesto na svijetu, a nije nazadovala.
Kolomojski je i jedan od retkih ukrajinskih oligarha koji se našao na meti američkih sankcija, među gomilom ruskih oligarha i funkcionera i to još 2021, u sklopu sankcija za “značajnu korupciju” dok je bio guverner Dnjepropetrovske oblasti.
On je negirao krivicu, ali mu je zabranjen ulaz u SAD, zajedno sa suprugom i decom, a američki državni sekretar Antony Blinken tom je prilikom izrazio “našu zabrinutost u vezi s trenutnim i neprekidnim naporima Kolomojskog da potkopa demokratske procese i ustanove u Ukrajini, što je velika pretnja za nenu budućnost”.
“Ukrajina mora prevladati sistem kojim dominiraju oligarsi. Ukrajina je zahvalna svakom partneru koji je podržava na tom putu”, poručili su tada iz kancelarije ukrajinskog predsednika, zahvaljujući SAD-u na pomoći u tim naporima.
No samo dve godine ranije, odnos Kolomojskog i Zelenskog bio je daleko prisniji. Zelenski je, kao potpuni politički amater, dobio vlast na platformi iskorenjivanja korupcije, “resetovanja pravosudnog sistema, deoligarhizacije i povratka poverenja u državne institucije“. Obećavao je da će učiniti sve ono što tadašnji predsjednik Petro Porošenko nije ostvario nakon revolucije Evromajdan 2014. godine u kada je smenjen tadašnji predsednik Viktor Janukovič, ogrezao u korupciji i slizanosti sa još korumpiranijim režimom Vladimira Putina u Moskvi.
Zelenski je bio “sluga naroda” u seriji na televiziji u vlasništvu Kolomojskog
Međutim, Zelenskog je u kampanji pratila reputacija kandidata kojeg gura Kolomojski kako bi srušioi Porošenka, a mnogo toga je išlo u prilog takvom tumačenju.
Zelenski je negirao da je “marioneta Kolomojskog”, kako su ga Porošenko i njegova stranka zvali. Ali ovaj politički autsajder, koji je do tada bio poznat prvenstveno kao komičar i glumac, nazvao je 2018. svoju novoosnovanu stranku „Sluga naroda“ po istoimenoj popularnoj humorističkoj seriji u kojoj je glumio učitelja koji preko noći postaje antikorupcijska politička zvezda, a potom i predsednik.
Televizijski scenario dobio je svoju reprizu u stvarnosti. A ova se serija emitovala se na televizijskom kanalu 1+1, u vlasništvu 1+1 Media grupe čiji je većinski, odnosno 70 postotni vlasnik bio upravo Kolomojski.
Osim što je Zelenski, prema izvještaju Atlantskog vieća iz 2021. godine, “imao korist od entuzijastične podrške medijskog carstva Kolomojskog” u predizobrnoj kampanji, njegov pravni savetnik, Andrij Bohdan, bio je lični advokat Kolomojskog.
Radio Slobodna Europa ke izvijestila da mu je Kolomojski osigurao i vozila i osiguranje za kampanju, Osim toga, kako su ukrajinski istraživački novinari tada otkrili, Zelenski je 14 puta od 2017. do 2019. godine putovao u Ženevu i Tel Aviv, gdje je Kolomojski tada živeo u egzilu.
Osim u medijima, Kolomojski, ukrajinski oligarh, imao je u vlasništvu i metalurške, naftne i vazduhoplovne kompanije koje su redovno pratili skandali, bankroti i druga previranja. Imao je i najveću banku u zemlji koju je osnovao još 1992. „Privatbanku“, prije nego što su je vlasti 2016. godine prisilno nacionalizovale, a njega optužile za izvlačenje više od 5 milijardi dolara iz nje. To je dovelo i do istraga protiv njega u Švakcarskoj, Velikoj Britaniji i SAD.
Postao guverner 2014. finansirao Azov i druge paravojske
Kolomojski je tu nacionalizaciju nazvao “ilegalnim oduzimanjem imovine bez sudskog naloga ili naknade”, ali sud u Londonu je, na zahtev Kijeva, zamrzao i njegovu imovinu vriednu više od 2.5 milijardi dolara.
Nakon što je njegov bivši zamenik uhapšen pod optužbom za ubistvo i otmicu, pobegao je 2016. u Švajcarsku, a zatim u Izrael, gdje je dobio državljanstvo zbog svog jevrejskog porekla.
Šezdesetogodišnji Kolomojski reprezentativni je primjerak oligarha koji su stekli bogatstvo i moć u haotičnom raspadu Sovjetskog Saveza, privatizaciji i političkoj tranziciji devedesetih. Kijev ih nikada, bar do rata, nije uspeo obuzdati kao što je to Putin uradio u Rusiji, pozicionirajući se kao vrhovni oligarh kojem ostali često služe kao vazali i privremeni čuvari njegove, pljačkom stečene, imovine.
U Ukrajini je, paradoksalno, postojalo suparništvo između različitih oligarha, od kojih je svaki imao svoje medijske kuće i političare koje podržava, otvorilo prostor za politički i medijski pluralizam kakav je Putin ugušio svojim poznatim KGB-ovskim metodama.
Samo dve godine pre nego što se Ukrajina odlučila obračunati s Kolomojskim, postavila ga je za guvernera Dnjepropetrovske oblasti. To je, konkretno, učinio tadašnji vršilac dužnosti predsednika Oleksandr Turčinov u februaru 2014, nakon što je Janukovič iznenada pobegao pred pretestantima u Rusiju. Kao guverner je stekao znatnu popularnost među lokalnim stanovništvom uspešnim zaustavljanjem oružane pobune režirane iz Moskve.
I ova ukrajinska pokrajina, smeštena oko istoimene rijeke Dnjepar, trebala je po svemu sudeći postati jedna od “narodnih republika” kakve su proruski separatisti proglasili u istočnoj pokrajini Donbas i tako počeli građanski rat u zemlji. U taj je rat Rusija od početka bila uključena slanjem plaćenika, agenata, oružja, a potom i regularne vojske, ali sve je to do prošle godine negirala i prikrivala.
Regularna ukrajinska vojska tada je bila u rasulu i nesposobna za obranu zemlje, pa su glavnu ulogu preuzeli razni dobrovoljački paravojni odredi, često ekstremno desničarski po orijentaciji. Kolomojski je formirao vojnu Dnjepro s nekih dve hiljade dobro naoružanih boraca, na šta je navodno potrošio više od 10 milijona dolara vlastitog novca, a koja je bila ključna u zaustavljanju separatista u toj pokrajini.
Finansirao je, po tadašnjim izvještajima, i ekstremno desničarske organizacije Azov i Ajdar prije nego su integrisane u ukrajinsku vojsku i reformisane. To je bio veoma zahvalan materijal za rusku propagandu o “ukrajinskim nacistima kojima upravljaju jevrejski oligarsi”, po istom obrascu po kojem Putin sad objašnjava da su “zapadni tutori postavili na čelo savremene Ukrajine etničkog Jevreja” da “zataškava glorifikaciju nacizma”.
Optuživali ga za naručena ubistva, pobunio se protiv Porošenka
“Dok Donbas gori, naš grad je miran kao groblje. I to zahvaljujući našem guverneru Kolomojskom”, rekao je te 2014. godine jedan lokalni stanovnik reporteru Politica. Ipak, Kolomojski je brzo postao tipični gospodar rata kakve svaki takav sukob iznedri.
Osim za mito i korupciju, živopisnog, ali beskrupuloznog oligarha – koji je koji je u svojoj kancelariji držao živog morskog psa kojeg je navodno hranio tokom sastanaka kako bi uznemirio svoje goste – prozivali su i za navodna naručena ubistva. Za to, međutim, nikad nije bio procesuiran.
Kad je Porošenko početkom 2015. smenio njegovog saveznika Oleksandra Lazorka s čela državne kompanije za transport nafte UkrTransNafta, Kolomojski je preko noći upao u sedište kompanije sa svojim plaćenicima, tvrdeći da je “došao osloboditi zgradu od ruskih sabotera”. Na kraju su specijalne snage morale intervenisati i povratiti državni monopol na silu koji je Kolomojski počeo otvoreno osporavati, u zemlji kojoj je pretio raspad u niz feuda, pod kontrolom suparničkih oligarha ili proruskih bandi, što bi samo olakšalo konačnu rusku okupaciju.
To je i bio početak njegovog političkog kraja. Porošenko je poručio da neće tolerisati “džepne vojske” oligarha i naterao ga da podnese ostavku samo nekoliko dan kasnije.
Benia, kako su ga nazvali od milja po liku lava iz starog sovjetskog crtanog filma, 2010. je bio “težak” ukupno 6.2 milijarde dolara, po proceni Kijev Posta, a 2014. mu je bogatstvo palo na 2.1 miljardu dolara, po Forbsu, koji mu trenutno bogatstvo procenjuje na milijardu dolara.
Zelenski je uporno poricao da Kolomojski ima uticaj na njega i njegovu vladu. Ipak, značajno je da se Kolomojski vratio u zemlju, a da su oni koji su mu se zamerili odleteli sa svojih položaja, poput premijera Oleksija Hončaruka ili državnog tužioca Ruslana Rjabošapke koji je vodio istragu protiv njega. Zelenski je u februaru 2021. čak prekršio kovid-mere da bi proslavio rođendan u domu Timura Mindiča, saradnika Kolomojskog.
Svakako najteža optužba na račun Zelenskog je ona koju je iznio Porošenkov zastupnik Volodimir Ariev, da je sa saradnicima iz svoje produkcijske kompanije Kvartal 95 oprao 41 milion dolara iz Privatbanke za Kolomojskog. To nije nikad dokazano, iako je u Pandora dokumentima koji su procurili 2021. otkriveno da je Zelenski zaista imao tajne of šore račune na Britanskim Devičanskim Ostrvima i Kipru.
Nazvao Putina šizofrenim patuljkom
Nakon što je Rusija pokrenula totalni rat protiv Ukrajine, Zelenski je preduzeo niz kontroverznih poteza kako bi stabilizovao državu i očistio je od ruske pete kolone u vojsci i institucijama, uključujući suspendovanje 11 proruskih stranaka i pokušaj zabrane Ukrajinske pravoslavne crkve koja se i dalje povezuje s Rusijom, iako je formalno prekinula veze s Ruskom pravoslavnom crkvom.
PROČITAJTE JOŠ:
Na kraju je otišao toliko daleko da je prošlog avgusta tajnom uredbom poništio ukrajinsko državljanstvo Kolomojskom, uz Korbana, zastupnika proruske stranke „Opozicija za život“ Vadima Rabinoviča i sedam drugih građana s dvostrukim državljanstvom koje nije dozvoljeno po ukrajinskom zakonu. Kolomojski je jednom prilikom dobacio da zakon ne dozvoljava dvostruko, ali ne kaže ništa za trostruko državljanstvo.
Kolomojski je imao još jedan neobičan obrt. Kao guverner je 2014. otvoreno nazvao Putina “šizofrenim patuljkom. Putin mu, inače, nije ostao dužan, opisujući ga kao “jedinstvenog lopova” koji je ukrao milijarde ruskom oligarhu Romanu Abramoviču. Posljednjih je godina doduše, ko zna zašto, Kolomojski počeo „prizivati“ novi savez Ukrajine i Rusije i optuživati Ameriku da “nas prisiljava da budemo u ratu”, a ne želi primiti Ukrajinu u NATO, “dok bi nas Rusija rado uvela u novi Varšavski pakt”.
Gdje je onda puklo između Zelenskog i Kolomojskog? Teško je to jasno reći, ali kako je prošle godine pisao Kijev Independent, Zelenski je 2020. progurao kroz parlament “zakon protiv Kolomojskog”, kako je postao kolokvijalno poznat. Zakonom je onemogućeno da se bivši vlasnici domognu svojih nacionalizovanih kompanija, poput Privatbanke koju je Kolomojski tražio nazad. U toj nameri nije uspio, ali ni ukrajinska država nikad nije došla do 5 milijardi dolara koje je navodno izvukao iz banke.
Bilo kako bilo, ako je Kolomojski računao na to da će uživati u zaštiti svoje “marionete” pošto postane predsjednik, očigledno se na kraju preračunao.
