Glas na snimku je miran i precizan dok prenosi poruku užasa.
„U svetlu kontinuiranih zločina nad našim narodom i u svetlu okupacije i negiranja međunarodnih zakona i rezolucija te u svetlu američke i zapadne podrške, odlučili smo da stanemo na kraj svemu tome, kako bi neprijatelj shvatio da više ne može uživati, a da ne odgovara“, čuje se na kratkom snimku, prenosi Index.hr.
Glas koji se čuje na snimku, koji je objavljen nekoliko sati nakon napada na Izrael, pripada navodno Mohamedu Deifu, komandantu vojnog krila palestinske militantne grupe Hamas i idejnom tvorcu upada. Tokom masovnog napada nastradalo je najmanje 700 ljudi u Izraelu, a više od 2.000 ih je povređeno.
Napad je podigao višedecenijsku kampanju Hamasa protiv jevrejske države na brutalan i nepredvidiv nivo. Dok je poruka emitovana, stotine Hamasovih boraca probijale su graničnu ogradu između Pojasa Gaze i izraelske teritorije, šireći se po južnom Izraelu pod okriljem hiljada raketa, prenosi Fajnenšel tajms.
Hamas je za nekoliko sati izveo prvi napad bez presedana protiv Izraela, a takođe je uzeo desetine talaca i odveo ih u svoju obalnu enklavu. Hamasovi kanali na društvenim mrežama istovremeno su objavili vešto proizvedene videozapise koji prikazuju njegove militante kako paraglajderom prelaze granicu te jezive slike mrtvih vojnika i prestravljenih izraelskih civila.
Deifovo kodno ime „Gost“ je referenca na praksu palestinskih boraca koji svaku noć provode u domu drugog simpatizera kako bi izbegli izraelske obaveštajne službe. Napad u subotu je bio Deifov najhrabriji i najsmrtonosniji napad do sada.
Progonjen je od strane Izraela decenijama i zamalo ubijen u vazdušnom napadu pre 20 godina zbog koga je navodno ostao u invalidskim kolicima nakon što je izgubio ruku i nogu. Deifova sposobnost da nadmudri izraelsku vojsku, dok ubija i vojnike i civile, obezbedila mu je poštovanje militanata.
Budući da je izraelska vojska naizgled zatečena nespremna, Deif se katapultirao u najviše ešalone palestinskog vođstva. Zasenio je svoje suparnike u Fatahu, umerenijoj frakciji koju favorizuje Zapad, ali i svoje kolege u Hamasu koji SAD, EU i Izrael smatraju terorističkom grupom.
„Čak i pre toga je bio poput svete osobe i vrlo poštovan i unutar Hamasa i od strane Palestinaca. Njegova najveća operacija protiv Izraela sada će ga pretvoriti u figuru poput boga za mlade“, rekao je profesor politike na Univerzitetu Al-Azar u Gazi Hajmar Abusada.
Najznačajniji faktor za Hamas je broj talaca koje su odveli u Gazu. Izrael je ranije predao 1.000 palestinskih zatvorenika kako bi oslobodio vojnika, Gilada Šalita, nakon pet godina zatočeništva od strane Hamasa.
„Hamas jako dobro razume da je strpljenje sve što im treba kad je u pitanju držanje izraelskih zatvorenika. S vremenom će izraelska javnost stvoriti pritisak. Sve što Hamas treba da učini jeste da čeka“, naglasio je regionalni diplomata koji je pomogao u pregovorima o oslobađanju Šalita.
Izraelski i palestinski analitičari, uključujući ljude koji su poznavali Deifa pre nego što je nestao u seni palestinske militantnosti, opisali su ga kao tihog i intenzivnog čoveka nezainteresovanog za međusobno rivalstvo palestinskih frakcija. Prisetili su se kako je umesto toga bio usredsređen na promenu prirode izraelsko-arapskog sukoba i korišćenje nasilja kao sredstva za postizanje toga.
Opisali su ga kao čoveka čija je sposobnost stalnog razvoja uporedno s tehnološkim dostignućima izraelske vojske ilustrovana tokom žestokog rata koji je 11 dana trajao između palestinske militantne grupe i Izraela pre dve godine.
Hamas je tada rasporedio rojeve niskotehnoloških raketa u pokušaju da oslabi izraelski protivvazdušni istem koji je gotovo ostao bez municije. Kao i drugi u Hamasu, Deif vidi sporazum iz Osla, koji je kasnih 1990-ih nakratko obećavao dogovoreno mirovno rešenje, kao izdaju njegovog otpora i izvornog cilja da se Izrael zameni palestinskom državom.
„Deif je pokušao da započne drugi rat za izraelsku nezavisnost. Glavni cilj je postepeno uništiti Izrael. Ovo je jedan od prvih koraka i tek početak“, rekao je pukovnik izraelske vojske Ejal Rosen.
Deif, nekadašnji bombaš i arhitekt decenijama dugog programa kopanja mreže tunela ispod Gaze, rođen je kao Mohamed Diab Ibrahim al-Masri u izbegličkom kampu Kan Junis tokom šezdesetih.
To tvrdi izraelski zvaničnik koji je upoznat sa njegovim obaveštajnim podacima. Gaza je tada bila pod kontrolom Egipta, a zvaničnik navodi da su ili njegov ujak ili otac sudelovali u sporadičnim napadima naoružanih Palestinaca pedesetih na isti pojas zemlje na koji su se Deifovi borci infiltrirali u subotu.
Toliko se malo zna o njemu da je čak i njegovo ime misterija.
Ljudi koji su ga poznavali osamdesetih kažu da se već tada prezivao Deif dok drugi tvrde da ga znaju po rođenom imenu. Samo jedna njegova fotografija postoji u javnoj sferi.
U vreme kad je Hamas nastao, kasnih osamdesetih, iskovan u vatri prve intifade, Deif je bio u svojim dvadesetim. Otprilike u to vreme, Gazi Hamad, sada član politbiroa Hamasa, delio je zatvorsku ćeliju s Deifom nakon što su ih Izraelci zatvorili.
„Od početka svog života u Hamasu bio je fokusiran na vojni put. Bio je vrlo ljubazan. Sve vreme je bio patriota koji nas je nasmejavao“, prisetio se Hamad.
Svaki nagoveštaj ljubaznosti ubrzo je izbledeo jer je Hamas izvodio samoubilačke napade kako bi propao Sporazum iz Osla.
Izrael smatra Deifa odgovornim za smrt desetina ljudi u bombaškim napadima samoubica – uključujući talas napada iz 1996. godine u kome je ubijeno više od 50 civila. Navodno je studirao kod Jahje Ajaša, bombaša s nadimkom Inženjer, koga je Izrael ubio 1996. godine.
Deif je napredovao u činovima Kasam brigada, vojnog krila Hamasa, a izraelski zvaničnik je potvrdio da je bio uključen u stvaranje prvih rudimentarnih raketa. Hamasov arsenal sada se broji u desecima hiljada, a samo u subotu ispalili su 3.500.
Zvaničnik je istakao kako je Deif bio protivnik ideje da Hamas pristane da zaustavi borbe koje su se sporadično razbuktavale u zamenu za to da Izrael dopusti dodatna sredstva za blokirani pojas ili više radnih dozvola za stanovnike Gaze.
Iako je ovaj aranžman pomogao u upravljanju ciklusima nasilja, doveo je i do četiri rata, potom i do ovog trenutnog, a militanti su svaki od njih prikazali kao pobedu.
„Ova teroristička akcija zauvek je okončala ovu praksu. Sada neće biti primirja već samo odmazde“, uveren je izraelski zvaničnik.
BONUS VIDEO: Napad na Izrael