1
Ruski predsednik Vladimir Putin dao je intervju američkom novinaru Takeru Karlsonu koji je emitovan na njegovom sajtu u četvrtak u ponoć po srednjeevropskom vremenu. Povod za razgovor bilo je apsolutno neznanje stanovnika SAD, kako je rekao viši voditelj Foks njuza, o tome šta se dešava u Rusiji i Ukrajini.
Taker Karlson, blizak prijatelj Donalda Trampa, otišao je u Moskvu na prvi intervju koji je Putin dao zapadnom novinaru od početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022.
Karlsonova poseta, koja je poslednjih meseci više puta kritikovala američku podršku Ukrajini, bila je široko propraćena u ruskim državnim medijima.
„Većina Amerikanaca nije informisana, nemaju pojma šta se dešava u regionu, ovde u Rusiji ili 950 km dalje u Ukrajini. Trebalo bi da znaju, jer oni sami finansiraju veći deo rata“, rekao je Taker Karlson u video snimku objavljenom neposredno pred odlazak u Moskvu, u kome su detaljno navedeni razlozi koji su ga naveli da podnese zahtev za ovaj intervju.
Ruski mediji javljaju da je Karlson imao hrabrosti da razgovara sa Putinom kako bi se „čula ruska strana priče“, a sam Karlson je napao svoje zapadne kolege što su samo razgovarali sa Vladimirom Zelenskim i izbegavali Putina. Međutim, na ovo je reagovala Kristijan Amanpur, kao i velike kuće poput Bi-Bi-Sija, En-Bi-Sija i mnogih drugih zapadnih medija tvrdeći da su od početka rata u Ukrajini slali bezbroj zahteva za intervju sa Putinom, ali ih je Kremlj ignorisao ili je jednostavno rekao: „Ne !“.
A onda je tačno u ponoć u noći između četvrtka i petka, Karlson premijerno prikazao svoj intervju koji je trajao dva sata i sedam minuta sa ruskim predsednikom na svom sajtu i na platformi Iks.
Taker je rekao da je Putin pričao možda pola sata o istoriji Rusije, sve do osmog veka, pre nego što je izneo odbranu vojne akcije Rusije. Tvrdi da je nekoliko puta pokušao da ga prekine, ali bi se Putin uvek iznervirao kada bi ga prekinuli: „Na kraju sam ga pustio da priča koliko je hteo. I bio je iskren, svidelo se to vama ili ne“.
Putin kaže da je odlučio da preduzme akciju nakon što je ukrajinsko rukovodstvo „izjavilo da neće implementirati sporazume iz Minska“.
„Stalno smo pričali o tome. Obratili smo se rukovodstvu SAD i evropskih zemalja da odmah zaustave ovaj razvoj događaja, da sprovedu sporazume iz Minska… Mi nismo započeli ovaj rat 2022. Ovo je pokušaj da se on zaustavi“, istakao je Putin.
Putin je negirao da je Rusija odbila da razgovara, rekavši: „Spremni smo da pregovaramo“, ali i naveo da će biti „nemoguće poraziti moskovske trupe na bojnom polju“.
„Po mom mišljenju, to je nemoguće po definiciji. To se nikada neće dogoditi. Čini mi se da su to sada shvatili i oni koji su na vlasti na Zapadu“, naveo je Putin i dodao da će Zapad morati da „razmisli šta dalje“, ali da je Rusija spremna za dijalog.
Putin je izjavio da su SAD raznele gasovod Severni tok i dodao da je celom svetu jasno šta se dogodilo u tom slučaju.
PROČITAJTE JOŠ:
1
3
0
Na pitanje da li ima dokaze da iza eksplozija stoje NATO ili CIA, Putin je rekao da „neće ulaziti u detalje“, ali da treba „potražiti nekoga ko je zainteresovan“ i ko „ima sposobnosti“.
Putin je negirao da želi da se uključi u „ekspanzionističko ponašanje“ ili da će poslati ruske trupe u Poljsku. On kaže da će to učiniti samo ako Poljska napadne Rusiju, „jer nemamo interesa za Poljsku, Letoniju ili bilo koga drugog“.
„Ne. Još nismo postigli svoje ciljeve u Ukrajini jer je jedan od njih denacifikacija“, odgovara Vladimir Putin, signalizirajući da Rusija još nije spremna da odstupi u Ukrajini.
Putin izjavio je da je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nakon pobede na izborima za predsednika 2019. godine trebalo da Ukrajinu “povede ka miru“, ali da je onda, promenio odluku.
“Po mom mišljenju, on je pomislio kako ne treba da se sukobljava sa neonacistima i nacionalistima u Ukrajini, jer oni su agresivni i veoma aktivni. A Zapad koji predvodi SAD podržava one koji antagonizuju Rusiju, a to donosi sigurnost“, rekao je dodajući da je Zelenski zauzeo “poziciju moći“ uprkos obećanju narodu da će zaustaviti rat u Ukrajini.
Putin je rekao da se otac ukrajinskog predsednika borio u drugom svetskom ratu protiv nacista i fašista.
“Jednom sam mu i rekao, Volođa, šta to radiš, tvoj otac je bio vojnik na frontu u Drugom svetskom ratu. Zašto podržavaš neonaciste danas u Ukrajini, a tvoj otac se borio protiv fašizma?“, rekao je ruski predsednik.
To će se desiti pod uslovom da javnost u SAD razumeju da se svet menja i na to se naviknu, naveo je Putin. On je istakao da je sa pojedinim bivšim američkim predsednicima imao dobru komunikaciju.
„Imao sam dobre odnose sa Bušom mlađim, kojeg su svi gledali kao nekog seoskog momka, koji navodno ne razume mnogo, ali to nije tako. Nije bio gori od drugih političara, razumeo je šta radi. Takav odnos imao sam i sa Donaldom Trampom. Ne radi se o tome da li ćemo se kao ličnosti dopasti jedan drugome, već o tome da usklade stanovišta. Ako ideja dominacije po svaku cenu opstane u američkoj javnosti, ništa se neće promeniti“, naveo je Putin.
Upitan da oceni da li odluke u SAD donosi, kako je rekao Karlson, predsednik ili vladajuće elite, Putin je rekao da “ni sam ne može da zaključi“.
“Ne znam ko tačno donosi odluke u SAD. To je kompleksna zemlja as neobičnim izbornim sistemom. Svaka savezna država ima svoju legislativu. Imate dve dominantne partije, i kako to izlgeda kada se decentralizuje“, rekao je Putin.
Putin je naveo da je Rusija morala da stane u odbranu Srbije tokom ratova 1990-ih godina jer su Srbi, kako je rekao, poseban i narod blizak Rusima. On je dodao da su SAD su 1999. godine bombardovanjem Savezne Republike Jugoslavije prekršile međunarodno pravo.
„Time su SAD otvorile Pandorinu kutiju. Štaviše, šta je rečeno kada je Rusija protestovala i izrazila svoje negodovanje? Povelja UN i međunarodno pravo su zastareli. Sada se svi pozivaju na međunarodno pravo, ali su tada počeli da govore da je sve zastarelo“, rekao je Putin.
Međutim, Takerov intervju sa ruskim predsednikom nije naišao na odobravanje Evvropske unije koja bi mogla da mu uvede sankcije, objavio je Njuzvik, pozivajući se na izjave sadašnjih i bivših članova Evropskog parlamenta.
„Pošto je Putin ratni zločinac, a Evropska unije saonkcioniše sve koji mu pomažu u tome, čini se logičnim da Služba za spoljne poslove ispita i Karlsonov slučaj“, rekao je bivši belgijski premijer i evroparlamentarac Gi Verhofštat.
Poslednji američki novinar kojem je Putin dao intervju bio je dopisnik mreže NBC Kir Simons. Razgovor je obavljen u junu 2021.
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare