3
Ukrajina je znala da Rusija planira letnju ofanzivu, ali ne i odakle će ona početi. To je postalo jasno 10. maja, kada su ruske snage prodrle u granično područje u blizini Harkova, drugog po veličini grada u Ukrajini. Sada, situacija se drastično menja za obe zemlje, a sve ukazuje na to da su pred nama ključne nedelje kada je rat u Ukrajini u pitanju.
Rusi su zauzeli brojna sela na severoistočnoj granici Ukrajine i pokušavaju da napreduju, dok ukrajinske snage pokušavaju da ojačaju oslabljenu liniju fronta.
Ulaskom u Vovčansk i zauzimanjem velikih područja ukrajinske teritorije u regionu Harkova, ruske snage možda pokušavaju da stvore tampon zonu kako bi se odbranile od ukrajinskih prekograničnih napada.
Ali, pošto su videli relativno loše stanje odbrane Ukrajine, možda imaju daleko ambicioznije planove.
Ruski predsednik Vladimir Putin već neko vreme govori o uspostavljanju neke vrste „sanitarne zone“ koja bi štitila južnu oblast Belgoroda od dronova ili raketnog napada. Belgorod se takođe pokazao ranjivim na prekogranične upade dve ruske paravojne formacije sa sedištem u Ukrajini.
Rusija bi mogla da planira dalje prekogranično potiskivanje ka severnom gradu Sumi. Šef ukrajinskih špijuna Kirilo Budanov veruje da tamo čeka „mala grupa snaga“, spremna da deluje.
Sergej Šojgu, novi šef ruskog Saveta bezbednosti, rekao je samo da vojska napreduje u svim pravcima.
To bi moglo uključivati dublji prodor u Ukrajinu.
Američki Institut za proučavanje rata veruje da je glavni cilj stvaranje tampon zone.
Ali, ruske snage se takođe probijaju prema selu Lipci, tako da bi iznenadna okupacija drugog po veličini ukrajinskog grada mogla biti u planu Rusije.
Sa predratnim stanovništvom od 1,4 miliona, Harkov po ekonomskoj važnosti za Ukrajinu zaostaje samo za Kijevom i Dnjeprom. Previše je blizu granice da bi imao dovoljnu protivvazdušnu odbranu i više puta je bio pod smrtonosnim ruskim bombardovanjem balističkim projektilima i kliznim bombama.
Ako bi Rusija uspela da osvoji Harkov, ruski vojni analitičar Andrej Matvijak kaže da bi to bila „prekretnica“ u ratu i da bi teško pogodila industrijski potencijal Ukrajine.
Ukrajinski i zapadni komentatori su uvereni da Rusija nema resurse za to. Ako je bilo potrebno 80.000 ruskih vojnika da zauzmu razoreni istočni grad Avdejevku prošlog februara, mnogo veći grad poput Harkova bi zahtevao vojsku koju Rusija nema.
Vladimir Putin je rekao da „danas nema takvih planova“, da Rusija zauzme grad, iako nije uvek bio iskren o svojim ambicijama u Ukrajini.
Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je tokom posete Harkovu rekao da je situacija u regionu „generalno pod kontrolom“, iako je i dalje izuzetno teška.
„Strateška namera ruskih trupa je opkoljavanje Harkova kao regionalnog centra“, kaže Oleksandr Musijenko, šef Centra za vojno-političke studije u Kijevu.
Na taj način, ne samo da bi Rusi stvorili tampon zonu od 10-15 kilometara, kaže on, već bi Rusiji dali mogućnost da kasnije napadne Harkov.
Ukrajinski vojni bloger Jurij Butusov kaže da je napravljeno previše grešaka u odbrani granice i, sada kada su ruske snage videle kako je odbrana raspoređena, mogle bi da pokušaju da uspostave i tampon zonu i mostobran, kako bi krenule dublje u teritoriju Ukrajine.
U Kijevu veruju da ruske snage u Ukrajini sada broje više od pola miliona. Zbog toga je ukrajinska vojska nadjačana brojčano. Vladimir Putin sada izdvaja 8,7 odsto BDP-a za odbranu i bezbednost.
Iako je ukupna vojna snaga Ukrajine oko 800.000, Rusija ima veliku brojčanu prednost u glavnim borbenim zonama. Visoki ukrajinski general rekao je da je na mestima taj odnos čak 10 prema jedan.
Ukrajina je nedavno potpisala zakon kojim se starosna granica za mobilizaciju pomera na 25 godina.
POGLEDAJTE JOŠ:
Dok ruski lider teži ostvarenju rezultata na terenu, bilo je znakova da bi Kremlj mogao biti spreman da se vrati mirovnim pregovorima koji su prekinuti pre dve godine.
„Otvoreni smo za dijalog o Ukrajini, ali takvi pregovori moraju uzeti u obzir interese svih zemalja uključenih u sukob, uključujući i naše“, rekao je Vladimir Putin kineskoj državnoj novinskoj agenciji Sinhua.
Njegova izjava dolazi mesec dana pre mirovnog samita u Švajcarskoj, organizovanog na zahtev predsednika Zelenskog.
Rusija nije pozvana u Lucern 15-16. juna, ali Švajcarci kažu da će prisustvovati više od 50 zemalja, uključujući Ukrajinu, i da pokušavaju da uključe ruskog saveznika Kinu.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
