0
Na klimatskoj konferenciji COP 29 u Azerbejdžanu postignut je dogovor o značajnom povećanju klimatske pomoći siromašnijim državama. Do 2035. trebalo bi da se godišnje obezbedi najmanje 1,3 biliona američkih dolara (sada oko 1,25 biliona evra). Međutim, samo 300 milijardi dolara od tog iznosa će doći u obliku koji im je najpotrebniji.
Ova sredstva bi trebalo da pomognu zemljama u razvoju da finansiraju mere zaštite klime i prilagode se katastrofalnim posledicama globalnog zagrevanja, poput učestalijih suša, oluja i poplava.
Da bi se prikupilo 1,3 biliona (1,3 hiljada milijardi) dolara godišnje, dogovor predviđa da multilateralne razvojne banke značajno povećaju izdavanje kredita ili da siromašnim državama otpišu dugove. Javni i bankarski novac trebalo bi da pokrenu i velike privatne investicije, koje će se takođe računati kao finansiranje borbe protiv klimatskih promena. Pored toga, treba podsticati i druge zemlje donatore da učestvuju u ovom procesu, piše DW.
Međutim, kritičari ističu da je apel previše neodređen i da niko konkretno nije odgovoran za ostvarenje ovog globalnog cilja. Na primer, Nemačka, kao ni ostale države, ovim dogovorom nije obavezana da izdvoji određeni iznos sredstava.
Kompromis je postignut delimično zato što je ostalo nejasno kako će se tačno prikupiti bilionski iznosi, što će biti zadatak naredne klimatske konferencije u Brazilu.
Zemlje u razvoju će do 2035. godine primati najmanje 1,3 biliona dolara godišnje kako bi im se pomoglo u prelasku na ekonomiju sa niskim emisijama ugljenika i u suočavanju sa posledicama ekstremnih vremenskih uslova. Međutim, samo 300 milijardi dolara od tog iznosa će doći u obliku koji im je najpotrebniji – bespovratnih sredstava i kredita s niskim kamatama od razvijenih zemalja. Ostatak će morati da obezbede privatni investitori i razni novi potencijalni izvori finansiranja, poput mogućih taksi na fosilna goriva i čestih putnika avionom, koji još nisu dogovoreni, navodi Gardijan.
Mohamed Adov, direktor organizacije Power Shift Africa, izjavio je: „Ovaj (samit) je bio katastrofa za zemlje u razvoju. Ovo je izdaja i ljudi i planete od strane bogatih zemalja koje tvrde da ozbiljno shvataju klimatske promene. Bogate zemlje su obećale da će ‘mobilisati’ neka sredstva u budućnosti, umesto da ih obezbede sada. Ček je navodno poslat, ali životi i egzistencije u ugroženim zemljama gube se sada.“
Pročitajte još:
Prvobitni predlog azerbejdžanskog predsedništva konferencije predviđao je povećanje sredstava na 250 milijardi dolara godišnje, uz naglasak da industrijske zemlje „preuzmu vođstvo“. Ovaj predlog su zemlje u razvoju odbile kao nedovoljan. Pored iznosa, smetale su im i nejasne odredbe o tome ko bi bio donator.
Konferencija, koja je produžena za više od 30 sati, bila je na ivici neuspeha.
Neke od najsiromašnijih i najugroženijih zemalja sveta borile su se tokom dve nedelje teških pregovora na samitu UN-a Cop29 u glavnom gradu Azerbejdžana, Bakuu, za veći deo sredstava koji bi direktno dolazio iz razvijenih zemalja. Takođe su tražile da veći deo dostupnog finansiranja ide zemljama kojima je to najpotrebnije, umesto da se deli s većim ekonomijama u razvoju, poput Indije.
Dve grupe posebno ugroženih zemalja – Alijansa malih ostrvskih država i Najnerazvijenije zemlje – napustile su jedan sastanak u znak protesta u subotu popodne, ali su se kasnije vratile.
Pregovori su od početka imali visok ulog, jer su otvoreni samo nekoliko dana nakon što je Donald Tramp ponovo izabran za predsednika SAD. Tramp planira da povuče SAD iz Pariskog sporazuma kada preuzme dužnost u januaru, a verovatno će se protiviti pružanju bilo kakvog klimatskog finansiranja zemljama u razvoju.
Suočene s perspektivom ponovnog okupljanja naredne godine uz prisustvo administracije Donalda Trampa, mnoge zemlje su odlučile da bi neuspeh u postizanju novog finansijskog dogovora u Bakuu bio prevelik rizik.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
