6
Rezerve gasa u EU trenutno su na 71 odsto, što je za devet odsto manje od cilja koji je blok postavio ranije ovog leta. Brojne zemlje EU, uključujući Nemačku i Francusku, smislile su planove za uštedu energije.
Većina mera francuske vlade još uvek je u fazi nacrta i trebalo bi da budu predstavljene do kraja septembra. Ministarka Anjes Panije-Runaher već je nagovestila da vlada ima cilj da zabrani prodavnicama da ostavljaju vrata otvorena dok rade klima uređaji i grejanje. Takođe, namera je da se zabrani osvetljenje reklama u svim gradovima od 1.00 do 6.00 ujutro. Novi plan treba da smanji potrošnju energije u Francuskoj za 10 odsto upoređenju sa 2019. godinom, prenosi Politiko.
Španija je preuzela radikalniji pristup od drugih država EU. Ove nedelje je izdala dekret kojim preduzećima se nalaže da podese rad klima uređaja na 27 stepeni leti i grajanje na 19 stepeni tokom zime. Vlada je naložila prodavnicama da instaliraju automatske brave kako bi sprečile da vrata ostanu otvorena dok sistemi grejanja rade i da se postaraju da njihovi izlozi budu u mraku od 22 sata. Slične mere su na snazi i za javne zgrade. Mere su, za sada, fakultativne kada su domaćinstva u pitanju.
Uprkos tome što je jedan od najglasnijih zagovornika uštede energije, Berlin još uvek nema obavezujući plan za smanjenje potrošnje. Krajem jula, izdala je niz preporuka od kojih će neke postati pravno obavezujuće. Vlada je pozvala javne i poslovne zgrade da prestanu da greju prostorije u kojima ljudi ne provode vreme, kao što su hodnici i sale. Takođe je preporučeno da velike industrije sprovode mere uštede energije koje će se ekonomski isplatiti u roku od dve godine.
U nedostatku obavezujućih pravila, određen broj gradova i država u Nemačkoj je usvojio mere, na primer, gašenje ulične rasvete i postavljanje temperaturnih ograničenja u javnim zgradama. Glavni grad gasi reflektore koji osvetljavaju 200 istorijskih zgrada i spomenika, dok je Bavarska izdala sopstveni plan za uštedu energije u zgradama javne uprave. Nemačka je posebno zavisna o ruski gas koji čini oko trećinu njenog snabdevanja gasom.
Italija, za sada, nema jasan plan iako je u EU u vrhu zavisnosti od ruskog gasa. Italija je prošle godine uvezla oko 40 odsto gasa iz Rusije. Sa jedne strane, ministar za ekološku tranziciju Roberto Čingolani kaže da neće biti drakonskih mera, a sa druge strane, dok je vlada u Rimu u julu objavila da pravi plan za hitne uštede koji bi mogao da uključi ograničavanje grejanja na 19 stepeni zimi i hlađenja na 27 stepeni leti, isključivanje rasvete noću i rano zatvaranje prodavnica.
Varšava nema zvaničan nacionalni plan za uštedu energije. Premijer Mateuš Moravjecki u julu je apelovao na Poljake da se izoluju svoje domove uoči „teške“ grejne sezone. Rekao je da će zemlja izdvojiti dodatne milijarde za program čistog vazduha, pružajući subvencije vlasnicima kuća za bolju izolaciju i kupovinu čistih sistema grejanja. Poljska se oslanja na Rusiju za oko 40 odsto gasa, ali nedostatak uglja bi mogao teže da pogodi ovu zemlju.
PROČITAJTE JOŠ:
Ni Češka nema jasan plan. Prošlog meseca ministarstvo trgovine objavilo „priručnik za uštedu energije“ u kojem se, između ostalog, nalaze i saveti za zatvaranje prozora i gašenje svetla. Šuška se i da se spremaju neke izmene propisa, uključujući i skraćivanje grejne sezone.
Češka je skoro potpuno zavisna od gasa iz Rusije, pri čemu najveći deo odlazi u industriju, a jedna četvrtina se koristi za grejanje domaćinstava. Prosečna potrošnja gasa po stanovniku je oko 20 odsto veća od proseka EU. Prag je rekao da će povećati korišćenje uglja u hitnim slučajevima, dok zvaničnici traže od Holandije više tečnog prirodnog gasa (LNG) i ohrabruju prelazak na toplotne pumpe.
BONUS VIDEO: Tasić: Nemamo alternativu za gas, Rusija nam je trenutno jedini izvor
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Pratite nas na Google News
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
