0
Kina je, poučena iskustvom u epidemiji SARS koja je izbila 2002. godine, pripremila sistem osmišljen tako da alarmira nadležne organe ukoliko dođe do ponovnog širenja zarazne bolesti. Štaviše, sistem je bio spremna na vreme i trebalo je da bude brz, temeljan i zaštićen od manipulisanja podacima.
Zamisao je, takođe, načelno bila dobra – bolnice u kompjuter unose detalje o pacijentima i blagovremeno obaveštavaju nadležni resor u Pekingu u kojem se, između ostalog, nalaze i službenici obučeni da uoče epidemiju i pre nego što ona izbije.
Kineski sistem, ipak, nije upalio.
Kada su lekari u Vuhanu već počeli da rade sa klasterima pacijenata obolelih od misteriozne upale pluća u decembru protekle godine, trebalo je da sistem radi automatski. Ručno upravljanje podacima, međutim, omogućilo je bolnicama da podatke dostavljaju lokalnim organima i zvaničnicima koji su – vođeni političkom averzijom u Kini prema deljenju loših vesti – zaustavljali dalji protok podataka do Pekinga, piše Njujork tajms.
Peking je tako ostao u neznanju daleko duže nego što je smeo i u startu reagovao sa zakašnjenjem. Centralni organi za epidemiju su saznali od uzbunjivača koji su interne izveštaje objavili na internetu, umesto kroz toliko hvaljeni sistem.
A i kada se Peking uključio u problematiku, lokalni zvaničnici su ustanovili veoma uske kriterijume i tako izostavili informacije koje su mogle da otkriju više o načinu na koji se virus širi među ljudima.
Bolnicama je naređeno da kao zaražene zavode samo pacijente direktno povezane sa mestom izbijanja epidemije – pijacom u Vuhanu – a lekari su, da bi potvrdili slučajeve, prvo morali da za to dobiju birokratsku dozvolu.
Diskurs se u međuvremenu promenio. Kina se sada slavi kao zemlja koja je prva obuzdala i savladala epidemiju, kao dobrotvor i humanitarna sila, a činjenica da je u startu reagovala sa zakašnjenjem i da je mogla da širenje virusa zaustavi pre nego što je dostiglo razmere pandemije sada je u zapećku.
Da je agresivno reagovala samo nedelju dana ranije, broj zaraženih bio bi manji za dve trećine, pokazala su istraživanja, a da je preduzela restriktivne mere tri nedelje ranije, sprečilo bi se oboljevanje čak 95 odsto kasnije zaraženih.
Ai Fen, jedna od lekara iz Centralne bolnice u Vuhanu koji su još u decembru pokušali da upozore na potencijalnu epidemiju, u intervjuu za jedan kineski magazin rekla je da se i sama pitala kako bi se stvari odvijale da je reagovala drugačije, da nije dopustila da je ućutkaju.
„Žalim što tad nisam vikala na sav glas“, rekla je Fen.
Centralno rukovodstvo Kine krivicu je svalilo na lokalnu birokratiju i delegiralo joj čak i optužbe za cenzuru lekara koji su upozoravali na virus. Borba sa cenzurom na samom početku je odigrala važnu ulogu – kineski novinari dali su sve od sebe da izlože probleme koji se gomilaju, ali su cenzori brzo zatvorili i taj mali prozor nekakve transparentnosti.
Pročitaj i:
Kineska vlada obećala je da će, sada kada su identifikovane njegove slabe tačke, popraviti i unaprediti sistem nadzora, ali isto je obećala i posle SARS-a.
U istraživanju 12 medicinskih eskperata sa Univerziteta Jiao Tong u Šangaju zaključuje se da su propusti u prvim nedeljama izbijanja epidemije „u značajnoj meri umanjili opreznost javnosti i medicinskih radnika, kao i njihove svesti o neophodnosti zaštite, što je otežalo zaustavljanje epidemije“.
Kineske vlasti, na čelu sa kineskim Centrom za kontrolu i prevenciju bolesti, prošle godine su izrazile uverenost da Kina više nikada neće pretrpeti krizu kakvu je izazvao SARS. To nije bila prazna priča u smislu da sistem kojim su se hvalili jeste pomogao zemlji da se izbori sa potencijalno smrtonosnim virusom H7N9 2013. godine, ali očigledno, uprkos svim obukama kako prepoznati i zavesti u sistem „pneumoniju nepoznatog porekla“, lekari u Vuhani ni sami nisu bili sigurni kako da identifikuju zvanično dijagnoze pacijenata koji su počeli da pristižu s tegobama.
Lokalne administracije iz sektora zdravstvene zaštite jednostavno su odlučile da svakako ne koriste sistem prijavljivanja takvih slučajeva. Jedan kineski virolog istakao je da su vuhanske vlasti verovatno mislile da će epidemija biti kratkog daha i ostati na lokalnom nivou.
Samo zahvaljujući uzbunjivačima i procurelim dokumentima su vesti o širenju koronavirusa dospele do centralne vlasti čak i tako kasno, a kad su eskperti iz Pekinga stigli da izvide situaciju, rekli su da to nije ništa drugačije od sezonskog gripa.
Do trenutka kada je u Vuhanu proglašen karantin, kada je svima postala jasno da Covid-19 nije obična influenca, od koronavirusa preminulo je 26 osoba, a njime se zarazilo više od 800 ljudi. U svetu je danas zaraženo više od 870.000, a preminulo više od 43.000 ljudi.
