2
Početkom 2010-ih godina postojao je jak sentiment među ekonomistima da će Kina pre ili kasnije postati najmoćnija ekonomija sveta. Sa svojim godišnjim stopama rasta BDP-a od okvirno 10% ili blizu ulivala je poverenje investitora i međunarodnih finansijskih institucija. Danas, kineska ekonomija, koja je decenijama unazad delovala kao nezaustavljiva sila, danas se suočava sa ozbiljnim izazovima koji prete njenom globalnom uticaju. Iako se Kina godinama uspešno oslanjala na ogromne infrastrukturne projekte i rast orijentisan na izvozne grane, deluje da model nailazi na prva ozbiljna ograničenja.
Piše: Petar Donić iz Novog Trećeg puta
Jedan od glavnih pokazatelja krize su značajno niže stope rasta i dramatičan porast nezaposlenosti među mladima, naročito u starosnoj grupi od 16 do 24 godine. Nezaposlenost u ovoj demografskoj grupi više se nego udvostručila od 2019. godine do danas, dostigavši udeo od preko 20%, što ukazuje na dublje probleme u kineskoj privredi. U međuvremenu, komunistička vlada je prestala da objavljuje podatke o nezaposlenosti, što dodatno pojačava zabrinutost kod dela investitora o realnom stanju.
Pored problema sa nezaposlenošću mladih, kineski finansijski i građevinski sektori se takođe suočavaju sa velikim poteškoćama. Kinesko tržište akcija izgubilo je oko 40% svoje vrednosti od 2021. godine, što je ozbiljan udarac za kineski finansijski sektor. Istovremeno, prodaja zemljišta, koja je dugo bila ključni pokretač ekonomije i izvor prihoda lokalnih vlasti, pala je na najniži nivo u ovom veku. Očajni kineski građevinski investitori počeli su da nude i neobične popuste i pogodnosti, pa čak i zlatne poluge u vrednosti od 70.000 dolara, sve kako bi privukli kupce. Ova slabost tržišta nekretnina je poseban problem u zemlji gde je ulaganje u nekretnine decenijama smatrano najpouzdanijom investicijom za građane srednje klase. Svemu tome ide u prilog činjenica da je najveća kineska kompanija za izgradnju i prodaju nekretnina Evergrande bankrotirala preko četiri puta u prethodne dve godine. Svaki put, kineska država je pokrila dugove gubitaša, ali to se pokazuje kao tek lečenje posledica, a ne uzroka.
Jedan od razloga krize u sektoru građevine jeste postepeno opadanje efektivnosti infrastrukturnih investicija. Tokom decenija, kineska ekonomija se oslanjala na ogromne građevinske projekte kao što su putevi, mostovi, aerodromi, železnice i stadioni, kako bi podstakla privredni rast. Međutim, kako je kineska ekonomija postajala sve razvijenija, povrat na ove investicije drastično je opao. Pre dvadeset godina, svaki dolar uložen u građevinske projekte donosio je četiri dolara povrata, dok danas svaki dolar građevinskih radova donosi samo jedan dolar povrata. Ovaj podatak ukazuje da su investicije u infrastrukturu sve manje izvor rasta za Kinu, a država je značajan deo podsticaja kao odgovor na ovo pitanje preusmerila u smeru industriju.
Osim stagnacije građevinskog sektora i infrastrukturnih projekata novi rizik za kinesku privredu je i kontinuirana deflacija. Ovaj fenomen koji predstavlja kontinuirano opadanje cena, dovodi do smanjenja potražnje u privredi jer potrošači očekuju da će cene dalje padati, te odlažu kupovinu i sve više štede. Manja potražnja smanjuje prihode kompanija i stvara zasićenje domaćeg tržišta, što dovodi na kraju do otpuštanja radnika i smanjenja plata. Zatvoren krug deflacije dovodi do gubitka poverenja potrošača i stvara ozbiljne prepreke za jednu ekonomiju, posebno u trenutku kada bi povećanje potrošnje moglo biti jedini preostali izvor rasta. Umesto povećanja potrošnje, koja bi mogla ubrzati ekonomski oporavak, Kina ulazi u deflatornu spiralu gde niže cene usporavaju ekonomski rast i dodatno umanjuju investicije u proizvodne kapacitete. Ova država dosta nade polaže u izvoz i globalnu konkurentnost, te je reakcija značajnog broja ekonomija podizanje carina.
Ukoliko se čak aktuelni deflatorni pritisak interpretira kao privremen, najveći dugoročni rizik za kinesku privredu predstavlja demografija. Kineska populacija se 2022. godine po prvi put smanjila, što predstavlja najvažniju pretnju za budući rast. Sa jako niskom stopom fertiliteta koja iznosi samo 1,09 dece po ženi, u ekonomskom smislu Kina ne samo da gubi radnu snagu, već i potencijalne buduće potrošače. Ovaj trend može oslabiti kinesku ekonomiju u narednim decenijama, gde se očekuje da će radna snaga u Kini opadati za oko 1% godišnje do 2030. godine. Uz smanjenu radnu snagu, sve je manje mogućnosti za rast potrošnje i dugoročni rast BDP-a, što dodatno otežava izlazak iz trenutne ekonomske krize.
Pročitajte još:
2
3
4
Ovakvi demografski podaci ne bi bili problematični u tolikoj meri za Kinu ukoliko bi kinesko tržište bilo u stanju da privuče veći udeo strane radne snage i na taj način nadomesti manjak. Međutim, to u ovom trenutku nije slučaj. U poređenju sa veličinom svoje ekonomije, Kina ima vrlo nisku stopu imigracije visokokvalifikovanih radnika, što je u suprotnosti sa njihovim rivalom, Sjedinjenim Američkim Državama, koje su i dalje lider u privlačenju stranih talenata. Dok SAD ostaju primamljiva destinacija za talentovane radnike iz celog sveta, Kina se suočava sa poteškoćama u privlačenju stranaca zbog strogih imigracionih pravila, jezičkih barijera i kulturnih razlika. Ovaj manjak stranog talenta dodatno otežava Kini da razvije i globalizuje inovativne sektore, kao što su visoka tehnologija i istraživanje. Dok Kina ulaže u domaći obrazovni sistem, odsustvo internacionalne razmene talenata može ozbiljno ograničiti njen dugoročni tehnološki napredak, kao i globalnu ulogu.
Zaključak je jasan, Kina se nalazi u kritičnoj fazi gde dosadašnji model ekonomskog rasta više nije održiv. Ogromne investicije u infrastrukturu, bez odgovarajuće domaće potrošnje, demografski pad, deflacija i nedostatak privlačenja međunarodnog talenta ukazuju na dublje strukturne probleme sistema. Ukoliko ne preduzme ozbiljne reforme i ne nađe zamenu za model rasta koji je očigledno prevaziđen, kineska ekonomija rizikuje da ostane zarobljena u stagnaciji sa trenutnim istorijski niskim stopama rasta, što bi moglo ozbiljno ugroziti njen položaj na globalnoj sceni i baciti senku na celokupan ekonomski napor u prethodnih 30 godina.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare