1
Dok su Sjedinjene Američke Države napravile potpuni zaokret od klimatskih mera, a Evropska unija je prinuđena da se vojno angažuje, mnogi se pitaju: da li će borba protiv emisija gasova sa efektom staklene bašte — odgovornih za globalno zagrevanje — stati? Kratak odgovor je: neće. I to zahvaljujući zemlji koja je do juče bila glavni klimatski problem — Kina. Ona danas velikim koracima ide napred i ostavlja iza sebe i Ameriku i Evropu.
Kina, koja je trenutno odgovorna za nešto manje od 30% svetskih emisija, beleži pad emisija gasova sa efektom staklene bašte u poslednjih godinu dana. Ovaj preokret predstavlja prelomni trenutak koji menja pravila igre.
Ono što je još značajnije — Kina je smanjila emisije uprkos povećanoj potrošnji energije. Raniji padovi bili su rezultat spoljnih faktora, poput pandemije, ali sada ekonomija raste, troši se više energije — a emisije padaju.
To je trenutak za slavlje jer se do skoro tvrdilo da je kineski razvoj nemoguć bez fosilnih goriva.
Lauri Milivirta iz Centra za istraživanje energije i čistog vazduha za BBC kaže: „Svetske emisije bi se stabilizovale još pre deset godina da nije bilo Kine.“
Sada, istraživanje pokazuje da su emisije u Kini pale za 1,6% u odnosu na isti period prethodne godine.
Kina sad ostvaruje uspehe u borbi zahvaljujući ogromnim ulaganjima u vetroelektrane i solarne panele.
Uprkos tvrdnjama Donalda Trampa da „vetar ne funkcioniše“ i da „nikada nije video vetroelektranu u Kini“, stvarnost je drugačija. Kina gradi 68 termoelektrana na ugalj, ali istovremeno ubrzano razvija zelenu energiju i proizvodi oko 95% vetroturbina u svetu.
Milivirta navodi da je više od polovine ukupnih kapaciteta vetro i solarnih elektrana instalirano u poslednjih nekoliko godina.
Pročitajte još:
Kina ne samo da koristi obnovljive izvore — ona ih i proizvodi. Kineske kompanije danas kontrolišu 60 do 80% svetske proizvodnje opreme za vetro i solarne elektrane.
Međutim, brza ekspanzija ima i tamnu stranu: trka za mineralima koji su neophodni za ovu tehnologiju dovela je do kršenja ljudskih prava i uništavanja životne sredine, upozorava Centar za poslovne i ljudske resurse.
Iako obnovljivi izvori u Kini još nisu dominantni (u Velikoj Britaniji 46,3% energije dolazi iz obnovljivih izvora, u SAD nešto više od 20%), brzina razvoja i primena u velikim razmerama stavljaju Kinu u vodeću poziciju.
Neki stručnjaci upozoravaju da sadašnji pad emisija možda nije dugoročno održiv, ali drugi, poput Kristofa Nedopila Vanga iz Grifit Azijskog instituta u Australiji, veruju suprotno:
„Zbog globalnih sukoba i nesigurnosti, Kina bi mogla dodatno ubrzati prelazak na obnovljive izvore kako bi postala energetski nezavisna.“
Kina je i dalje najveći svetski uvoznik fosilnih goriva, ali čak ni njene ogromne rezerve ne zadovoljavaju potrebe. Zato bi energetska nezavisnost kroz obnovljive izvore mogla postati i pitanje bezbednosti.
Iako još nije ispunila obaveze iz Pariskog sporazuma (do 2030. planira da smanji intenzitet ugljen-dioksida za više od 65% u odnosu na 2005), tempo transformacije pokazuje da je Kina ozbiljan kandidat za klimatskog lidera sveta.
Do kraja 2024. postignuto je tek 7,9% smanjenja, ali stručnjaci veruju da cilj još uvek može biti dostignut, ako se tempo zadrži.
Dr. Nedopil Vang zaključuje: „Kina bi uskoro mogla preteći SAD, koje su se vratile uglju kao da je 19. vek. To je ogromna promena u odnosu na pre 10 godina, kada je Kina tvrdila da kao zemlja u razvoju ne može smanjivati emisije bez štete po ekonomiju.“
Predsednik Kine Si Đinping nedavno je izjavio: „Čista voda i zelene planine vredne su kao zlato i srebro“. Poručio je svetskim liderima: „Umesto da pričamo, moramo delovati i ciljeve pretvoriti u konkretne rezultate.“
