0
Kina od početka godine nije finansirala nijedan novi projekt u Rusiji, Šri Lanki i Egiptu kroz svoju globalnu inicijativu "Pojas i put" (Belt and Road Initiative). Ovo je doprinelo značajnom smanjenju novca koji se priliva u kasu Kremlja, zbog čega su tamošnji zvaničnici zabrinuti.
Kina već mesecima nije uložila novac u Rusiju, što je neobično obzirom na raniji dogovor lidera ove dve zemlje – Vladimira Putina i Si Đinpinga.
Naime, u junu ove godine, predsednici dve države potpisali su sporazum o proširenju saradnje.
„Dogovoreno je proširenje saradnje u energetici, finansijama, industriji, transportu i drugim sferama, uzimajući u obzir globalnu ekonomsku situaciju koja se zakomplikovala zbog nelegitimne politike sankcija Zapada“, naveo je tada Kremlj u saopštenju.
Putin i Si su tada zaključili da su odnosi Rusije i Kine na istorijskom nivou, što, prema rečima prvog čoveka Kremlja, ništa neće uspeti da poljulja.
Međutim, situacija je sada drugačija. Iz zasad nepoznatog razloga, investicije u Rusiji su prestale. Ovo predstavlja veliki problem za državnu kasu, obzirom na sankcije koje su Evropska unija, Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države uvele Rusiji, čime su sa tom zemljom prekinuti svi trgovinski odnosi.
Kremlj se tada oslonio na partnere sa istoka, najpre na Kinu, računajući da će tako nadomestiti nedostatak u kasi.
Kineski naftni gigant odustaje od Rusije
Kineska državna kompanija Sinopek obustavila je pregovore o velikoj pethohemijskoj investiciji u Rusiji i ulaganja marketinški poduhvat s gasom.
Odluka najvećeg azijskog prerađivača nafte da zaustavi potencijalno ulaganje od pola milijarde dolara u jedanu gasno-hemijsku fabriku i u poduhvat za plasiranje ruskog gasa u Kinu naglašava rizike, čak i za najvažnijeg diplomatskog partnera Rusije, od neočekivano teških sankcija koje sprovodi Zapad.
Zvanični Peking se više puta izjasnio protiv sankcija, insistirajući na očuvanju normalne ekonomske i trgovinske razmene sa Rusijom, i odbio je da osudi akcije Moskve u Ukrajini ili da ih nazove „invazijom“.
Ali iza kulisa, vlada je oprezna da kineske kompanije ne prekrše sankcije i vrši pritisak na njih da pažljivo pristupaju investicijama u Rusiji, koja je drugi najveći kineski dobavljač nafte i treći najveći dobavljač gasa.
Otkako je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, tri kineska državna energetska giganta – Sinopek, Čajna nešenel petroleum korporacija (CNPC) i Čajna nešenel ofšor ojl korporacija (CNOOC), obustavile su investicije zbog uticaja sankcija.
POGLEDAJTE JOŠ:
„Pojas i put“ nazaduje
Kada je reč o samoj inicijativi „Pojas i put“, u prvih šest meseci od početka godine ostvarene su investicije u vrednosti od 28,4 milijarde dolara kroz finansiranja i globalna ulaganja. Ovo pedstavlja pad u odnosu na isti period prošle godine, kada je u okviru inicijative bilo investicija u vrednosti od 29,4 milijarde dolara.
Projekt je počeo da gubi na snazi nakon što je Kina ojačala kontrolu kapitala kako bi zaustavila pad sopstvene valute, a sve veći broj inostranih projekata zapao u probleme. Pandemija virusa korona je pogoršala te probleme, a zemlje u Aziji i Africi posebno se bore s otplatom kredita.
Oko 11.8 milijardi dolara kineske inicijative u prvoj polovini godine otišlo je na ulaganja, a 16.5 milijardi dolara otišlo je na građevinske ugovore delimično finansirane kineskim zajmovima. Time je ukupan finansijski angažman Kine od pokretanja inicijative 2013. godine porastao na 931 milijardu dolara.
Energija i gas i dalje su u kineskom fokusu kad je reč o infrastrukturi i zauzimaju 73 posto ukupne potrošnje u prvih šest meseci ove godine, u odnosu na 63 odsto pre godinu dana. Najveći deo sredstava – oko trećine, otišao je na Bliski istok.
BONUS VIDEO Vladimir Putin se uporedio sa Petrom Velikim
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
