26
Nakon što je šef NASA Bil Nelson optužio Peking da "nije ispunio odgovarajuće standarde" i da "nije odgovorno i transparentno delovao u svemiru" oglasila se i Kina. U oštrom obraćanju portparolka kineskog ministarstva spoljnih poslova Hua Čunjing optužila je američke medije da imaju "dvostruke standarde" i da su izazvali histeriju oko potencijalne štete izazvane ponovnim ulaskom kineske rakete "Long Marš 5B" u Zemljinu atmosferu tokom vikenda.
PROČITAJTE JOŠ:
Čunjing je navela da je Peking nezadovoljan dvostrukim standardima u izveštavanju o istraživanju svemira i podsetila na „romantično medijsko izveštavanje o raketi ‘SpaceX’ koja je u martu pala na jednu farmu.
„Neki američki mediji i neki ljudi očigledno imaju dvostruke standarde po ovom pitanju. Svi se možemo prisetiti da su, u martu ove godine, kada je raketa u SAD pala na farmu, američki mediji koristili romantične reči poput ‘zvezde padalice koje osvetljavaju noćno nebo’ i ‘blistav svetlosni šou’, izjavila je portparolka.
Kineska raketa, čiji su ostaci u nedelju pali u Indijski okean u blitini Maldiva izazvala je veliku pažnju američkih medija. U svojoj analizi CNN piše da su kretanje rakete i potencijalno mesto pada pomno pratile i svemirske agencije i stručnjaci, dok je zvanična Kina i državna svemirska agencija danima ćutale. Kako navodi američki medij, razlog je to što je Kina bila na meti kritika jer je dozvolila da tako veliki delovi rakete padnu na Zemlju u slobodnom padu, što predstavlja rizik za mnoge zemlje.
Konačno u nedelju Peking je prekinuo tišinu, potvrđujući da su ostaci rakete pali u Indijski okean u blizini Maldiva nakon što su delovi rakete sagoreli u atmosferi. Za mnoge koji su se pratili povratak rakete, ove vesti su donele veliko olakšanje. U kineskim državnim medijima tvrdilo se da je ova intenzivna svetska pažnja samo napor Zapada da diskredituje kineski svemirski program i osujete njegov napredak, navodi CNN.
„Njihova prevara i klevete bile su uzaludne“, navodi državni list Global tajms, optužujući američke naunike i NASA-u da deluju protiv svoje savesti i da su „antiintelektualni“.
„Ovi ljudi su ljubomorni na brzi napredak Kine u svemirskoj tehnologiji. Neki od njih čak pokušavaju poremete buduća lansiranja za izgradnju kineske svemirske stanice“, navodi list.
Iako Peking već dugo optužuje zapadne zemlje i medije da za Kinu imaju druge standarde, kineski zvaničnici takođe rutinski imaju nacionalistički odgovor za svaku kritiku, označavajući to namernim pokušajem da „klevatanja Kine“. Takva žestoka odbrana posebno je očigledna kada je u pitanju kineski svemirski program, važna tačka nacionalnog ponosa i izvor prestiža vladajuće komunističke partije.
Kina je kasnila sa istraživanjem svemira, lansirajući svoj prvi satelit tek 1970. godine, odnosno 13 godina nakon SSSR-a i 12 godina nakon SAD. Ali poslednjih decenija postala je vodeća u svemirskoj trci – bila je prva čiji je satelit sleteo na udaljenu stranu Meseca 2019. godine, a prošle godine se uspešno vratio sa mesečeve stene.
Od 1999. godine SAD su uvele kontrolu izvoza satelitske tehnologije u Kinu. Godine 2011. Kongres je doneo zakon koji je nametnuo ograničenja NASA-inom angažovanju sa Kinom. Shodno tome, kineskim astronautima je zabranjeno korišćenje Međunarodne svermiske stranice – jedine svemirske stanice u orbiti koja je nastala u saradnji SAD, Rusije, Evrope, Japana i Kanade.
Kina je zato odlučila da izgradi svoju svemirsku stanicu Tiangong (što znači na kineskom – nebeska palata). Prošlog meseca su uspešno lansirali svoj prvi model rakete koja je privukla svetsku pažnju i pretrpela brojne kritike.
Optužujući Zapad za njihovu „klevetničku kampanju“ kineski državni mediji i svemirski stručnjaci propustili su da objasne zašto je ova raketa izazvala anksioznost među svetskim naučnicima. Rakete obično imaju uređaje koji im omogućavaju kontrolisani povratak i ciljaju na okean. Ili su ostavljeni u takozvanim „grobljima“ orbita koje ih decenijama i vekovima drže u svemiru. Kineska raketa čija je težina oko 20 tona, najveći je svemirski objekat koji se nekontrolisano vratio na Zemlju u skoro tri decenije – i veliko je odstupanje od prakse drugih svemirskih agencija.
Postoje i zabrinjavajući presedani za ono što se dešava u takvim incidentima.
Američka svemirska stanica Skilab raspala se iznad Indijskog okeana i rasula ostatke po zapadnoj Australiji kada se vratila na Zemlju 1979. godine. U novije vreme, komad otpada sa rakete Spejs Iks Falkon 9 sleteo je na farmu u državi Vašington, nakon što se druga faza rakete raspala pri ponovno ulasku.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
