2
Severna Koreja je poslala 10.000 vojnika u Rusiju kako bi pojačala ruske ratne napore protiv Ukrajine, saznaje zapadni diplomata upoznat sa situacijom, a prenosi Kijev Indipendent 15. oktobra. Ovaj potez dolazi u trenutku kada su zabrinutosti zbog sve dubljih vojnih veza između Moskve i Pjongjanga značajno porasle.
Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski upozorio je 13. oktobra da će ruski planovi za podršku invaziji na Ukrajinu ove jeseni biti i i „stvarno uključivanje Severne Koreje u rat“, naglašavajući da je došlo do tačke gde Severna Koreja više ne pruža samo oružje, već i svoje ljude i vojnu snagu. Prema njegovim rečima, Severna Koreja sada šalje svoje vojnike na ukrajinsko ratište zajedno sa vojnom opremom kako bi pomogla ruskim okupacionim snagama.
PROČITAJTE JOŠ:
Uprkos ovoj dramatičnoj eskalaciji, nije sasvim jasno koje vrste vojnika Severna Koreja šalje, niti kakve će konkretne uloge oni imati. Diplomata koji je govorio za pomenuti medij nije precizirao da li su u pitanju regularne trupe ili specijalne jedinice. Ukrajinsko Ministarstvo spoljnih poslova nije odgovorilo na upit o ovome, dok je vojna obaveštajna služba Ukrajine (HUR) odbila da komentariše slučaj.
Ovaj potez izazvao je brojne reakcije među stručnjacima i zapadnim diplomatama, koji upozoravaju da su produbljene vojne veze između Moskve i Pjongjanga jasan znak da Rusiji sve više ponestaju resursi neophodni za nastavak skupog rata u Ukrajini. Džon Forman, bivši vojni ataše Velike Britanije u Moskvi od 2019. do 2022. godine, izjavio je za Kijev Indipendent da je ovo „jasan pokazatelj koliko je ruska vojska oslabila u poslednje dve i po godine“, jer je primorana da traži pomoć čak i od Severne Koreje, jedne od najizolovanijih zemalja na svetu.
Ranije ove godine, Putin i Kim Džong Un potpisali su sporazum o strateškoj vojnoj saradnji tokom Putinove posete Pjongjangu. Ovaj sporazum uključuje odredbu o međusobnoj vojnoj pomoći u slučaju napada na jednu od dve zemlje. Putin je 14. oktobra podneo predlog za ratifikaciju ovog sporazuma ruskoj Državnoj dumi (donji dom parlamenta Ruske Federacije), čime bi Rusija i formalno prihvatila obavezu vojne pomoći Severnoj Koreji u slučaju rata, i obrnuto.
Kao deo ovog saveza, Severna Koreja je najavila da će inženjerska jedinica njenih vojnih snaga biti raspoređena u Donjecku oblast u Ukrajini, gde će pružati podršku ruskim snagama. Međutim, do sada nisu dostupni nikakvi snimci ili fotografije koji bi potvrdili da su ove jedinice zaista stigle na ukrajinsko ratište. Pored toga, pojavili su se i izveštaji da su severnokorejski oficiri ubijeni tokom ukrajinskog raketnog udara na ruski okupirane teritorije, ali ove informacije još uvek nisu nezavisno potvrđene.
Prema podacima ukrajinskih i američkih zvaničnika, Severna Koreja već duže vreme snabdeva Rusiju balističkim raketama i velikim količinama artiljerijskih granata, naročito od jeseni 2023. godine. Ova vojna pomoć je od velikog značaja za Rusiju, budući da se njeni resursi sve više troše u ratu koji traje od februara 2022. godine, a broj ljudskih gubitaka i trošenje vojne opreme postaju sve izraženiji problemi.
Kako izveštava Kijev Indipendent, Severna Koreja ima četvrtu najveću vojsku na svetu, sa 1,28 miliona aktivnih pripadnika i dodatnih 600.000 rezervista. Ova zemlja troši čak 36,32% svog bruto domaćeg proizvoda na odbranu, što je jedan od najviših procenata na globalnom nivou. Severnokorejsko društvo je snažno militarizovano, a vojna služba je obavezna za sve građane — muškarci moraju da služe 10 godina, dok žene služe osam godina. Ustav Severne Koreje jasno navodi da je nacionalna odbrana „najviša dužnost i čast svakog građanina“.
Pored ogromnog broja vojnika, Severna Koreja poseduje i moćan arsenal koji izaziva zabrinutost u međunarodnoj zajednici. Smatra se da ova zemlja raspolaže sa dovoljno fisijskog materijala za proizvodnju između 40 i 50 nuklearnih bojevih glava, a od 2006. godine izvršila je šest nuklearnih testova. Njene interkontinentalne balističke rakete (ICBM) imaju domet dovoljan da dosegnu teritoriju Sjedinjenih Američkih Država, a široko se veruje da Severna Koreja ima i program za proizvodnju hemijskog oružja. Najpoznatiji slučaj upotrebe hemijskog oružja desio se 2017. godine, kada je polubrat Kim Džong Una, Kim Džong Nam, ubijen nervnim agensom VX, u napadu za koji se veruje da je bio naređen iz Pjongjanga.
Međutim, stručnjaci ne veruju da će Severna Koreja koristiti svoje najmoćnije oružje u ratu u Ukrajini. Umesto toga, prema rečima Kristofa Bluta, profesora međunarodnih odnosa i bezbednosti na Univerzitetu Bredford, Severna Koreja može Rusiji ponuditi „topovsko meso“ i velike količine municije iz 1950-ih godina, koje su već u velikoj meri korišćene na ukrajinskom frontu. Prema izveštajima, polovinu svih artiljerijskih granata koje Rusija koristi u Ukrajini snabdeva Severna Koreja.
Iako je učešće severnokorejskih vojnika još uvek relativno ograničeno, neki stručnjaci smatraju da bi ovo mogao biti samo prvi korak. Dženi Meters, viši predavač međunarodne politike na Univerzitetu Aberistvit, izjavila je da bi ovo moglo biti „testiranje terena“, kako bi se videlo da li Rusija može da integriše severnokorejske trupe, savlada jezičke i logističke prepreke, i eventualno poveća broj vojnika koje bi Pjongjang poslao u budućnosti.
Severna Koreja, već izolovana na međunarodnoj sceni, ima malo toga da izgubi ulaskom u rat na strani Rusije, ali mnogo toga da dobije. Pre svega, Rusija je članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, i često koristi svoje pravo veta kako bi blokirala rezolucije koje se odnose na kršenja ljudskih prava i programe oružja za masovno uništenje Severne Koreje. Osim toga, u zamenu za municiju koju je već isporučila, Severna Koreja dobija naprednu vojnu tehnologiju od Rusije, uključujući tehnologiju za lansiranje špijunskih satelita, kao i tenkove i avione. Blute naglašava da bi slanje vojnika moglo dodatno ojačati pregovaračku poziciju Pjongjanga u dobijanju još naprednije vojne tehnologije, naročito u oblasti vođenja raketa.
Dok SAD i njihovi zapadni saveznici izražavaju zabrinutost zbog prisustva severnokorejskih trupa u Ukrajini, stručnjaci smatraju da ovih 10.000 vojnika verovatno neće značajno promeniti tok rata. Prema procenama ukrajinskog Generalštaba, Rusija svakodnevno gubi više od 1.000 vojnika, što znači da bi severnokorejski vojnici popunili gubitke za samo nedelju dana. Ipak, postoji mogućnost da će Rusija zatražiti dodatno ljudstvo iz Severne Koreje ukoliko ovaj početni kontingent bude uspešan.
Dok se svet suočava sa novim fazama sukoba u Ukrajini, postaje jasno da će produbljivanje odnosa između Rusije i Severne Koreje igrati sve značajniju ulogu na globalnoj političkoj sceni, a ovaj savez bi mogao imati dugoročne posledice ne samo po rat u Ukrajini, već i po širu geopolitičku ravnotežu moći u svetu.
BONUS VIDEO: Susret Kim Džong Una i Vladimira Putina u Rusiji
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
