0
Republikanski kongresmen Kevin Makarti ni iz 13. pokušaja nije uspeo da sakupi dovoljan broj glasova kongresmena iz sopstvene stranke da bi postao predsednik Predstavničkog doma Kongresa SAD, iako se grupica ultrakonzervativaca koja je glasala protiv njega u međuvremenu osula i sada broji šest pripadnika, javljaju svetski mediji.
Republikanci su na poslednjim međuizborima za Kongres u novembru prošle godine dobili tesnu većinu od četiri poslanička mesta u odnosu na demokrate, koji su prešli u manjinu.
Makarti, dotle vođa republikanske manjine, dobio je ambiciju da postane novi predsednik Predstavničkog doma, ali mu je za to potrebno 218 glasova, što on ni iz 13. glasanja ne može da dobije jer grupica kongresmena, mahom iz ultrakonzervativnog poslaničkog kluba Sloboda, uporno ističe druge kandidate i glasa za njih. Za to vreme, Demokratska partija SAD disciplinovano glasa samo za svog kandidata Hakima Džefrisa.
Kongresmeni u Predstavničkom domu ne mogu da polože zakletve niti da donose i menjaju zakone dok ne izaberu predsednika.
Ovakva situacija se poslednji put dogodila pre ravno 100 godina, kada je bilo potrebno devet rundi glasanja da se izabere predsednik donjeg doma Kongresa. Prema sadašnjem stanju, ovo je najduži proces glasanja za tu funkciju u poslednje 164 godine, podseća Si-En-En (CNN), na čijem se sajtu glasanje može pratiti uživo.
Iako je Makarti kroz pregovore uspeo da nagovori petnaestak odmetnutih kongresmena da glasaju za njega, šestoro njih je u poslednjem prebrojavanju opet glasalo za nekog drugog kandidata, pa Makarti ponovo nije izabran.
Da bi mu to pošlo za rukom, Makarti mora ili da se izbori za to da oni promene mišljenje ili da glasaju da su „prisutni“, čime se smanjuje neophodni minimum broja glasova, koji trenutno iznosi 218, ili da potraži saveznike među demokratama, što je, smatraju politički posmatrači, malo verovatan scenario.
Predstavnički dom je posle 13. runde glasanja izglasao pauzu do sledeće runde.
BONUS VIDEO: Američki izbori Republikanci uzimaju Kongres
