Francuski prekomorski arhipelag Majot, smešten u Indijskom okeanu, pogođen je najrazornijim ciklonom u poslednjih 90 godina. Ciklon „Čido“ odneo je živote stotina ljudi, a procene lokalnih vlasti ukazuju da bi ukupan broj žrtava mogao da dostigne čak i hiljadu, pa možda i nekoliko hiljada.
Prefekt Majota, Fransoa-Gzavije Biuvil, izjavio je da je zbog specifičnih uslova na terenu i činjenice da se preminuli u ovoj muslimanskoj zajednici sahranjuju u roku od 24 sata, precizan broj žrtava teško utvrditi. Dodatne poteškoće u prikupljanju podataka o žrtvama stvaraju i migranti bez dokumenata, kojih je na Majotu preko 100.000.
Ciklon, sa vetrovima jačine preko 200 km/h, razorio je improvizovane stambene objekte, vladine zgrade, škole i bolnice. Snimci iz vazduha, koje je objavila francuska žandarmerija, prikazuju ruševine stotina kuća raštrkanih po brdima ostrva, dok su hodnici lokalnih bolnica poplavljeni. Kokosova stabla oborena su na krovove zgrada, a stanovnici su katastrofu opisali kao „scenu nuklearne apokalipse“.
Pored ljudskih gubitaka, postoji ozbiljna zabrinutost zbog pristupa hrani, vodi i sanitarnim uslovima. Vlasti upozoravaju na potencijalne zdravstvene rizike, dok je međunarodna pomoć od suštinskog značaja kako bi se sprečilo dalje pogoršanje humanitarne krize.
Francuska je odmah mobilisala vojsku i civilnu zaštitu kako bi pomogla stanovnicima Majota. Preko vazdušnog mosta između Majota i susednog francuskog prekomorskog teritorija, ostrva Reunion, počele su da pristižu zalihe hrane, medicinske opreme i materijala za privremeni smeštaj.
Francuski ministar unutrašnjih poslova, Nikola Daragon, izjavio je da su „prvi avioni sa hitnom pomoći već stigli“, dok je ministar odbrane Sebastijan Lekornu naveo da su na terenu uspostavljena tri privremena smeštajna objekta, sa kapacitetom od 150 ljudi svaki, dok je četvrti objekat na putu.
Majot je udaljen gotovo 8.000 kilometara od Pariza, a zbog svoje geografske izolovanosti decenijama se suočava sa siromaštvom, društvenim nemirima i nasiljem bandi. Oko 77% stanovništva Majota živi ispod granice siromaštva po francuskim standardima, a ranije ove godine lokalne tenzije dodatno su pojačane nestašicama vode.
Francuska je 1843. godine kolonizovala Majot i 1904. pripojila arhipelag Komora. Dok su ostala ostrva arhipelaga glasala za nezavisnost 1974. godine, Majot je odlučio da ostane pod francuskom kontrolom. Danas je ovo područje poznato kao glavno odredište za ilegalne migrante iz susednih Komora, što je dodatno opteretilo lokalnu infrastrukturu i bezbednost.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare